Предраг Симић о прозападном опредељењу српских власти

БЕОГРАД – Сврха писма српског премијера америчком председнику је да умири сва она страховања која су на Западу постојала током украјинске кризе, а поводом неутралности Србије и њеног става према Западу.

Србија као кандидат за чланство у ЕУ жели да овим путем демонстрира своје сврставање на страну Запада и да тиме практично стави тачку око свог опредељења да са осталим западним земљама дели њихове циљеве и политику. Писмо је упућено у том правцу, а видећемо на какве ће реакције наићи – каже за „Дневник” професор београдског Факултета политичких наука и бивши амбасадор др Предраг Симић поводом писма које је премијер Александар Вучић јуче упутио председнику САД Бараку Обами.

* Очито је то генерални правац државног врха јер ће се и шеф дипломатије Ивица Дачић појавити у Њујорку на седници Савета безбедности УН посвећеној борби против Исламске државе Ирака и Леванта (ИСИС), а председаваће јој управо председник Обама.

– Очито, јер је Србија доста дуго била у неудобној позицији земље која жели да буде члан ЕУ, кандидат је, а притом је штитећи властите интересе заузела неутралну позицију у украјинској кризи. Србија излази по питању борбе против исламског екстремизма са јасним ставом, иако он носи одређене ризике везане и за тероризам и чињеницу да се у редовима ИСИС-а бори одређен број држављана Србије. Подршка борби против овог феномена, који је до сада привукао велику пажњу јавности својом окрутношћу и последицама свог деловања, јесте израз политике европских интеграција Србије и жеље да она себе види у редовима западних земаља, пре свега европских, али и САД.

* Сам премијер Вучић помиње да је Србија спремна да борбу против ИСИС-а помогне скромним средствима које има, а министар Дачић је пред одлазак у Њујорк поменуо могућност помоћи у наоружању легалним владама, које су сукобљене с радикалним исламизмом.

– Ту се пре свега мисли на Ирак, који већ јесте купац нашег оружја, и с којим, бар што се тиче економије, имамо доста развијене односе, нарочито у области те наменске индустрије. Чини ми се да неколико важних елемента обједињава оваква иницијатива, и да је без обзира на ризик који Србија преузима, ту јасно опредељење земље кандидата за ЕУ и чланице Партнерства за мир, да себе види у редовима Запада, када је у питању борба против екстремизма који у овом моменту не угрожава само Блиски и Средњи Исток, већ много шта друго у свету.

* Када кажете ризик, мислите на опасност од терористичког напада оних који се боре на страни ексремиста или самог ИСИС-а?

– То је углавном једно те исто, а факат је да у редовима ИСИС-а има и држављана Србије, не само овог простора већ и са КиМ, одакле је, према извештајима, око 70-80 бораца. По повратку, они ће и у Србији, као и свуда другде, представљати опасност.

* Дакле, не сматрате да су то само плаћеници, већ и следбеници политике Исламске државе?

– Не могу да будем категоричан, али не бих искључио ту могућност.

* Очито да САД придаје велики значај овом региону, јер ће сада на Ист Риверу бити одржан и састанак потпредседника Џозефа Бајдена са представницима Западног Балкана.

Ако се гледа из Вашинтона, традиционално се Балкан види као некаква капија или предворје Блиског истока, региона богатог нафтом, али и сукобима. И, постоји доста велики страх да би даља ескалација сукоба, било на Средњем истоку, или у Украјини, могла да доведе у питање крхки мир који овде траје од завршетка оружаних борби на простору бивше Југославије. Многи сматрају да је крхки мир могао да наруши шкотски референдум, или сличне појаве, и отуда ми се чини да долази појачан интерес Запада, виђен и на конференцији у Берлину, те у изјавама америчких званичника. Запад се сетио Балкана, који је доста дуго био у запећку, а на њему расте не само утицај Русије или Кине, већ и арапских земаља, Турске.

* Који је значај најаве да ћемо изменити законодавство и санкционисати оне који се боре на страни екстремиста, али и опасности прве примене?

– Исти значај као и овог писма да Србија која тежи чланству у ЕУ дели и вредности и политику и Уније и евроатланске заједнице и ставља се на страну којој жели да припада. Јасан је то сигнал Београда да би стишао све дилеме и питање отворена претходних месеци. Сврставање на страну антитерористичке коалиције наравно да и Србију чини потенцијалном метом тог исламског екстремизма.

* Борци ИСИС-а добро су знани и САД и Европи?

– Не само они, јер један од парадокса безбедности у 21. веку јесте да се Запад често суочава с онима које је до јуче подржавао, или створио. Први такав је био Осама Бин Ладен, па у Либији и Сирији је Запад подржавао оне од којих су многи данас у редовима ИСИС-а, и то је можда највећа иронија ових збивања, јер колико год Америка држала Башара Ел Асада у изолацији, тешко је борити се против Исламске државе без још увек легитимних власти у Дамаску. То су многи упозоравали, али узалуд, а и поред поремећених односа са Русијом, политика на Средњем истоку и битка против ИСИС-а није могућа без и Русије и Кине.

Извор: Дневник