Putin o značaju ruskog jezika i literature

MOSKVA – Šef ruske države Vladimir Putin – osvrćući se na poznate mitinge prozapadne opozicije na Blatnom trgu u Moskvi – upozorio sunarodnike da kršenje zakona, kakva su se tada događala, mogu zemlju uvesti u probleme sa kakvima se suočila 1917. godine.

Nastupivši na savetovanju ruskih književnika, Putin je ovu misao nastavio rečima: „Ukoliko bude dozvoljeno da se krše zakoni – da se policajcima skidaju epolete i da ih udaraju nekažnjeno u lice – zaista se možemo suočiti sa problemima sličnim onim iz 1917. godine. A , želi li to iko?”

Ruski lider je prokomentarisao i priznanje jednog od učesnika „blatnih demonstracija” da je na policiju bacio „neodređeni predmet”.

Ne navodeći mu ime, Putin je rekao da ne zna da li bi bilo ispravno da se za tog čoveka kaže da je „književnik”, pa primetio: „Za njega se jedno može reći sigurno – muzama služi, a sa glavom se slabo druži”.

– Svi moraju da znaju da postoji crvena linija preko koje se ne sme prelaziti. Da, država ne treba da bude surova, ali država mora obezbediti da svi poštuju određena pravila. Rusija se – naglasio je Putin – nikada neće vratiti u prošlost u kojoj su ljudi koji nisu bili saglasni sa vlašću proterivani iz zemlje ili slati u zatvore. U Rusiji i danas niko ne hapsi i ne šalje u zatvor za misli, pozicije i političke poglede. To nikada nećemo dopustiti. Naša zemlja se nikada neće vratiti u užasnu prošlost u kojoj je bilo moguće da se u zatvoru nađe Pasternak. Ali, niko ne može ni dozvoliti da se delovanjem krše zakoni. O tome se radi.

Predsednik Rusije se kritički osvrnuo i na školske programe i pritom ukazao da ruska „kreativna klasa” čini mnogo dobrog, ali da ponekad i preteruje.

„U našim udžbenicima ima nepotrebnih komplikacija i nesuvislosti, stvari koje niko ne može da shvati. Za to su „zaslužni” upravo predstavnici „kreativne klase” koji su se probili u ministarstvo obrazovanja i tamo sve crtaju po svome”.

U nastavku izlaganja, Putin je predložio da se u ruskim školama poveća broj časova za izučavanje ruskog jezika i literature. „Danas se ti predmeti izučavaju na premalom broju časova, premalo prema njihovom značaju. Naročito treba preispitati programe za izučavanje jezika i literature u starijim razredima, jer se nivo znanja ruskog jezika među mladima smanjuje, kao i interes prema književnosti”.

„Naša zemlja je nekada bila zemlja u kojoj se najviše čitalo na svetu, a sada više ne može da pretenduje na to počasno zvanje. Prema statistici, građani Rusije čitanju knjiga posvećuju, u proseku, svega devet minuta dnevno, a čak i taj pokazatelj ima tendenciju pada. Povrh svega, postoji i problem osiromašivanja savremenog govornog jezika, pa se sve češće srećemo sa jezičkom nepismenošću i primitivizmom. Zato mnogi mladi ljudi s mukom mogu da na shvatljiv način formulišu svoje misli”.

Ruski jezik, naglasio je Putin, suviše je veliki da bi ovakve tendencije mogle da razore njegove tradicije, ali mu, kako je rekao, treba pomoći. Pored ostalog i motivisanjem dece da izučavaju bogatstvo ruskog jezika.

„Država mora podržavati literaturu i zato što ona daje najtačniju dijagnozu stanja društva i otkriva njegove bolne tačke. Zato rusku literaturu treba učiniti faktorom idejnog uticaja Rusije u svetu. Čak i ako je opadanje interesa za čitanjem i za knjige svetska tendencija – mi nemamo pravo da se sa tim mirimo. Upravo mi – mogu da to kažem bez preuveličavanja – pred celom civilizacijom nosimo odgovornost za očuvanje ruske literature i njenog kolosalnog humanističkog potencijala. Naš zadatak je da privučemo pažnju društva prema svojoj literaturi, da rusku literaturu i ruski jezik učinimo moćnim faktorima idejnog uticaja Rusije u svetu”.

Izvor: Fakti