Putin šampion globalnog uticaja

MOSKVA – Rang-liste najuticajnijih ljudi u svetu u organizaciji magazina Forbes od skora podsećaju na svetske šampionate u hokeju: postoji samo nekoliko očiglednih kandidata za zlatnu medalju – obično ih je tri, u najboljem slučaju pet – i sve se rešava između njih.

Kada sam bio mali, za titulu šampiona su se uglavnom borili SSSR, Čehoslovačka, Švedska i Kanada. Finska je zaostajala za četvorkom lidera i u najboljem slučaju računala na bronzu. Našim glavnim suparnikom se tradicionalno smatrala Čehoslovačka: bitke naših hokejaša sa Česima su se gledali sa velikom pažnjom.

Tako i u rejtinzima američke varijante popularnog britanskog časopisa postoje tri bezuslovna lidera. To su: predsednik SAD Barak Obama, ruski lider Vladimir Putin i kancelar Nemačke Angela Merkel. Prošle godine je Obama, prema svim očekivanjima, zadržao vođstvo, ali je već ove godine zlato prepustio Putinu, uzevši samo srebrnu medalju. Bronza, sa kojom smo se zadovoljili 2012. godine, sada je pripala kineskom predsedniku Si Đinpingu, a Angela Merkel je pala na peto mesto, iza pape Franciska.

Ova godina je za Rusiju kao međunarodnog igrača, a i za njenog lidera, bila zaista uspešna. Kao da se neprijateljska međunarodna klima oko Rusije jednim čarobnim potezom ruke odjednom promenila. Ni sada nije baš sto posto druželjubiva, ali bi se moglo reći da se prema nama odnose sa poštovanjem.

Još krajem leta, nakon Putinove odluke da ostavi u Rusiji odbeglog agenta CIA Edvarda Snoudena, Obama je odbio da se sretne sa ruskim predsednikom u Moskvi i činilo se da je međunarodni status naše države beznadežno loš, da će se idući samit G20 u Sankt-Peterburgu pretvoriti u demonstraciju političke izolacije Rusije od strane vodećih svetskih država.

Ali, odjednom se dogodio čitav niz neočekivanih događaja. Putin je dao Obami izvestan predlog u vezi likvidacije hemijskog oružja u Siriji. Ispravan potez, odnosno dva poteza – zajedno sa odlukom da se Snoudenu pruži utočište.

I, oni odlučujuće menjaju kompletnu situaciju.

U nastavku se neprijateljski prema nama svetski poredak ruši kao kula od karata. Za početak, Obama odustaje od ideje da napadne Asada: danas neki ne vole ni da se prisećaju da u Vašingtonu postoje neki ratni planovi u vezi Sirije. To je SAD dalo mogućnosti da započnu mirovne pregovore sa Iranom, pri čemu je i ovde naša uloga više nego značajna.

Zamenik državnog sekretara Viljam Berns danas otvoreno priznaje da bez podrške Rusije i Putina ova linija na otvaranje Irana ne bi bila moguća.

Aktuelno zbližavanje Vašingtona i Teherana unosi razdor u nepovoljnu za Rusiju i neprijateljski raspoloženu prema njenim interesima alijansu SAD i Saudijske Arabije. Od ove alijanse se odvajaju – sa jedne strane Katar, koji je sada spreman da traži načine zbližavanja sa Asadom, a sa druge strane – Turska, koja sada gradi svoje naročite „evroazijske“ odnose sa Rusijom.

Samo, ni to nije sve. Snoudenova raskrinkavanja, a pritom se on krije u Rusiji, ruše pređašnje bezoblačno-poverljive veze SAD sa njihovim evropskim saveznicima. Jer, ispostavlja se da su američke specijalne službe špijunirale ne samo rukovodioce lojalnih Americi evropskih država, već i službenike OUN.

Predstavnički dom, uvređen od strane Obame, zajedno sa Senatom spreman je da započne istragu o samovoljnim potezima Agencije za nacionalnu bezbednost, pa sama konjunktura događaja povećava šanse na pobedu unutar Republikanske partije frakcije anti intervencionista koji su naklonjeni Rusiji.

Obama je u stvorenoj situaciji bio prinuđen da se izvini Merkelovoj, a oboma očekivano padaju rejtinzi političkog uticaja.

Iskreno, ne sećam se da smo u istoriji Rusije u protekla dva stoleća, imali ovoliko sreće. Čak je pomalo zastrašujuće, ali je sada prema nama kao šampionima drugačiji odnos. Sada je nama ispod časti da izgubimo.

A šta je sa Ukrajinom, upitaće neko? Kako objasniti što nas u najvećem trenutku našeg diplomatskog trijumfa nas tako podmuklo napuštaju?

To jako liči na izdajnički odlazak žene u trenutku blistavog uspeha u karijeri muža.

U izvesnoj meri ima pravo Putinov savetnik Sergej Glazjev, kad aludira da će osvajač srebrne medalje, izgubivši zlato, učiniti sve da nam ne bi dao da održimo pobedu i na ovoj liniji napada.

Zato je ovde i sada važno da ne damo da nas ponese osećaj zlobe i osvete, kako to očekuju i predviđaju oni koji na njima već grade svoju računicu. Ali, pošto smo mi i naš predsednik danas – šampioni sveta, treba samo da žalimo one koji nas u trenutku pobede napuštaju.

Izvor: Fakti