У крипти београдског Храма Светог Саве представљена је књига подгоричког архитекте Андрије Маркуша „Његош као архитекта“ о којој је говорио митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић. Тим поводом, обновљено је питање: да ли је Његош заиста истакнут архитекта, будући да је по његовој жељи 1851. саграђена само мала црква Светог Петра Цетињског на врху Ловћена, у којој је сахрањен?
Хроника ове капеле садржи поруке значајне не само за Српску православну цркву, већ и историју српства. Дуже од века ломе се копља око те, наизглед безначајне црквице саграђене да би у њој почивале кости преминулог српског православног Владике, „једног од највећих стубова православног рода српског“. Подигнута као ротонда, налик цетињској Табљи и црногорској капи коју је носио Његош, црквица је инспирисала и чувеног Френка Лојда Рајта, којег је супруга Олгивана, унука Марка Миљанова, довела једном приликом на Језерски врх.
Капелу су 1916. срушили Аустријанци, а у Беч је послат телеграм садржине: „Пао је Ловћен, бастион српства“. Његошеве кости су ексхумиране, али је изградња новог аустријског споменика на Ловћену осујећена поразом у рату. Унук краља Николе Петровића Његоша, краљ Версајске Југославије масон Александар Карађорђевић хтео је да на Ловћену 1925. подигне маузолеј по пројекту масона Ивана Мештровића, али су га у томе спречили Архијерејски Сабор и Свети Синод, па је Његошева капела обновљена по плановима Руса Николаја Краснова. Краљ витез је 1934. у Београду динамитом дигао у ваздух средњовековни град на Авали Жрнов и ту са масонским симболом – чекићем у руци – поставио камен темељац Мештровићевог Споменика Незнаном јунаку.
Године 1969. Папа Павле VI тражио је да се Његош склони са Ловћена, а да се у маузолеј сместе кости Луције Црногорке, „која је прешла у праву Христову веру“. Што није успео Папа, урадио је 1974. масон Броз. Он руши цркву, уклања православни крст са Језерског врха и ту подиже Мештровићево „масонско страшило“. Уместо Његошевог симбола православља који се налазио на грбу Црне Горе, данас се у печату црногорских Академије и Универзитета налази Мештровићев маузолеј, који неки сматрају масонским обележјем.
За владавине Александра, архитектура Београда обилује масонским симболима. Краљ је 1932. иницирао обнову Храма Светог Саве ангажујући познате београдске масоне, коју је прекинуо Други светски рат. Године 2001. обнова Храма је настављена, а радовима је руководио министар вера и међу масонима високопозициониран Војислав Миловановић. Као на Мештровићевом маузолеју на Ловћену, и данас у Храму на Врачару многи препознају дискретно постављене масонске симболе, чак и стубове на улазу поистовећују са масонским Боазом и Јакином. Исти познаваоци виде јасан симбол масонства испред самог улаза у САНУ, у облику пирамиде, подигнуте 1995.
Оставите коментар на Православље и масонерија
Copyright © Цеопом Истина 2013-2024. Сва права задржана.