Prisluškuju li Amerikanci i iz Beograda?

MOSKVA – Prema pisanju britanskog Independenta špijunske baze američke Nacionalne bezbednosne agencije (NSA) i CIA nalaze se u Ambasadama Sjedinjenih Američkih Država u Atini, Bakuu, Budimpešti, Frankfurtu, Ženevi, Kijevu, Madridu, Milanu, Moskvi, Parizu, Pragu, Prištini, Rimu, Sarajevu, Tbilisiju, Tirani, Beču i Zagrebu.

Prema pisanju tog lista, koji se poziva na podatke Edvarda Snoudena, posebna zajednička jedinica CIA i NSA prikuplja telekomunikacijske podatke iz špijunskih baza koje su instalirane na krovovima američkih ambasada u ovim gradovima, a prikupljeni podaci se šalju u relejnu stanicu u bazi britanskog Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva (RAF) u Krajtonu, a potom se prebacuju u zajednički centar CIA i NSA u američkom Marilendu, gde se dalje na analizu i korišćenje ustupaju američkim obaveštajnim agencijama.

Zanimljivo je da je iz pomenutog spiska izostavljen Beograd, iako srpski stručnjaci iz oblasti bezbednosti tvrde da je nedavno u glavni grad Srbije iz susedne Bugarske vraćen regionalni centar američke CIA. Vašington je u Sofiju iz Beograda preselio deo špijunske opreme nakon skandala sa Džonom Nejborom, šef CIA-e za Balkan, koji je uhapšen 2002.godine od strane tadašnjih jugoslovenskih vojno-bezbednosnih organa u trenutku kada mu je u jednom motelu u blizini Beograda vojne tajne prodavao tadašnji načelnik generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilo Perišić.

Sredinom ove godine je Američka ambasada preseljena u novi kompleks zgrada u elitnom beogradskom naselju Dedinje, sagrađenom na mestu nekadašnje zgrade Maršalata – centralne administrativne zgrade jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita. U novom zdanju američke ambasade, tvrde upućeni, od početka je bio predviđen smeštaj i za regionalni centar CIA za Balkan. Kompleks ambasade se prostire na više od 40.000 kvadratnih metara i sastoji se od sedam zgrada u kojima je pored ostalog instalirana i najmodernija špijunska oprema.

Stručnjaci iz oblasti bezbednosti kažu da su tu danas smešteni uređaji za praćenje i snimanje svih elektronskih i satelitskih signala u Srbiji, a poklon neprocenljive vrednosti je Amerikancima podario nekadašnji ministar odbrane, i potonji predsednik Srbije Boris Tadić, davši saglasnost da američki obaveštajci od ulaska na ovu, nekada vojnu teritoriju Vojske Srbije, mogu nesmetano da prisluškuju gotovo sve telefonske linije u Srbiji, jer se u zemlji ispod nekadašnjeg Maršalata nalazi veliko podzemno čvorište telefonskih kablova i vojnih veza. Ne treba ni sumnjati da su Amerikanci do sada verovatno na te već postojeće sisteme veza instalirali svoje uređaje, i da već uveliko prisluškuju i snimaju gotovo svakoga u zemlji, od predsednika Srbije pa do običnog građanina.

Kao još jedan centar prisluškivanja u Srbiji, stručnjaci navode američku vojnu bazu Bondstil kod Uroševca na Kosovu, u koju je Pentagon u martu ove godine poslao 525. borbeno – obaveštajnu brigadu za specijalne operacije, poznatu pod nazivom „Munjevita”, specijalno obučenu za prikupljanje obaveštajnih podataka i elektronsko ratovanje.

I pored ovoliko činjenica, prosto je neverovatno da se u Beogradu temi prisluškivanja i špijuniranja u proteklih 15-tak godina nije pridavala veća pažnja, a to je ipak objašnjivo time što su prethodne vlasti u Srbiji uglavnom radile pod neposrednim američkim uticajem, kada nije baš bilo uputno pokretati ovu temu pred njihovim prekookeanskim pokroviteljima, uz pomoć čijih su para Đinđić i lideri tadašnjeg DOS-a srušili Miloševića.

Naprotiv, moto prethodnih vadajućih garnitura u Srbiji bio je da u skladu sa proevropskim kretanjima u državi sve mora da bude transparentno i otvoreno, pa čak i kada su u pitanju stvari od nacionalnog interesa, tako da su odmah po padu Miloševića srpske obaveštajne službe rascepkane i desetkovane, kako se previše ne bi bavile obaveštajnim, a posebno kontraobaveštajnim delatnostima. Nekadašnji zamenik načelnika Resora državne bezbednosti Zoran Mijatović je svojevremeno objavio knjigu na temu špijuniranja u kojoj je napisao da je 2001.godine njega, njegove kolege i pojedine minstre u tadašnjoj Đinđićevoj vladi prisluškivala američka ambasada u Beogradu, ali da u Srbiji na objavljivanje ovih činjenica niko živi nije odreagovao, očigledno smatrajući da je sasvim normalno da Amerikaci prisluškuju najviše državne funkcionere.

Premijer Srbije Ivica Dačić je izjavio u četvrtak na Međunarodnoj ministarskoj konferenciji o medijima kako ga ne iznenađuje pisanje Independenta da se u Zagrebu i Prištini kriju američke špijunske baze, ali i da ne zna da li je i sam bio meta prisluškivanja. Niko mu od prisutnih novinara međutim nije postavio pitanje nije li čudno zašto na britanskom spisku, iz navodno Snoudenovih izvora, nema Beograda, a ni Sofije, i da nije prvi put da se preko pojedinih medija plasiraju nepoptune informacije, kako bi se nešto zataškalo, i sa pravih mesta skrenula pažnja na ona sporedna.

Bivši šef CIA: epoha interneta je ”zlatni vek” špijunaže

Američka obaveštajna služba od početka je posmatrala epohu interneta kao ”zlatni vek” za elektronsku špijunažu, priznao je bivši šef CIA i ANB, general Majkl Hejden.
On je govorio na brifingu za novinare koji je bio posvećen stabilizaciji ”transatlantskih odnosa” nakon što je bivši saradnik američke specijalne službe Edvard Snouden otkrio informacije koje su konkretno vezane za prisluškivanje telefonskih razgovora kancelarke Nemačke, Angele Merkel.
Hejden je takođe priznao da odgovornost za situaciju i njeno ispravljanje snose SAD.

Izvor: Glas Rusije