Променљивост климе и страхови из Монтреала

Да Земљи прети више него бурна климатска будућност упозорили су светски експерти за климу на управо завршеној првој међународној конференцији одржаној у Монтреалу од 16. до 21. августа. Они су, малтене, најавили праву метеоролошку катастрофу коју ће становници планете преживљавати уз све више врелих и поларних таласа, све чешћих ваздушних турбуленција, па и цунамија у океанима чији ће се таласи пењати и до 40 метара висине. Такође је саопштено да је у првој деценији овог века, просечна температура на земљиној површини порасла за 0,47 Целзијусових степени, а да ће до 2050. порасти за два степена.

Домаћи метеоролози који су за наш лист коментарисали закључке монтреалског скупа, иако подељених мишљења у погледу (не)мењања климе, нису одвише забринути за климатску будућност. Слажу се с тим да предстоје чешће екстремне метеоролошке појаве, али на њих, сигурни су, не би требало гледати као на злу пошаст, већ као на ћудљивост природе и променљивост климе, што и јесте њена суштина.

„Припадам научној већини која сматра да постоје климатске промене за које је одговоран човек. Оне су последица ланца: загађење атмосфере, ефекат стаклене баште, глобално загревање и на крају климатске промене које се манифестују актуелним дневним догађањима у атмосфери. Олујне непогоде су учесталије и интензивније” каже др Лазар Лазић, професор београдског Физичког факултета.

Он објашњава да се највећа манифестација промена климе догађа у оним областима које и немају везе са загађењима атмосфере и индустријализацијом.

„Стога је боље говорити о променама климе које се догађају на разне начине у различитим регионима”, сматра др Лазић.

Др Млађен Ћурић, редовни професор Института метеорологије Физичког факултета у Београду, не сложе се с тврдњама монтреалског састанка, јер је сигуран да се клима не мења.

„Не волим када чујем да се термин промена климе данас употребљава за све и свашта. Тиме се скрнави суштина климе, а то управо јесте променљивост”, каже он.

„Пошто људи очекују да свака година и свако годишње доба буду исти, о промени климе сви говоре као о најцрњем бауку. А како је време другачије, називамо га екстремним. И екстремна промена климе је нормална” објашњава др Ђурић. Посао метеоролога, каже он, није да доказује како је клима променљива, јер она напросто не може да буде иста, већ би требало да карактеришемо ту екстремност, а то можемо само ако узмемо пређашња збивања у клими, откада су нам позната, односно откада се бележе. Период осматрања и мерења веома је кратак, двеста година, али за проучавање климе постоје и други извори, разни записи који датирају још од 1300. године.

У разговорима с домаћим метеоролозима чули смо и став да се последњих деценија у стручним круговима и широј друштвеној јавности намеће теза о глобалном загревању као последици човекове активности. Поједини наши експерти сматрају да јавност није упозната с научним истраживањима и прихвата оно што им се сервира. Али, кажу да постоје бројни истраживачи који аргументовано научним методима побијају те тврдње. Предвиђања о повећању учесталости екстремних и опасних метеоролошких појава немају реалну основу. Многа истраживања потврђују да нема значајног повећања температуре, или на пример, све чешћих појава опасних тропских циклона или торнада. У кругу српских метеоролога и климатолога може се чути и мишљење да се међувладин панел о климатским променама (ИПЦЦ) више служи политичким, а мање стручним средствима.

Извор: Политика