Izjave britanskog premijera Dejvida Kamerona o zainteresovanosti Rusije za „bregzit” nemaju nikakvog osnova, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin. „Smatram da to nije ništa drugo do nekorektan pokušaj da se utiče na javno mnjenje u sopstvenoj zemlji. Ali, kao što vidimo, čak ni to nije dovelo do rezultata potrebnog onima koji to rade. Tim pre, po mom mišljenju, niko nema prava da posle glasanja govori o nekakvoj ulozi Rusije. To je pokazivanje niskog nivoa političke kulture”, istakao je Putin.
Nije samo Kameron poslednjih dana ukazivao na „rusku ulogu” u „bregzitu”, čime bi Putin navodno omekšao pritisak sankcija na svoju zemlju. Britanski šef diplomatije Filip Hamond izrazio je nadu da „bregzit” neće oslabiti sankcije protiv Rusije.
Bivši američki ambasador u Moskvi Majkl Mekfol bio je još direktniji. „Današnji događaji su velika pobeda spoljne politike Putina. Odajte mu priznanje”, napisao je na „Tviteru”. Međutim, u svom kasnijem „tvitu”, upitan da pojasni svoj stav, Mekfol nije konkretno naveo bilo kakvu vezu Putina sa ishodom britanskog referenduma.
Ruski lider je istakao da se „bregzit” neće odraziti na sankcije Rusiji. „Što se tiče politike sankcija, ne verujem da će se to bilo kako odraziti na naše odnose sa EU”, rekao je Putin, ali i dodao da će „Rusija pozitivnim odgovarati na pozitivno”, ako evropski partneri budu spremni na konstruktivan dijalog.
U Rusiji odbijaju bilo kakvu vezu između svojih diplomatskih i političkih aktivnosti i odluke Britanaca da napuste EU i ne smatraju da bi „bregzit” mogao da utiče na režim sankcija Brisela prema Moskvi. Ruski analitičar Aleksandar Konjkov čak je u izjavi za Raša tudej ovakve izjave nazvao „političkim huliganstvom”. Drugi ruski ekspert, Anatolij Bažan, procenio je da tendencije raspada EU postoje odavno, bez učešća Moskve.
Putin je još pre nekoliko dana, na Ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu, odgovarajući na novinarska pitanja o ruskom uticaju na krizu u EU, rekao: „Izmislili su nekakvu rusku zaveru. Jedan moj prijatelj iz Nemačke mi je rekao da su kod njih nedavno bile poplave i da se stekao takav utisak da si ti kriv i za poplave. Mislim da je vrlo nepristojno vezivati Rusiju uz svaki problem i praviti od nje strašilo.”
Kao drugog „glavnoosumnjičenog” za „bregzit”, mediji su prozvali američkog predsedničkog kandidata Donalda Trampa, optužujući ga za prevelike simpatije prema Putinu. „Šta mislim o tome da Putin i ja najviše dobijamo od ’bregzita’? Ne znam, on možda dobija nešto malo, jer ima razloga da bude ljut na EU.
On ne voli previše našeg predsednika, i to je uzajamno osećanje. O meni je govorio veoma lepo. Videćemo kako će dalje da se odvijaju događaji. Mislim da će sve biti dobro”, rekao je Tramp ruskim novinarima posle „bregzita”.
Međutim, oni koji u britanskom referendumu vide ruske prste, trebalo bi da znaju i za drugu stranu medalje. O mogućim negativnim globalnim ekonomskim posledicama i cenama nafte, za koje je Moskva veoma zainteresovana, govorio je ruski ministar energetike Aleksandar Novak: „Ako članice počnu da napuštaju EU, to može da ima suštinske posledice na stope ekonomskog rasta, što će uticati na tražnju za naftom. Drugi važan efekat ’bregzita’ jeste jačanje dolara, što takođe vodi padu cena nafte.”
Zato je možda nekome cinično zazvučala izjava Putinovog portparola Dmitrija Peskova o tome kako Rusija računa na bolje odnose sa EU posle izlaska Velike Britanije, ali da je činjenica da Moskva nije zainteresovana za ekonomski kolaps Evrope. „Rusija želi da EU ostane vodeća ekonomska sila, prosperitetna, stabilna i predvidljiva”, naglasio je Peskov.
Ovaj stav potvrdio je i sam Putin, izjavivši da će Moskva pažljivo pratiti i analizirati događaje, „težeći da minimizuje bilo kakve negativne tendencije” britanskog izlaska na ekonomiju Rusije. Putin je još dodao i da je „bregzit” pokazao nezadovoljstvo britanskih građana nivoom bezbednosti i neophodnošću subvencionisanja slabih ekonomija Evrope.
„Niko ne želi da hrani i subvencioniše slabe ekonomije, da izdržava druge države i cele narode”, rekao je Vladimir Putin.
