Постоји неоружани сукоб Русије и Запада

БЕОГРАД – Догађаји који се одигравају у Украјини далеко превазилазе њене границе. Реч је о глобалним геополитичким процесима који су од суштинског значаја за целокупну сферу међународних односа. И, оно што је парадоксално, у „украјинској кризи“ Украјина нема кључну улогу, него чак споредну. Има само улогу помагача факторима који раде против Русије.

Ово сматра Елена Арљапова, стручњак са московског Државног универзитета. Арљапова је недавно боравила у Београду, где је на Академији за безбедност и дипломатију одржала предавање на тему „Србија између Истока и Запада“. Том приликом говорила је о геополитичком значају наше земље и ширег простора Балкана. Ипак, пажњу највише привлачи најактуелнији светски догађај – украјинска криза. А, наша саговорница нема дилему шта се тамо догодило:

– Извршен је антиуставни преврат, са свим последицама које из тога произлазе: формирана је нелегитимна влада, доносе се нелегитимна решења која се тичу основног правца развоја земље, примењују се насилне методе…

* Ко је одговоран за догађаје у Украјини?

– Пуч који је изведен је неуставан, а изведен је уз помоћ страних фактора. Довољно је подсетити на недавне активности званичника у једном броју западних земаља и на њихово подстицање украјинске опозиције, па све до њиховог физичког присуства и отворене кампање на Мајдану. Када је ситуација у Кијеву достигла врхунац, агитатори су напустили земљу, остављајући Украјинце да убијају једни друге.

* Једна од последица је и ситуација на Криму, где је скупштина изгласала декларацију о независности. А, у недељу се одржава и референдум о отцепљењу од Украјине у чије резултате, изгледа, нико не сумња.

– Чини се да различите снаге имају различита очекивања од референдума. Постоји добар разлог да верујемо да резултати неће бити пријатни за западне колеге. Тога су и они свесни, што показује и њихова журба да гласање становника на Криму прогласе нелегитимним. То, исто, говори и такозвана „нова влада“ из Кијева. Али, они немају значајан утицај на јавно мњење Крима. Русија се овде понаша опрезно, мирно чекајући резултате гласања, што ће јој, верујем, послужити да дефинише свој став и позицију.

* Прети ли опасност од оружаног сукоба Русије и Украјине и докле би то могло да доведе. У почетку кризе се помињао и трећи светски рат…

– У овом тренутку постоји неоружани сукоб између Русије и заједнице западних земаља. Сва реторика се одвија у том правцу. Што се тиче односа Русије и Украјине сукоб је мало вероватан ако се у његово подстрекавање не укључе страни фактори. Што се тиче новог глобалног рата, мислим да учесници нису исцрпели залихе здравог разума, способност за дијалог и мирно решење.

* Како ће се ови догађаји одразити на геополитичке односе у свету – да ли је замрла идеја униполарног света?

– Геополитичка карта света несумњиво ће се променити. Ако Русија успе да одбрани право на независност унутрашње политике од спољног мешања и диктата, то ће учинити положај земаља у свету мање рањивим и подложним моћи великих сила, и, наравно, довешће у питање идеју униполарног света. Ако се то не деси, погоршаће се стање многих држава чија политика на неки начин није по вољи Запада.

* Србија и догађаји у Украјини повезани су на неки начин од почетка кризе. Председник Путин упоредио је Крим и Косово, а потом се кримска скупштина у декларацији о независноти позвала на одлуку суда у Хагу о Косову...

– Повезаност догађаја у Србији и Украјини може се посматрати ретроспективно. Сценаријо је изузетно сличан, постоји много аналогија. А исход кризе, какав год буде, имаће значајан утицај на Србију. Имаће утицај на цело српско друштво, пре свега на дилему да ли су Европа или Русија будућност Србије.

Поређење случајева Крима и Косова није било директно и има свој смисао у контексту говора Владимира Путина. Реч је била о тумачењу појма „самоопредељење“ и примени дуплих стандарда у политичке сврхе. У том смислу, Путин је подсетио Запад да је направљен преседан у случају Косова и Метохије.

Извор: Вечерње Новости