Изјаве британског премијера Дејвида Камерона о заинтересованости Русије за „брегзит” немају никаквог основа, рекао је руски председник Владимир Путин. „Сматрам да то није ништа друго до некоректан покушај да се утиче на јавно мњење у сопственој земљи. Али, као што видимо, чак ни то није довело до резултата потребног онима који то раде. Тим пре, по мом мишљењу, нико нема права да после гласања говори о некаквој улози Русије. То је показивање ниског нивоа политичке културе”, истакао је Путин.
Није само Камерон последњих дана указивао на „руску улогу” у „брегзиту”, чиме би Путин наводно омекшао притисак санкција на своју земљу. Британски шеф дипломатије Филип Хамонд изразио је наду да „брегзит” неће ослабити санкције против Русије.
Бивши амерички амбасадор у Москви Мајкл Мекфол био је још директнији. „Данашњи догађаји су велика победа спољне политике Путина. Одајте му признање”, написао је на „Твитеру”. Међутим, у свом каснијем „твиту”, упитан да појасни свој став, Мекфол није конкретно навео било какву везу Путина са исходом британског референдума.
Руски лидер је истакао да се „брегзит” неће одразити на санкције Русији. „Што се тиче политике санкција, не верујем да ће се то било како одразити на наше односе са ЕУ”, рекао је Путин, али и додао да ће „Русија позитивним одговарати на позитивно”, ако европски партнери буду спремни на конструктиван дијалог.
У Русији одбијају било какву везу између својих дипломатских и политичких активности и одлуке Британаца да напусте ЕУ и не сматрају да би „брегзит” могао да утиче на режим санкција Брисела према Москви. Руски аналитичар Александар Коњков чак је у изјави за Раша тудеј овакве изјаве назвао „политичким хулиганством”. Други руски експерт, Анатолиј Бажан, проценио је да тенденције распада ЕУ постоје одавно, без учешћа Москве.
Путин је још пре неколико дана, на Економском форуму у Санкт Петербургу, одговарајући на новинарска питања о руском утицају на кризу у ЕУ, рекао: „Измислили су некакву руску заверу. Један мој пријатељ из Немачке ми је рекао да су код њих недавно биле поплаве и да се стекао такав утисак да си ти крив и за поплаве. Мислим да је врло непристојно везивати Русију уз сваки проблем и правити од ње страшило.”
Као другог „главноосумњиченог” за „брегзит”, медији су прозвали америчког председничког кандидата Доналда Трампа, оптужујући га за превелике симпатије према Путину. „Шта мислим о томе да Путин и ја највише добијамо од ’брегзита’? Не знам, он можда добија нешто мало, јер има разлога да буде љут на ЕУ.
Он не воли превише нашег председника, и то је узајамно осећање. О мени је говорио веома лепо. Видећемо како ће даље да се одвијају догађаји. Мислим да ће све бити добро”, рекао је Трамп руским новинарима после „брегзита”.
Међутим, они који у британском референдуму виде руске прсте, требало би да знају и за другу страну медаље. О могућим негативним глобалним економским последицама и ценама нафте, за које је Москва веома заинтересована, говорио је руски министар енергетике Александар Новак: „Ако чланице почну да напуштају ЕУ, то може да има суштинске последице на стопе економског раста, што ће утицати на тражњу за нафтом. Други важан ефекат ’брегзита’ јесте јачање долара, што такође води паду цена нафте.”
Зато је можда некоме цинично зазвучала изјава Путиновог портпарола Дмитрија Пескова о томе како Русија рачуна на боље односе са ЕУ после изласка Велике Британије, али да је чињеница да Москва није заинтересована за економски колапс Европе. „Русија жели да ЕУ остане водећа економска сила, просперитетна, стабилна и предвидљива”, нагласио је Песков.
Овај став потврдио је и сам Путин, изјавивши да ће Москва пажљиво пратити и анализирати догађаје, „тежећи да минимизује било какве негативне тенденције” британског изласка на економију Русије. Путин је још додао и да је „брегзит” показао незадовољство британских грађана нивоом безбедности и неопходношћу субвенционисања слабих економија Европе.
„Нико не жели да храни и субвенционише слабе економије, да издржава друге државе и целе народе”, рекао је Владимир Путин.
