Предраг Ејдус – Живимо у неоробовласничком систему

Живимо у великој конфузији, у стампеду информација, технологије, интернета, друштвених мрежа, мобилних телефона и медија.

Живимо у глобалној лажи, без обзира на то што ниједна од тих технолошких, па и политичких иновација, није имала ту амбицију – каже у разговору за Данас Предраг Ејдус, прослављени глумац, који је са представом „Тако је, ако вам се тако чини“, у извођењу ансамбла ЈДП, гостовао у Ужицу на 22. Југословенском позоришним фестивалу – Без превода.

Истакавши да су „људи, посебно млади, збуњени до те мере да губе сопствена упоришта и постају воајери, да гледају шта се код других дешава“, он наводи да су „чак и они који су имали одређена упоришта – политичка или идеолошка, разочарани и полако одустају од критичког промишљања стварности“.

– Имам утисак да се то дешава у целом свету, а не само код нас. Систематски је уништен грађански слој, а огроман је јаз између малог броја екстремно богатих и већине сиромашних. Живимо у неоробовласничком систему за који још увек не знамо како да му се одупремо. Револуције су немогуће, јер су контроле фантастичне и било каква субверзивна делатност из, примера ради, 19. или 20 века готово је немогућа. Људима остаје очај или да кроз воајеризам виде да је другима можда горе, како би имали наду за сопствене и бедне животе – поручио је наш саговорник.

Оценивши да су „перспективе посматрања будућности мрачне и да што више гледамо у прошлост помаља се будућност као нешто што нам се догодило, а која може да нам се понови у још горој варијанти“, он наводи да се „и код нас и у свету појављују ретроградне идеје за које, пре 20 или 30 година, нисмо могли да верујемо да нам се могу поновити“.

– Застрашујуће је то што влада потпуни мук. У слободарској средини, каква је наша, запрепашћујући је и тај поданичко-слугерански однос према свим тим информацијама, вођама, демагошким причама, које вређају интелигенцију. То депримира – оценио је прослављени глумац.

Наводећи да позориште може да има утицај на мали број људи, те да одавно не мисли да позориште може да промени свет, Ејдус каже да „театар ипак може да пробуди индивидуалну свест и емоције гледалаца“.

– Нажалост, стално се сужава круг људи који воли театар и који иде у театар. Иако никада није било бескрајно моћно, позориште је некада било у позицији да пробуди неке дилеме, али медији су га гурнули у трећи план. Позориште је маргинализовано, али понекад је и субверзивно. Мора да има неку дозу субверзивности. Међутим, то је мала скупина људи која још увек осећа театар као неку ватрицу, која још увек гори и која неће никад бити угашена. Живимо за те ватрице и идеју да бисмо, евентуално, могли да понудимо публици да доживи неке основне истине и катарзе у театру – поручио је наш саговорник.

На питање одакле и даље црпи енергију и мотивацију, након деценија бриљантне каријере, он каже да се врло рано определио за глумачку професију, за коју, како је рекао, „мора да постоје одређена врста фанатизма, одрицања и одговорност“.

– То је жар, можда и таленат, а можда и потреба да се себи и другима разјасне неке ствари, нека врста фанатичног трагања за крајњим сопственим могућностима. Не, нисам још увек рекао све. Још увек могу, и то ме одржава. За то је потребна подршка колега, пријатеља и породице, али и то да си стално нов и свеж, да те препознају, да имаш и даље нешто ново да кажеш – закључио је Ејдус.

Извор: Данас