МОСКВА – Владимир Путин је отишао на Црвени трг да би се обратио народу, где се је окупило преко 110.000 људи на митингу подршке потписивању уговора о приступању Републике Крим и Севастопоља Руској Федерацији.
„Ми смо сви урадили много, али има још много тога да се уради, много задатака за решавање, али ја сам уверен да ћемо превазићи све, решити сваки задатак, јер смо уједињени.“
„САД прешле црвену линију“
Председник Русије Владимир Путин изјавио је данас у парламенту да је Крим искористио право које је дато Косову.
„Кримске власти су се позвале и на косовски преседан који су наши западни партнери сами створили. Својим рукама. Ситуација је апсолутно аналогна кримској. Признали су да је одвајање Косова од Србије легитимно, показујући да никакве дозволе централне власти за одвајање дела државе није потребно“, рекао је он.
Председник Русије Владимир Путин изјавио је данас да су западне земље, на челу са САД прешле црвену линију и да ће Русија бранити своје интересе.
Он је данас у Кремљу у обраћању највишем државном руководству Русије и Крима, казао да се Запад у пракси „не руководи међународним правом, већ правом силе“.
„Они су уверени да су посебни, да им је дозвољено да решавају судбину света. Да могу само они да буду у праву. Понашају се како пожеле. Што овде, што тамо, примењују силу против суверене државе. Изграђују коалиције по принципу ко није са нама, он је против нас“, рекао је Путин.
„Нисам могао да поверујем својим очима када су бомбардовали Југославију“
По његовим речима, да би „агресија личила на легално деловање“, они су гурали резолуције међународних организација, а ако се то није дешавало, игнорисали су и Савет безбедности УН у целини. Навео је да је тако било и у Југославији 1999. године, када је бомбардована, у шта, како је рекао „није могао да поверује својим очима“.
Онда су, додао је, уследили Иран и Ирак и Либија, као и низ „обојених револуција“. Рекао је да су тим земљама наметана решења која нису одговарала њиховим традицијама, као и да су резултат били хаос и насиље уместо демократије и слободе.
Такав сценарио је, према његовим речима, био наметнут и Украјини, и 2004. године, а и сада када су тамо, како је рекао, „убацили раније добро припремљену армију герилаца“.
Руски председник Владимир Путин формално је обавестио руски парламент о захтеву Симферопоља да се Крим уједини са Русијом, указавши да је референдум о статусу одржан у сагласности са демократским процедурама и међународним правом и наглашавајући да Русија није могла да се не одазове на молбу за помоћ јер би то била издаја.
„Питање Крима има за нас виталан, историјски значај“, рекао је Путин, који је у парламенту дочекан великим апалузом.
Према његовим речима на Криму ће убудуће у употреби бити три равноправна језика: руски, украјински и језик кримских Татара и да је важно осигурати права свих етничких заједница на Криму.
„Крим је неодвојиви део Русије“
Руски председник је такође нагласио да ће односи са братским украјинским народом увијек бити од кључног значаја за Русију.
„Крим је био и остао неодвојиви део Русије, пред тим су немоћни и време и околности и све историјске промене“, изјавио је Путин, понављајући да је референдум о статусу Крима одржан у пуној сагласности са демократским процедурама и међународним правним нормама.
Он је посебно нагласио да Русија није могла да се не одазове на молбу за помоћ јер би то била издаја.
Крим је „био и остаје руски, украјински и кримскотатарски (…) кућа представника свих народа који тамо живе (…) али, чињенично може бити само руски“, рекао је Путин, додајући да је „у свести и срцу људи“, Крим увек „био и остао недвојиви део Русије“.
Истичући да Запад треба да престане са „хистеријом“ и „хладноратовском реториком“ и да призна да Русија има своје интересе који се морају уважавати, те да је Русија против „газдовања“ НАТО-а на историјским територијама Русије, Путин је рекао да Русија „не жели поделу Украјине“ и да „уважава територијалну целовитост украјинске државе“.
Према Путиновим речима, одлука о предаји Крима Украјини 1954. донета је уз „очигледно кршење уставних норми важећих у том тренутку“, на личну иницијативу Никите Хрушчова.
Путин је рекао да се Крим, проглашавајући независност ослонио на Повељу УН, што је учинила и Украјина иступајући из бившег СССР, а „базирали су се и на косовском преседану“, пренела је РИА Новости.
„Оно што могу Албанци забрањује се Русима“
„Из неког разлога, оно што могу Албанци на Косову забрањује се Русима, Украјинцима и кримским Татарима на Криму“, рекао је Путин.
Председник Русије је рекао да су у случају Украјине западни партнери „прешли црту“, понашали се грубо, неодговорно и непрофесионално, а да су главни извршиоци преврата у Украјини постали националисти, русофоби и екстремисти „који сада одређују живот“ у тој земљи.
Путин је истакао да ће односи са Украјином за Русију увек бити најважнији и кључни, а да је Москва после распада Совјетског Савеза фактички и правно признавала Крим као украјинску територију, „рачунајући да ће Украјина бити добар сусед“ и да ће „легални интереси рускојезичних грађана бити осигурани“, али да се ситуација „другачије развијала“.
Сергеј Аксјонов у разговору са Сергејом Наришкином, председником Думе
„Улазак Украјине у НАТО претња Русији“
Подсећајући да се у Кијеву већ говори о скором ступању Украјине у НАТО, Путин је рекао да би у пракси то значило да се „у граду руске ратне славе Севастопољу појави флота Северноатлантског савеза“ и појавила би се „савршено конкретна претња за читав југ Русије“.
„Једноставно не могу да замислим да идемо у Севастопољ у госте морнарима НАТО-а (…) они су одлични момци, али боље да они нама долазе у госте у Севастопољ него ми њима“, рекао је он, пренела је агенција РИА Новости.
„Крим је стратешка територија која треба да се налази под јаким, стабилним ауторитетом, који по факту може бити само руски“, рекао је Путин у обраћању највишем државном руководству и руководству Крима.
Руски председник је у Кремљу говорио посланицима Думе и Савета федерације (доњег и горњег дома парламента), челницима руских региона, представницима цивилног друштва у вези са молбом Крима и Севастопоља за пријем у састав Руске Федерације.
Присутни су били и председник кримске скупштине и владе, Владимир Константинов и Сергеј Аксјонов.
Путин је јуче је потписао указ о признању независности Републике Крим, који, како је истакнуто, ступа на снагу са даном његовог потписивања.
Према коначнм резултатима референдума на Криму, одржаног 16. марта, за уједињење Крима са Русијом гласало је 96,77 одсто бирача, а 2,51 одсто њих било је за то да Крим остане у саставу Украјине.
„Русија више не може да се повлачи“
„Све има своје границе и у случају са Украјином наши западни партнери су је прешли. Били су груби, неодговорни и непрофесионални“, – изјавио је Путин у обраћању Федералној скупштини.
Западни партнери су одлично схватали да у Украјини и на Криму живе милиони Руса.
„Изгубили су осећање мере и нису могли да предвиде све последице онога што раде. Русија се нашла на ивици са које не може више да се повлачи“, – рекао је Путин.
Крим и Севастопољ и формално примљени у Русију
Руски председник Владимир Путин и кримски лидери потписали су данас у руском парламенту споразум којим се полуострво Крим и Севастопољ, град са посебним статусом, данас примају у састав Руске Федерације, а рок за окончање прелазног периода њихове интеграције је 1. јануар 2015. године.
Путин је, уз звуке руске националне химне, документ о прихватању Крима и Севастопоља у састав Русије потписао са председником кримског парламента Владимиром Константиновим, кримским премијером Сергејем Аксеновим, као и са градоначелником Севастопоља Алексејем Чалијем. Потписивањем споразума, Руска Федерација данас успоставља две нове чланице – Републику Крим и град са федералним статусом Севастопољ. Овај документ ће бити поднет на усвајање Уставном суду, а након тога и парламентима Крима и Русије.
Оставите коментар на Путин на црвеном тргу
Copyright © Цеопом Истина 2013-2024. Сва права задржана.