Oboren novi ukrajinski helikopter

20.10 – Pres-služba samoproglašene Donjecke narodne republike (DNR) je potvrdila informaciju da su oborili Mi-8 u Slavjansku.

19.50 – Rusija je dobila sredstva i plaćanje prvog kupona evroobveznica od Ukrajine u vrednosti od $3 milijarde, koji je u decembru 2013. godine preveden u korist RF, saopšteno je iz ministarstva finansija RF.

19.30 – Njujork — UN su iznele procenu da je 423 ljudi ubijeno u Ukrajini, između 15. aprila i 20. juna i da se situacija ubrzano pogoršava sa udvostročavanjem broja raseljenih.

18.40 – Kijev — Nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer boravi danas u poseti Kijevu tokom koje je razgovarao sa ukrajinskim rukovodstvom o mirovnom planu.

18.20 – Samoodbrana Donjecka oborila ukrajinski vojni helikopter u blizini Slavjanska

Slavjansk — Snage samoodbrane Donjecka oborile su ukrajinski vojni helikopter u blizini Slavjanska na istoku Ukrajine u kome je bilo devet osoba, rekao je zvaničnik Kijeva.

U helikopteru je, prema rečima portparola ukrajinske vojske Vladislava Seleznjova, bilo tri člana posade i šest vojnika. BBC javlja da su svi poginuli.

Strahuje se da je svih devet osoba poginulo, rekao je Seleznjov Rojtersu. Ukrajinski mediji javljaju da su svi stradali.

Oboreni vojni helikopter bio je korišćen za transport vojne opreme.

Vojni analitičar Dmitro Timčuk izjavio je da je helikopter oboren raketom ispaljenom iz ručnog bacača, preneo je Rojters.

Incident se dogodio pošto su proruske snage proglasile primirje do 27. juna, kao odgovor na primirje koje je objavio ukrajinski predsednik Petro Porošenko.

Pripadnici proruskih snaga, pod čijom se kontrolom Slavjansk nalazi od aprila, 30. maja oborili su jedan ukrajinski vojni helikopter, kada je poginulo 14 vojnika, među kojima jedan general.

16.00 – MSP RF: EU uporno ne primećuje smrt ljudi u Ukrajini

MSP RF je revoltiran ocenama koje je Savet EU izneo u saopštenju usvojenom u ponedeljak, povodom situaciji u Ukrajini.

„Primorani smo da konstatujemo političku pristrasnost i sasvim nerealne ocene Brisela ukrajinskih događaja, neosnovan i otvoreno falsifikovan karakter optužbi na račun Rusije“, saopšteno je iz MSP RF u utorak.

U ruskom ministarstvu spoljnih poslova su posebno obratili pažnju na to što se u „zaključcima“ Saveta EU uopšte ne pominje smrt nekoliko desetina dece u toku vojne operacije na istoku Ukrajine, na hiljade izbeglica koje i dalje pristižu u Rusiju, višekratne povrede ruske granice sa strane ukrajinske armije, napad na ambasadu RF u Kijevu.

15.00 – Kijev traži zabranu emitovanja ruskih TV kanala

Nacionalna radiodifuzna agencija Ukrajine je uputila zahtev sudu povodom zabrane emitovanja u zemlji ruskog kanala „TV Centar – International“, kao i pravosudnim organima povodom zabrane emitovanja ruskih kanala Life News i REN TV. Agencija je u martu zatražila zabranu emitovanja 4 ruska TV kanala.

Tada je MSP RF isključivanje ruskih TV kanala nazvao gušenjem slobode medija, a generalni direktor „Prvog kanala“ Konstantin Ernst je pozvao ukrajinske vlasti da ukinu odluku „koja protivreči međunarodnim normama i interesima potrošača“.

14.35 – Ruski novinari pod minobacačkim napadom kod Slavjanska

Novinarska ekipa ruskog „Prvog kanala“ se našla pod udarom minobacačkog napada kod ukrajinskog Slavjanska. Niko nije povređen, saopšteno je na sajtu TV kanala.

Novinari VGTRK Igor Korneljuk i tonski tehničar Anton Vološin su u junu ubijeni u minobacačkom napadu kod sela Metalist i Mirno, Luganska oblast Ukrajine, gde su ukrajinske snage sprovodile vojnu akciju. UN i druge međunarodne, nevladine i organizacije za zaštitu ljudskih prava su osudile ubistvo novinara.

14.15 – Sergej Meljničuk: U rukovodstvu vojne operacije u Ukrajini ima izdajnika koji pomažu narodnoj vojsci

U rukovodstvu vojne operacije, koju sprovodi ukrajinska vlast na jugoistoku zemlje, ima izdajnika, koji pomažu narodnoj vojsci, izjavio je komandir bataljona teritorijalne odbrane „Ajdar“ Sergej Meljničuk u emisiji ukrajinske televizije.

Meljničuk je rekao da je do takvog zaključka došao posle analize ispitivanja zarobljenih pripadnika narodne vojske. Prema njegovim rečima, pripadnici narodne vojske, koje je zarobio njegov odred, tvrde da znaju vreme poletanja svakog aviona i sve naredbe.

Komandir „Ajdara“ je siguran da neko iz višeg rukovodstva predaje informaciju narodnoj vojsci i da zbog toga ukrajinska armija ne može da izvojuje pobedu.

14.08 – Porošenko: Ukidanje rezolucije prvi praktičan korak Kremlja

Ukrajinski predsednik Petro Porošenko izjavio je danas da je odluka Rusije o poništavanju rezolucije kojom se dopušta vojna intervencija u Ukrajini „prvi praktičan korak“ Kremlja ka rešavanju krize na nemirnom istoku te zemlje.

Ta odluka je „prvi praktičan korak otkako je ruski predsednik formalno podržao ukrajinski mirovni plan“, navodi se u saopštenju koje je objavljeno na vebsajtu predsednika Porošenka, preneo je Rojters.

13.30 – Kijev ne odustaje od nuklearnog goriva iz Rusije

Ukrajina ne planira da odustane od isporuka ruskog nuklearnog goriva za ukrajinske nuklearne elektrane, ali će se prilikom izbora isporučioca voditi ekonomskim interesima, saopštio je novinarima zamenik ministra energetike i rudarstva Ukrajine Vadim Ulida.

Ranije je premijer Ukrajine Arsenij Jacenjuk saopštio da će Kijev diversifikovati isporuke nuklearnog goriva obnavljajući ugovor sa američkom kompanijom Westinghouse.

„Mi nismo rekli da ćemo odustati od ruskog goriva. Ovde se radi o ceni. Mi ćemo raditi sa onima ko Ukrajini ponudi najbolje uslove“, rekao je Ulida novinarima.

12.45 – Dmitrij Peskov: Putin traži ukidanje rezolucije o upotrebi vojne sile u Ukrajini

Vladimir Putin zatražio je od gornjeg doma ruske Dume da poništi rezoluciju koja mu daje pravo da upotrebi ruske oružane snage u Ukrajini radi zaštite ruskog stanovništva koje tamo živi, rekao je Putinov portparol Dmitrij Peskov.

„Šef države je podneo predlog Savetu federacije da se rezolucija… o upotrebi ruskih oružanih snaga na teritoriji Ukrajine povuče“, rekao je Peskov, a preneo Itartas.

12.35 – Narodna vojska i ukrajinska armija se uzajamno optužuju za nastavak borbi

U Luganskoj oblasti Ukrajine se i 24. juna nastavljaju aktivne borbe, ima poginulih i ranjenih. Nekoliko puta se pucalo i u Donjeckoj oblasti.

Samoproklamovane republike na istoku zemlje i ukrajinska armija pod kontrolom Kijeva se uzajamno optužuju za narušavanje primirja.

Predsednik Ukrajine Petar Porošenko je u petak izdao ukaz vojnim i policijskim snagama da prekinu borbena dejstva na istoku zemlje. Primirje je objavljeno do 27. juna.

I premijer samoproklamovane Donjecke narodne republike Aleksandar Borodaj je u ponedeljak izjavio da i pripadnici donjecke i luganske narodne vojske objavljuju primirje do 27. juna.

12.30 – Ivica Dačić: Srbija podržava napore OEBS-a u smirivanju krize u Ukrajini

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je u utorak u Beču da Srbija podržava napore OEBS-a u smirivanju krize u Ukrajini.

Na otvaranju trodnevne godišnje konferencija OEBS-a o bezbednosti „Aktuelni bezbednosni izazovi i uloga OEBS-a“, Dačić je ocenio da iskustvo Srbije iz dijaloga Beograda i Prištine može da bude od koristi u rešavanju problema kad preuzme predsedavanje OEBS-om 2015. godine.

U kontekstu ukrajinske krize, Dačić je ponovio da Srbija podržava suverenitet i teritorijalni integritet svih članica UN i da snažno podržava napore OEBS-a da se smiri kriza u Ukrajini.

Mirovni plan ukrajinskog predsednika Petra Porošenka nudi priliku za unapređenje unutrašnjeg dijaloga i jačanje institucija što je u interesu svih građana, rekao je Dačić i podržao aktivnosti Švajcarske kao predsedavajuće OEBS-om u cilju smirivanja te krize.

11.40 – Didije Burkhalter: Ukrajinska kriza negativno uticala na evropsku bezbednost

Predsedavajući Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) predsednik i ministar spoljnih poslova Švajcarske Didije Burkhalter ocenio je danas u Beču da je ukrajinska kriza negativno uticala na evropsku bezbednost.

On je, otvarajući godišnju preglednu bezbednosnu konferenciju OEBS, istakao da je Ukrajina danas suočena sa dubokom krizom, jer je njen teritorijalni integritet nepoštovan i ujedno rastu ekonomski i energetski izazovi, a odnosi sa Rusijom su pod tenzijom.

Burkhalter je ocenio da bi sledećih nekoliko nedelja mogli biti odlučujući za Ukrajinu, ali i zajedničku bezbednost, pozivajući na saradnji u kooperativnoj bezbednosti.

„Zbog ove krize došlo je i do pogoršanja evropske bezbednosti, i odnosi Rusije i zapada su se negativno preokrenuli. Sankcije, međusobne optužbe i pretnje, kao i nepoverenje ukazuju na polarizaciju“, konstatovao je Burkhalter.

10.40 – Dignuta u vazduh železnička pruga u Luganskoj oblasti

Nepoznati počinioci su digli u vazduh 2 dela železničke pruge u Luganskoj oblasti Ukrajine. Saopšteno je da je u jednom slučaju uništeno 3 metra pruge, a u drugom metar.

Niko nije povređen, a planirano je da se saobraćaj danas uspostavi.

Ovo nije prvi sličan slučaj na železnicama jugoistoka Ukrajine, gde ukrajinska armija od aprila pokušava da uguši proteste lokalnog stanovništva. 22. juna je dignuta u vazduh pruga na dva mesta u Donjeckoj oblasti . Prilikom prve eksplozije sa šina je izletelo 14 vagona ruskog voza. Posle toga je ukrajinsko tužilaštvo pokrenulo krivični postupak po članu „teroristički napad“.

10.30 – Kijev: proruske snage pucaju na vojne kontrolne punktove

Ukrajinske vladine snage optužile su danas proruske snage za pucnjavu na ukrajinske vojne kontrolne punktove u više delova na istoku zemlje, uprkos objavljenom prekidu vatre.

Tokom tih sinoćnih incidenata nije bilo ozbiljnijih sukoba, niti žrtava na ukrajinskoj strani, koja je do 27. juna objavila prekid vatre.

Portparol kijevske vlade zadužen za „antiterorističku operaciju” Vladislav Seleznjov objavio je na Fejsbuku da proruske snage „ne prestaju da pucaju na pozicije ukrajinskih snaga”.

On je dodao da ukrajinske snage nisu pokrenule vojnu akciju u skladu sa prekidom vatre koji je u petak objavio ukrajinski predsednik Petro Porošenko, preneo je Rojters.

Porošenko je sinoć obavestio u telefonskom razgovoru nemačku kancelarku Angelu Merkel da, bez obzira što su ukrajinski vojnici obustavili paljbu prema njegovom mirovnom planu, proruske snage na istoku Ukrajine to nisu učinile i nastavljaju sa pucanjem po punktovima i pozicijama vojske.

„Tokom poslednja 24 sata teroristi su devet puta pucali na ukrajinske vojnike. Ukupno su ekstremisti prekršili režim prekida vatre 31 put”, rekao je Porošenko, navodi se u saopštenju njegove pres službe koje prenosi Ukrinform.

Istovremeno, Porošenko je saopštio da je zvanično predložio Rusiji da uputi inspektore u Posmatračku misiju OEBS-a, kako bi se uverila da „ukrajinska strana u potpunosti poštuje režim prekida vatre”.

Nešto ranije, posle susreta u Donjecku premijer samoproklamovane Donjecke Narodne Republike Aleksandar Borodaj izjavio je da su se ustanici obavezali da će poštovati prekid vatre do 27. juna.

10.15 – MSP RF: Delovanje EU stavlja pod sumnju strateški karakter partnerstva sa Rusijom

Odluka Evropske unije da ne produži rad nad novim sporazumom Rusija-EU, koji bi trebao da zameni Sporazum o partnerstvu i saradnji, izaziva žaljenje, rečeno je u MSP RF. Delovanje EU stavlja pod sumnju strateški karakter našeg partnerstva, smatra Moskva.

24. juna će se napuniti dvadeset godina od potpisivanja Sporazum o partnerstvu i saradnji, koji je osnova partnerstva između Ruske Federacije, s jedne strane, i Evropske zajednice sa svojim članicama, s druge strane, podsetili su u MSP RF.

„20. godišnjica Sporazuma o partnerstvu i saradnji stiže u vreme složenih odnosa između Ruske Federacije i Evropske unije, čije delovanje stavlja pod sumnju strateški karakter našeg partnerstva. Odluka Evropske unije da ne produži rad nad novim sporazumom Rusija-EU, koji bi trebao da zameni Sporazum o partnerstvu i saradnji, izaziva žaljenje“, ističu u MSP RF.

„Priprema dokumenta, koji ima za cilj učvršćivanje uzajamno korisnih veza u interesima građana i poslovnih krugova Rusije i EU, je suspendovana uprkos strateškim interesima naroda Evrope. Polazimo od toga da je Sporazum o partnerstvu i saradnji osnovni dokument za odnose Rusije i Evropske unije. Principi partnerstva, koji su definisani Sporazumom, su i dan danas svetionik za izgradnju uzajamne saradnje između Ruske Federacije i Evropske unije, uključujući i rešavanje krize u Ukrajini“, stoji u saopštenju, koje je objavljeno na sajtu resora.

10.10 – Preko 14.000 ukrajinskih izbeglica stiglo u RF

U toku dana je broj izbeglica iz jugoistočnih ukrajinskih regiona u ruskim privremenim prihvatilištima porastao skoro za hiljadu i sada iznosi 14.000 izbeglica dnevno, izjavio je u utorak novinarima zvanični predstavnik MVS RF.

Otvoreno je 211 privremenih prihvatilišta u kojima se nalazi više od 142.000 ljudi, a to je za 965 ljudi više nego prethodnog dana. Među njima je skoro 6.500 dece.

Otvoreno je još 6 mobilnih centara kapaciteta 3.000 ljudi, saopšteno je iz MVS RF.

Najviše izbeglica se nalazi u Rostovskoj oblasti RF i na Krimu.

10.01 – Uprkos tome što je predsednik Ukrajine Petar Porošenko proglasio primirje, Kijev je nastavio da gomila trupe na jugoistoku zemlje i sinoć je tamo poslao privatni bataljon „Azov“ koji finansira ukrajinski oligarh Igor Kolomojski, javlja RIA Novosti.

„Azov“ je sastavljen od dobrovoljaca, privatnih vojnika Kolomojskog, koji je vlasnik banke „Privat“ i gubernator Dnjepropetrovske oblasti. Bataljon broji 500 vojnika, uglavnom iskusnih boraca, a ima samo 70 regruta.

Kolomojski je tokom Porošenkove posete Donbasu otvoreno izjavio da neće poslušati dekret o prekidu vatre i da ne pristaje na mirno rešenje jer njegova privatna vojska „još nije dotukla“ pripadnike „narodne milicije“, odnosno snage samoodbrane Donjecke i Luganske oblasti.

Za to vreme, rukovodstva samoproglašenih Donjecke Narodne Republike i Luganske Narodne Republike pristala su na prekid vatre. Sastanak na kojem je to dogovoreno održan je sinjoć u Donjecku uz prisustvo bivšeg predsednika Ukrajine Leonida Kučme, specijalnog predstavnika predsedavajućeg OEBS Hajdi Taljavini, ambasadora Rusije u Ukrajini Mihaila Zurabova, vođe NVO „Ukrajinski izbor“ Viktora Medvedčuka i drugih.

09.40 – Ministri spoljnih poslova zemalja članica NATO sastaće se danas u Briselu kako bi razmotrili situaciju u Ukrajini i pripremili teren za predstojeći samit u Velsu.

Na sastanak ministarskog saveta pozvan je i novi ukrajinski šef diplomatije Pavlo Klimkin, kao i visoka predstavnica Evropske unije za bezbednost Ketrin Ešton, najavljeno je iz sedišta NATO.

Osim o ukrajinskoj krizi, ministri će razgovarati i o napretku koje su zemlje kandidati ostvarili na putu za članstvo u NATO, mada će konačna odluka o proširenju sačekati samit u Velsu, koji je zakazan za septembra.

Izvor: Agencije