Prvi susret Putina i Trampa

HAMBURG – Prvi susret predsednika SAD i Rusije Donalda Trampa i Vladimira Putina bez sumnje je zasenio samit Grupe 20 najvećih ekonomija sveta, koji se u petak i subotu odvija u Hamburgu.

Iako je nemačka kancelarka Angela Merkel nastojala da usmeri pažnju medija na važne teme samita, poput slobodne trgovine, klimatskih promena, migracija i održivog razvoja, oko 5.000 akreditovanih novinara na samitu najviše je interesovalo da li će, kako su pojedini opisali, „susret titana” dovesti do umanjivanja neslaganja između dve sile, koje se intenziviralo protekle tri godine.

I dok su svetski mediji čekali da posle podne vide to prvo rukovanje Trampa i Putina, zvanični snimatelji nemačke vlade su ih iznenadili kada su na fejsbuk stranici vlade objavili video u kojem se vidi prvi susret i rukovanje dvojice lidera u prostoriji gde su se ujutru svi lideri G-20 okupili pre nego što ih je protokolarno pred fotografima potom dočekivala nemačka kancelarka Angela Merkel.

Svi oni koji su iščekivali da vide kako će izgledati rukovanje, prema viđenju mnogih analitičara, dva mačo predsednika i da li će doći do neobično dugog rukovanja svojstvenog Trampu, mogli su da vide relativno uobičajeno rukovanje uz osmehe i Trampovo tapšanje Putinove podlaktice, a potom i ramena.

Nekoliko sati kasnije, dvojica lidera su sedela u foteljama ispred fotografa i još jednom se rukovala na njihovom prvom bilateralnom sastanku.

„Čast mi je da Vas upoznam”, rekao je Tramp Putinu, koji mu je na to uzvratio: „Razgovarali smo ranije telefonom, ali telefonski razgovor definitivno nije nikad dovoljan. Zadovoljstvo mi je da Vas lično upoznam i nadam se da će naš sastanak dovesti i do pozitivnih rezultata.”

Tako je počeo  susret dvojice lidera koji je potrajao znatno duže od predviđenih 35 minuta.

Nakupilo se dosta pitanja, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin, objašnjavajući zašto se njegov prvi sastanak s američkim kolegom Donaldom Trampom odužio na dva sata i dvadeset minuta umesto planiranih 35 minuta. Teme su bile, kako je naveo, Sirija, Ukrajina, borba protiv terorizma i sajber bezbednost.

Sastanak je održan na marginama samita G20 u Hamburgu, a pored Putina i Trampa, na njemu su učestvovali šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, američki državni sekretar Reks Tilerson i prevodioci. Telefonski razgovori nisu dovoljni za rešavanje najkritičnijih pitanja, potrebni su lični susreti, primetio je Putin na početku sastanka koje je dugo iščekivao čitav svet. Tramp je rekao da je za njega čast da razgovara sa Putinom, dodavši da Rusiju i SAD „u budućnosti očekuju pozitivni događaji“. Predsednici su se složili da pregovori treba da imaju rezultate.

Lavrov: Prijatelji ili partneri — procenite sami

Prema oceni Lavrova, susret je bio dug, konstruktivan i konkretan i potvrdio spremnost dvojice predsednika da tragaju za obostrano korisnim rešenjima.

„Potvrđeno je da se predsednici rukovode pre svega nacionalnim interesima svojih zemalja i shvataju da su ti interesi u tome da se traže obostrano korisni dogovori, a ne da se pokušava igranje konfrotativnih scenarija i pravljenje problema tamo gde ih nema“, rekao je Lavrov novinarima u Hamburgu. Naglasio je da se upravo u takvom ključu razgovaralo o Siriji, Ukrajini, Korejskom poluostrvu i sajber bezbednosti, kao i čitavom nizu drugih pitanja.

„Dogovorene su sasvim konkretne stvari“, dodao je Lavrov i precizirao da je reč o četiri dogovora.

Kao prvo, Rusija i SAD su spremne da proglase prekid vatre na jugozapadu Sirije počev od 9. jula.

„Bukvalno danas u prestonici Jordana Amanu završili su rad eksperti iz Rusije, SAD i Jordana. Usaglasili su memorandum o formiranju zone deeskalacije na jugozapadu Sirije“, rekao je Lavrov i istakao da su SAD i Rusija preuzele obavezu da osiguraju poštovanje režima prekida vatre. Pritom, prema njegovim rečima, bezbednost oko zone deeskalacije u prvo vreme osiguravaće vojna policija uz koordinaciju sa SAD i Jordanom.

Pregovori o formiranju zone deeskalacije na severu Sirije se nastavljaju, rekao je Lavrov podsetivši da se o tome razgovaralo i u Astani pre nekoliko dana.

Kao drugi dogovor Lavrov je naveo uspostavljanje kanala za rešenje ukrajinskog pitanja na osnovu minskih sporazuma.

Rusija računa, rekao je, da će predstavnik SAD za Ukrajinu uskoro doći u Rusiju radi konsultacija.

Putin i Tramp posvetili su posebnu pažnju sajber bezbednosti, rekao ruski ministar.

„Predsednici su se složili da ta sfera postaje sve rizičnija, ako hoćete, u njoj se rađaju pretnje, uključujući terorističku, kao i pretnju u drugim oblastima organizovanog kriminala i pretnje za normalno funkcionisanje društva“, rekao je Lavrov objašnjavajući treći dogovor.

Putin jasno rekao — nismo se mešali u izbore

Kako je napomenuo, Tramp je pomenuo i da „u SAD i dalje neki krugovi naduvavaju, mada ne mogu da dokažu, temu ruskog mešanja u američke izbore“.

„Dogovoreno je da će sva ta pitanja kao celina, uključujući borbu protiv terorizma, borbu protiv organizovanog kriminala, hakerstva u svim njegovim oblicima, postati predmet rusko-američke saradnje. U te svrhe biće formirana zajednička bilateralna radna grupa“, objasnio je ministar.

Nijedna činjenica mešanja Rusije u američke izbore nije predočena, dodao je Lavrov, primetivši da kampanja u vezi s raspravom o navodnom mešanju Rusije u izbore poprima čudan karakter.

„Tokom mnogih meseci kada su iznošene te optužbe nije predočena nijedna činjenica, što priznaju i oni u Kongresu koji su prednjačili u tome u određenoj etapi. Tramp je rekao da je čuo od Putina jasne izjave da to nije istina i da se rusko rukovodstvo nije mešalo u te izbore. On te izjave prihvata. Eto, to je sve“, pojasnio je Lavrov.

Razmatrala se i tema Korejskog poluostrva i, kako je rekao Lavrov, on i Tilerson dobili su zadatak da nastave intenziviranje saradnje spoljnoplitičkih resora i lično njih dvojice, kao i u Savetu bezbednosti UN o svim pitanjima međunarodne agende, uključujući i Korejsko poluostrvo.

Ruski ministar je kao četvrto naveo i da su se Putin i Tramp dogovorili da ubrzaju proceduru imenovanja novih ambasadora, kao i da će biti nastavljen rad na rešenju problema oduzetih ruskih diplomatskih objekata u SAD.

Susret je, zaključio je Lavrov, bio izrazito politički.

Oba predsednika potvrdila su čvrstu rešenost da traže rešenja koja odgovaraju interesima SAD, Rusije i čitave međunarodne zajednice. Na pitanje da li se sada dve zemlje nazivaju prijateljima ili partnerima, Lavrov je rekao da ostavlja novinarima da to sami zaključe. Po opštoj oceni, sastanak lidera Rusije i SAD je centralni događaj samita G20. Novinari su brižljivo analizirali svaku reč Putina i Trampa, hvatali detalje — da li je Tramp rekao „spasiba“ i kakav je bio govor tela, Trampov „trougao“ rukama nadole, dok Putina opisuje kao blago povijenog u stolici, kako je trljao prste dok se Tramp obraćao novinarima.

Tilerson: I sankcije bile tema

Američki državni sekretar Tilerson potvrio je da je sastanak bio veoma konstruktivan.

„Dvojica lidera su se, rekao bih, razumela vrlo brzo. Jasno je da između njih postoji pozitivna hemija“, rekao je Tilerson.

Tilerson je na konferenciji za novinare nakon sastanka dvojice lidera izjavio da je Tramp pokrenuo temu „mešanja“ Rusije u izbore u SAD, a prema njegovim rečima, jedna od tema bile su i sankcije. Tilerson je naveo da su Tramp i Putin imali „vrlo pouzdanu i dugotrajnu razmenu mišljenja o ovom pitanju“.

„Predsednik se u više navrata obratio predsedniku Putinu povodom intervenisanja Rusije. Predsednik Putin je negirao takvo intervenisanje, kao, čini mi se, i u ranijim prilikama“, dodao je Tilerson.

Američki državni sekretar je naveo i da su ruski i američki predsednik razgovarali o tome gde je još u Siriji moguće obrazovati zone deeskalacije, pored četiri u kojima će biti utvrđen prekid vatre.

Tokom prvog dana samita G20 u Hamburgu Vladimir Putin je razgovarao i s liderima Kine, Indije i Evropske unije. Poseban sastanak imali su lideri BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južnoafrička Republika).

Šta su Putin i Tramp poručili neverbalnom komunikacijom

Dugo očekivani prvi susret ruskog i američkog predsednika, Vladimira Putina i Donalda Trampa, dogodio se danas u Hamburgu na Samitu G20, što je bila vest dana u svim svetskim medijima koje je, međutim, čini se, više od svega zanimalo ponašanje dvojice svetskih lidera tokom tog susreta.

Prema analizi govora tela dvojice lidera, koji je za Tanjug sačinila Lidija Mirkov, master komunikologije i asistentkinja na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, moglo bi se zaključiti da su nastupi obojice pokazali da su dobro uvežbani i da ništa nije bilo prepušteno slučaju.

Obojica su, kaže, pokazali da su stabilni lideri koji žele da vode, a ne da budu vođeni, ali i da su sa obe strane otvorena vrata za saradnju.

Mirkov za Tanjug kaže da neverbalna komunikacija Putina i Trampa tokom susreta „oči u oči”, i kasnije, otkriva da je američki predsednik u jednom trenutku čak bio „očinski nastrojen” prema ruskom kolegi, dok je ruski predsednik svojim držanjem dokazao da mu je ravan.

Njihovo prvo rukovanje, prema njenim rečima, bilo je „dobar znak ravnoteže” na šta ukazuje to što su ruke pružili istovremeno.

Međutim, kaže Mirkov, neposredno nakon toga Tramp je nastupio dominantno neprimetnim hvatanjem Putina, koji je nešto niži od američkog predsednika, za podlakticu.

„Onaj ko pokriva rukom sagovornika tokom rukovanja nastoji da se predstavi očinski nastrojenim, zaštitnikom – a to je moguće samo ako je jači”, kaže Mirkov.

Ipak, Putin je u ležernom razgovoru uzvratio kažiprstom, čime je praktično neverbalno vratio pažnju na sebe kao ravnopravnog sagovornika.

„Podizanje kažiprsta u politici podseća na pretnju i autoritet, pa ga s toga nije poželjno često upotrebljavati”, navela je Mirkov.

Uočljivo je, kaže, da su dvojica lidera sve vreme stajali na pristojnoj razdaljini jedan od drugog, čak na nešto većoj od uobičajene.

Mirkov, koja se inače bavi analizom neverbalne komunikacije, javnog govora i stila izražavanja u javnom prostoru, objašnjava da Trampov gest kojim je potapšao Putina po leđima izražava potrebu da utvrdi svoj autoritet, ali i da prevaziđe fizičku distancu, ali je ruski predsednik to ignorisao.

Iz njihovog ponašanja u konferencijskoj sali vidi se da su naviknuti na javne nastupe, ali činjenica da ne razgovaraju, pa i da se čak ni ne gledaju dok se kamere postavljaju, ukazuje na njihovu želju da sve što imaju kažu javno za šta im je bila potrebna koncentracija, ali i izostanak spontanosti.

I Putin I Tramp su, kaže Mirkov, u sedećem položaju bili u pozi „alfa mužjaka” – raširenih nogu i stopala usmerenih ka spolja.

Razlika je uočljiva jedino u tome što je Putin blago nagnut napred otkrio da je spreman na akciju, kaže Mirkov i otkriva da je, ipak, najviše pažnje privukao položaj Trampovih ruku u položaju tzv. „obrnute piramide”, odnosno spajanje ruku usmeravajućih ka podu, što se tumači kao potreba za koncentracijom.

Putin je s druge strane „milovao” svoj kažiprst, a pravilo je da onaj ko mazi sebe tokom javnog nastupa znači pokušaj samoohrabrivanja s obzirom na to da je ovaj susret bio za obojicu predsednika veliki stres.

Mirkov napominje da je, znajući Putinovu strogu i svedenu neverbalnu komunikaciju, ovo bio redak primer gde se vidi nekakav znak treme kod ruskog predsednika.

Uočljivo je da priikom rukovanja sa Putinom Tramp nije koristio svoj trik „povlačenja sagovornika unapred”, ali je ruku ponudio odozdo u odnosu na ruku predsednika Rusije, što je opet znak paternalizma i dominacije.

Želju za dominacijom, kaže Mirkov, Tramp je otkrio i kada je pozvao Putina da da izjavu, iako je ruski predsednik već zaustio, čime je želeo da kaže da se to ne bi dogodilo da on nije dao neku vrstu dozvole.

Mirkov ističe da to što je Putin govorio na ruskom jeziku znači snažnu političku poruku, jer dok je Tramp govorio njemu nije bio potreban prevodilac, što nije bio slučaj sa američkim predsednikom dok se on obraćao na ruskom.

Prema rečima Mirkov, drugo rukovanje dvojice predsednika je s Trampove strane bilo nešto manje dominantno.

Izvor: Agencije