Predlog DSS za ocenu ustavnosti Sporazuma o telekomunikacijama

USTAVNOM SUDU REPUBLIKE SRBIJE

SUOČENI sa novim sporazumima Vlade Republike Srbije sa vladom samozvane države kosmetskih Albanaca, uprkos činjenici da su svi prethodni sporazumi sa tom vladom osporeni pred Ustavnim sudom kao neustavni i nezakoniti;

svesni svoje građanske i istorijske odgovornosti za očuvanje teritorijalne celovitosti države kojoj pripadamo i njenog jedinstvenog pravnog poretka;

solidarni sa našim državljanima i sunarodnicima na Kosovu i Metohiji, koje naše vlasti u Beogradu prisiljavaju da žive, izlaze na izbore i glasaju pod ustavnim i pravnim poretkom te samozvane države,

a na osnovu člana 168 stava 1 Ustava Republike Srbije, u svojstvu ovlašćenog predlagača, podnosimo sledeći

PREDLOG ZA OCENU USTAVNOSTI I ZAKONITOSTI

Sporazumâ o telekomunikacijama i

Sporazumâ o enegretici,

koje je 13. septembra 2013. godine u Briselu Vlada Republike Srbije zaključila sa vladom samozvane države kosmetskih Albanaca

I

Forma zaključenih sporazuma

Ustavnom sudu je dobro poznato u kojoj pravnoj formi su obnarodovani prvi sporazumi koje je još prethodna Vlada Republike Srbije zaključila u Briselu sa samozvanom kosmetskom vladom. To je učinjeno u formi sledećih podzakonskih akata:

Uredbe o posebnom načinu obrade podataka sadržanih u matičnim knjigama za područje AP Kosovo i Metohija („Službeni glasnik RS“, broj 86 od 18. novembra 2011);

Uredbe o posebnom načinu obrade podataka sadržanih u katastru zemljišta za AP Kosovo i Metohija („Službeni glasnik RS“, broj 94 od 14. decembra 2011);

Uredbe o kontroli prelaska administrativne linije prema AP Kosovo i Metohija („Službeni glasnik RS“, broj 98 od 23. decembra 2011);

Uredbe o posebnom načinu priznavanja visokoškolskih isprava i vrednovanja studijskih programa univerziteta sa teritorije AP Kosovo i Metohija koji ne obavljaju delatnost po propisima Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 16 od 7. marta 2012).

Posle osporavanja ustavnosti i zakonitosti ovih uredaba pred ovim Sudom, sama Vlada Republike Srbije je prećutno priznala da su one neustavne time što je, prilikom podnošenja predloga Ustavnom sudu da zastane sa postupkom ocene njihove ustavnosti, nagovestila donošenje posebnog zakona o suštinskoj autonomiji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, kojim će se urediti i pitanja obuhvaćena uredbama čija se ustavnost osporava. To neugodno iskustvo ju je navelo da mnogo važniji „Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa“ između samozvanog Kosmeta i ostatka Srbije (poznatiji kao „Briselski sporazum“) od 19. aprila 2013. godine obnaroduje u formi političkog prihvatanja izveštaja Vlade od strane Narodne skupštine, tako što se spomenuti Sporazum pojavljuje kao integralni deo Vladinog izveštaja. Vladi se učinilo da će time ne samo izigrati svaku poznatu ustavnu formu svojih akata i međunarodnih sporazuma koje zaključuje, nego i navesti Ustavni sud da taj sporazum kvalifikuje kao nepostojeći pravni akt ili bar kao akt koji ne podleže sudskoj kontroli ustavnosti.

Kad je i ovaj Sporazum osporen pred Ustavnim sudom zbog neustavnosti i nezakonitosti, Vlada je izgleda rešila da potonje sporazume u Briselu sa samozvanom kosmetskom vladom ni na koji način više ne objavljuje. Tako je 26. maja 2013. godine Vlada Republike Srbije svojom odlukom prihvatila „Plan primene Briselskog sporazuma“, ali ga nije objavila nego su to učinili dnevni listovi i pojedini veb sajtovi, kao da on za nju uopšte ne postoji.

Na isti način postupljeno je i sa Sporazumima o telekomunikacijama i Sporazumima o energetici, koje je 13. septembra 2013. godine u Briselu predsednik Vlade Ivica Dačić zaključio sa predsednikom vlade samozvane države kosmetskih Albanaca Hašimom Tačijem. Naša Vlada ove sporazume ni na koji način nije obnarodovala, pa smo faksimile na engleskom i prevode na srpski jezik preuzeli sa sledeće elektronske adrese http://www.nspm.rs.

Po našem sudu, faksimili na engleskom su autentični, a prevodi na srpski jezik verodostojni, mada su mogli biti znatno bolji, pa vam i jedne i druge dostavljamo u prilogu. Nevolja je, međutim, u tome što ovi tekstovi sadrže čitav niz skraćenica, a ne pune nazive međunarodnih organizacija i javnih agencija i preduzeća.

Postavlja se naravno pitanje zbog čega naša Vlada sporazume koje je zaključila u Briselu, koji su po našem sudu svojevrsni međunarodni ugovori, izbegava da obnaroduje u nekoj od Ustavom propisanoj pravnoj formi? Ukoliko ih, pak, zbog neobnarodovanja, smatra pravno nepostojećim, kako uopšte može tvrditi da su oni pravno obavezujući – da obavezuju ne samo nju samu nego i građane, naročito na Kosovu i Metohiji, na koje se primenjuju, i kako se takvi sporazumi uopšte mogu izvršavati i primenjivati ako su pravno nepostojeći.

Primera radi, kako naša Vlada uopšte može pozivati naše građane na Kosovu i Metohiji da 3. novembra 2013. godine izađu na opštinske izbore po ustavu i zakonima samozvane kosmetske države, ako su pravne odredbe po kojima su ti izbori zakazani sadržane u „Briselskom sporazumu“ od 19. aprila 2013. godine, koji je, zbog neobnarodovanja u valjanoj pravnoj formi, pravno nepostojeći? I da li Vlada Republike Srbije ima na Ustavu zasnovano pravo da koristi simulovanu pravnu formu?

Na osnovu svega izloženog, smatramo da su Sporazumi o telekomunikacijama i Sporazumi o energetici, zaključeni 13. septembra 2013. godine u Briselu, svojevrsni međunarodni ugovori u simulovanoj pravnoj formi, koji podležu oceni ustavnosti i zakonitosti od strane Ustavnog suda.

II

Sporazumi o telekomunikacijama

Odredbama ovih Sporazuma izdvaja se iz sastava Republike Srbije teritorija samozvane države kosmetskih Albanaca kao da je posredi suverena i nezavisna država. Tako su se shodno članu 1 „obe strane dogovorile da će Kosovu biti dodeljen trocifreni pozivni broj od strane ITU (International Telecommunications Union) u skladu sa standardima, principima i rasporedom ITU“. Kako shodno pravilima i rasporedu Međunarodne unije za telekomunikacije samo suverene i nezavisne države raspolažu posebnim pozivnim brojem (Srbija ima 381, Crna Gora 382, Hrvatska 385, Slovenija 386, Bosna i Hercegovina 387, Makedonija 389), tako će i samozvana država Kosovo imati pozivni broj 383. Stoga će posle okončanja prelaznog perioda januara 2015. godine svi operateri na Kosovu i Metohiji isključivo koristiti pozivni broj 383, što znači da će u pogledu vođenja telefonskih razgovora sa sagovornicima u ostatku Srbije naši građani i sunarodnici na Kosovu i Metohiji živeti u stranoj državi.

Članom 2 utvrđeno je usklađivanje korišćenja spektra za GSM i televizijskog signala, uključujući i digitalno emitovanje, kako ne bi došlo do uzajamnog ometanja pružanja usluga. Toga radi svaka strana se obavezuje da međunarodnim signalom ne pokriva granicu (border/boundary) druge strane. A to samo znači da televizijski i drugi signali iz ostatka Srbije ne mogu prelaziti među koja ga deli od Kosova i Metohije i obrnuto, te da je sa stanovišta Međunarodne unije za telekomunikacije, ostatak Srbije jedna, a samozvani Kosmet druga država. Pri tom je Ivica Dačić upotrebom dveju engleskih reči – border/boundary – pokušao da prikrije da su one oznaka za pravu državnu granicu, pa je reč boundary prevedena na srpski jezik rečima administrativna granica, što bi bilo mogućno jedino ako bi na engleskom bila upotrebljena sintagma administrative boundary. Uz to se organi obeju strana, koji uređuju telekomunikacije, obavezuju da postignu sporazum mobilnih operatera o romingu, što takođe znači da su posredi dve države, budući da se roming naplaćuje samo za prekogranične razgovore mobilnim telefonom.

Jedan od relikata srpske državnosti na severu Kosova bilo je javno preduzeće Telekom Srbija, koje je održavalo linije fiksne telefonije. Po ovim briselskim sporazumima to više neće biti tako, nego će postojati dve države sa posebnim operaterima fiksne telefonije. Jedino će članom 3 Telekomu Srbije biti pružena mogućnost da svoju podružnicu registruje po kosovskim zakonima kao posebno pravno lice (firmu) i dobije punu licencu za pružanje usluga fiksne telefonije.

Konačno, članom 4 Telekomu Srbije je dopušteno da osnuje novo preduzeće (firmu kćer) koje će, shodno zakonu i drugim propisima samozvanog Kosmeta, dobiti privremenu dozvolu i koristiti zatečenu infrastrukturu koja se nalazi na terenu, s tim da će važenje te dozvole isteći pre januara 2015. godine. Posle toga to novo preduzeće može dobiti vremenski neograničenu licencu za mobilnu telefonuju samo na tenderu, što znači da umesto njega na severu Kosova mobilnu telefoniju može obavljati i neko drugo preduzeće (kosmetskih Albanaca ili iz neke evropske zemlje). I što je još važnije, to novo preduzeće biće u drugoj državi, tako da će se pre ili posle plaćati roming kada se sa mobilnog telefona tog novog preduzeća razgovara sa imaocem mobilnog telefona Telekoma u ostatku Srbije, baš kao što se sada plaća roming kada se, korišćenjem signala Telekoma u Republici Srpskoj, zove sagovornik koji koristi signal Telekoma u Srbiji.

Iako će se o poštanskim uslugama kasnije razgovarati, već sada je jasno da srpskih pošta uskoro neće biti na Kosovu i Metohiji, pa se već sada postavlja pitanje kako će se obavljati platni promet u dinarima i na koji način će naši državljani i sunarodnici na Kosovu i Metohiji primati svoje plate i penzije i druga socijalna davanja.

III

Sporazumi o energetici

Ovim sporazumima je dogovoreno da Elektroprivreda Srbije, kao javno preduzeće Republike Srbije, i sve njegove ispostave ni na koji način više neće biti prisutni na teritoriji samozvane države kosmetskih Albanaca. To se lako može pokazati i dokazati.

Najpre je članom 2 predviđeno postojanje dva operativna sistema – jedan na teritoriji samozvanog Kosmeta, drugi na ostatku teritorije Republike Srbije. „Operater prenosnog sistema za teritoriju Kosova“ biće KOSTT, a naše javno preduzeće koje se bavi prenosom energije (EMS) podržaće KOSTT da postane član ENTSO-E (Unije javnih preduzeća država članica koja prenose električnu energiju), što znači da sa stanovišta prenosa električne energije postoje dve države – samozvani Kosmet i ostatak Srbije. To je razlog što se u članu 3 pominju obe strane i „organi za regulisanje pitanja u oblasti energetike obeju strana“ – državni organi samozvanog Kosmeta i državni organi (odgovarajuće ministarstvo) Republike Srbije.

Sve što je Ivica Dačić uspeo da izbori u ovim pregovorima jeste „osnivanje nove elektroenergetske kompanije za snabdevanje potrošača“ (u četirima opštinama na severu Kosova). Ali će i ta nova kompanija „biti osnovana u skladu sa kosovskim pravnim i regulatornim okvirom“, što znači da će biti preduzeće samozvanog Kosmeta a ne Republike Srbije. Još je važnije što srpsko javno preduzeće Elektrokosmet prestaje da postoji, pa će njegovi zaposleni radnici biti uključeni u tu novu kompaniju ili će im biti ponuđeno zaposlenje u KEDS-u (preduzeću samozvanog Kosmeta). A kao dokaz da će samozvani Kosmet imati svoju prenosnu mrežu za električnu mrežu koja je odvojena od prenosne mreže u ostatku Srbije, može da posluži odredba ovih sporazuma da će KOSTT („operator prenosnog sistema za teritoriju Kosova“) „izvršiti ponovno povezivanje dalekovoda od 110 KV kod mesta Valac“. Pri tom će trenutni operateri (radnici javnog preduzeća Republike Srbije) biti „dužni da poštuju uputstva koja budu dobijali iz Kosovskog dispečerskog centra“.

Jedva da treba reći da su ovim sporazumima u Briselu uspostavljena dva potpuno odvojena energetska i prenosna sistema i dva operatera u dvema potpuno razdvojenim državama.

IV

Prekršene ustavne i zakonske odredbe

Po našem sudu, izuzev člana 6 Sporazuma o telekomunikacijama i članova 6 i 7 Sporazuma o energetici, svi ovi sporazumi su u celini neustavni i nezakoniti, jer se njima na dvema državnim teritorijama (samozvanog Kosmeta i ostatka Republike Srbije) uspostavljaju dva posebna telekomunikaciona i energetska sistema, tako da su odgovarajuća javna preduzeća Republike Srbije lišena mogućnosti i prava da deluju i posluju na teritoriji samozvane države kosmetskih Albanaca. Uz to će svi naši državljani i sunarodnici, koji su zaposleni kao radnici, službenici i rukovodioci odgovarajućih javnih preduzeća Republike Srbije, a žive na Kosovu u Metohiji biti na protivustavan i protivzakonit način prisiljeni da se zaposle u nekim novim preduzećima, registrovanim po zakonima samozvanog Kosmeta, ili da podnesu molbu za prijem u radni odnos sa odgovarajućim preduzećima samozvane države kosmetskih Albanaca. Stoga će po ovim sporazumima to biti dve odvojene države, baš kao što su u svemu odvojene Srbija i Bosna i Hercegovina.

Zaključivanjem ovih sporazuma o telekomunikacijama i energetici povređeno je više odredaba Ustava Republike Srbije.

Članom 4 stavom 1 ovog Ustava utvrđeno je da je pravni poredak u Republici jedinstven. Ovim sporazumima uspostavljaju se dva potpuno odvojena i uzajamno nezavisna poretka za područje telekomunikacija i energetike.

Preambulom ovog Ustava i njegovim članom 182 stavom 2 utvrđuje se da Kosovo i Metohija mogu imati samo suštinsku autonomiju u okviru teritorijalnog integriteta Republike Srbije. Dodeljivanje posebnog pozivnog broja 383 samozvanoj državi kosmetskih Albanaca, toj državnoj tvorevini se priznaje status suverene i nezavisne države.

Članom 82 stavom 2 ovog Ustava utvrđuje se da je Republika Srbija jedinstveno privredno područje sa jedinstvenim tržištem roba, rada, kapitala i usluga. Ovim sporazumima se javnim i drugim preduzećima u oblasti telekomunikacija i energetike uskraćuje pravo da posluju na teritoriji Kosova i Metohije, pod izgovorom da na njoj važi poseban pravni poredak samozvane kosmetske države.

Članom 84 utvrđuje se da svi imaju jednak pravni položaj na tržištu, što se pre svega odnosi na privrednopravne subjekte. Ovim sporazumom se ne samo uspostavljaju dva tržišta za pružanje telekomunikacionih usluga i isporuku električne energije, nego se i javna i druga preduzeća u ovim oblastima privredne delatnosti, koja već imaju sve potrebne dozvole za rad na teritoriji Republike Srbije, prisiljavaju da osnivaju svoje posebne podružnice i traže za njih posebne licence od organa samozvane kosmetske države, ako žele da nastave sa svojom privrednom delatnošću na teritoriji Kosova i Metohije.

Članom 123 stavom 3 Ustava podrobno je utvrđeno koje sve pravne akte Vlada Republike Srbije može da donosi. Pomenuti sporazumi su svojevrsni međunarodni ugovori u simulovanoj pravnoj formi, koji nisu na valjan način ni zaključeni ni obnarodovani. Kako oni zahtevaju izmenu važećih zakona, njih je, shodno članu 99 stavu 1 tački 4 Ustava i članu 14 stavu 1 Zakona o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora („Službeni glasnik RS“, broj 32/13), morala da svojom odlukom potvrdi Narodna skupština.

Pored narušavanja važećeg Ustava, ovim sporazumima o telekomunikaciji i energetici prekršen je čitav niz važećih zakona i podzakonskih propisa, što prepuštamo Ustavnom sudu da sam utvrdi.

V

Privremena mera

Pošto bi primena ovih sporazuma o telekomunikacijama i energetici, do donošenja konačne odluke Ustavnog suda nanela nepopravljivu štetu, teško narušila državne i nacionalne interese Republike Srbije i nepopravljivo povredila ustavna prava građana i određenih privrednopravnih subjekata, predlažemo da na osnovu člana 168 stava 4 Ustava Ustavni sud obustavi izvršenje svih pojedinačnih akata i radnji koji bi proistekli tokom njihove primene.

U Beogradu,

3. septembra 2013. godine

U prilogu: faksimili Sporazuma o telekomunikacijama i Sporazuma o energetici na engleskom jeziku i njihov prevod na srpski jezik

Izvor: Fakti