Путинов одговор на ракетни штит
Русија је јасно дала до знања да неће седети скрштених руку и немо посматрати необуздано ширење ракетне одбране НАТО-а у Источној Европи, већ ће предузети све неопходне мере да заштити своје границе и осигура безбедност.
Нови противракетни систем НАТО-а који је у четвртак пуштен у рад у румунском месту Девеселу, 180 километара југозападно од Букурешта, и размештање америчког ПРО у Пољској, на само око 250 километара од руског града Калињинграда, сматра се директном претњом Москви.
Западна војна алијанса тврди да противракетни штит није усмерен против Русије и да нема сврху нуклеарног застрашивања, али у то мало ко верује.
Москва се категорички противи размештању ПРО САД у Европи, јер се на тај начин урушава стратешка безбедност.
Руски председник Владимир Путин је више пута постављао питање против кога је тај штит усмерен.
Пентагон уверава да је задатак система „заштита од претњи које се налазе ван подручја евроатлантске зоне деловања“, и да „није предвиђен за пресретање руских интерконтиненталних балистичких ракета“.
Пентагон тврди да је главни циљ размештања ПРО супротстављање претњи која долази из Ирана, али у Москви истичу да су тврдње да ракетни програм Ирана представља претњу за чланице НАТО-а у Европи — неосноване.
Експерти се слажу са Москвом и сматрају да Техеран није заинтересован за ракете које могу да погоде много даље циљеве од оних на Блиском Истоку, а да је амерички систем уперен директно против Русије.
„Очигледно је да размештање система ПРО у Румунији и Пољској има другачији циљ него што га дефинишу представници САД. Циљ је заштита од Русије, ако не и офанзива против ње, зато што се систем ПРО може користити и за ракетне нападе. Да је тај систем стварно био уперен против Ирана и неких других земаља, НАТО би био спреман да сарађује са Русијом у смислу стварања заједничке ваздушне одбране по секторалном принципу. Али као што видимо, Иран је само изговор“, каже за Спутњик Кирил Коктиш, доцент на Катедри за политичку теорију Московског државног института за међународне односе.
Подсећања ради, Русија је чак била спремна да створи заједничку ваздушну одбрану са НАТО-ом, али је Алијанса то одбила.
Руски председник је раније упозорио да ће Русија на развој ПРО САД одговорити узвратним, парирајућим мерама. Према његовим речима, биће то мере које ће додатно ојачати потенцијал стратешких нуклеарних снага Русије и развијање ударних система који су у стању да пробију сваки систем противракетне одбране.
„Русија предузима мере. Балистичке ракете на чврсто гориво попут ’јарс РС-24‘ и ’јарс РС-30‘ се опремају модерним комплексом за превазилажење перспективног система америчке ПРО. Ради се о маневришућим и надзвучним нуклеарним главама, затим о системима за ометање радара и о неким другим системима. Осим тога, Русија разрађује интерконтиненталну балистичку ракету ’сармат РС-28‘ и железничке ракетне системе. Све то ће појачати могућности руских нуклеарних снага“, каже за Спутњик Игор Коротченко, главни уредник часописа „Национална одбрана“.
Раније се говорило и о томе да ће Русија на Криму стационирати ескадрилу тешких бомбардера, а гласно се размишља и о наоружавању Калињинграда, као и о инсталирању система за рано упозоравање и одбрану на Арктику.
Руски војни експерти сматрају да би на јачање НАТО контингента на границама Русије и размештање противракетног система САД у Пољској и Румунији Москва требало оперативно да реагује и одговори размештањем оперативно-тактичких ракетних комплекса „Искандер М“ у граничним подручјима.
„Искандер“ је, према мишљењу стручњака, „идеални убица“ баш таквих система које САД покушавају да разместе на новој позорници војних дејстава.
„Русија би могла да одговори размештањем ракетних система ’Искандер‘ у Калињинградској области и на Криму, и на тај начин би Пољска и Румунија биле на нишану руских ракета. Не мислим да би становништво тих земаља било пресрећно због те чињенице и зато НАТО треба да нађе начин како да објасни обичним људима зашто је све то потребно…“, наводи Коктиш.
Као још једна варијанта руског одговора на америчку претњу спомиње се слање руских подморница до обала САД, а такође и опремање бродова и подморница у Балтичком и Црном мору крстарећим ракетама морског базирања „калибар“, које имају домет од 2.600 километара, а какве је већ користила Каспијска флота када је у Сирији извела ракетни удар на базе ДАЕШ-а. То значи да те ракете из било које тачке Црног мора могу да погоде сваки циљ на територији Пољске и Румуније.
Неки војни експерти сматрају да би још један корак Русије могао да буде јачање војне сарадње са Белорусијом…
Руски министар одбране Сергеј Шојгу је раније изјавио да ће као одговор на повећање потенцијала НАТО-а у близини граница Русије до краја ове године бити створене и две нове дивизије у Западном војном округу и једна у Јужном.
Москва не искључује могућност да Русија иступи из Споразума о смањењу и ограничењу стратешког офанзивног наоружања (СТАРТ) као одговор на размештање ПРО у Источној Европи.
„То је без сумње крајња мера, и надам се да до ње неће доћи, али није случајно Државна дума Русије, ратификујући нови СТАРТ, оставила напомену да распоређивање елемената ПРО може бити један од разлога иступања Русије из Споразума“, рекао је председник Одбора за сигурност у Савету Федерације Русије Виктор Озеров.
Министарство одбране Русије је више пута истицало да та земља размештање система за лансирање ракета у Румунији сматра кршењем споразума САД и Русије о елиминацији ракета средњег и дугог домета, потписаног 1987. године. Ти системи могу да лансирају и ракете пресретаче и крстареће ракете „томахавк“.
Путин – Амерички штит није одбрана већ нуклеарни потенцијал САД
Путин је нагласио да у овом тренутку не постоји никаква нуклеарна претња из Ирана.
Русија предузима све за очување стратешке равнотеже снага и спречавања избијања великих војних сукоба, изјавио је Путин.
„Наравно да са наше стране предузимамо све неопходне мере да бисмо омогућили и очували стратешку равнотежу снага. Она је најпоузданији гарант за спречавање избијања великих војних сукоба, које по својим последицама не могу да се упореде са сукобима који данас постоје на планети. То не можемо да допустимо и нећемо допустити“, изјавио је Путин на састанку са војним званичницима.
Русија неће бити увучена у трку у наоружању. Ми ћемо пажљиво радити по плану, додао је Путин.
„Заједно са размештањем на мору, у овом случају у Средоземном мору, системи ’Егис‘, радари у Румунији и позициони рејон у Пољској — све су то додатни кораци за нагомилавање међународног система безбедности и почетку нове трке у наоружању. Како смо већ говорили, ми се нећемо увлачити у ту трку. Ићи ћемо својим путем и радити веома пажљиво, не прелазећи финансијске планове за наоружавање војске и флоте које смо раније изложили“, додао је Путин.
Руски председник је рекао да једнострано распоређивање америчког ПРО у Румунији не узима у обзир забринутост Русије.
Амерички ракетни систем у Пољској лако се може користити за ракете малог и средњег домета, додао је Путин.
Ово је очигледно нарушавање Договора о ликвидацији ракета средњег и малог домета, јер ће ракетни лансери, који ће бити постављени након пуштања у рад радара у Румунији, лансери који ће бити постављени у Пољској, врло лако могу да се користе за ракете средњег и малог домета, нагласио је Путин.
„Ако, користећи своје могућности у медијима САД још увек неког могу да доведу у заблуду на рачун тога да то не угрожава Русију, на рачун тога да је то искључиво одбрамбени систем, присутне за овим столом, на овом састанку то неће довести у заблуду. То није одбрамбени систем, то је део нуклеарног стратешког потенцијала САД који је постављен на периферију. У датом случају, периферија је Источна Европа“, рекао је Путин говорећи о ПРО систему САД у Румунији.
Људи који доносе одговарајуће одлуке треба да знају да су до сада живели спокојно, безбедно и сигурно. Сада, након размештања ових елемената ПРО принуђени смо да размислимо о томе да зауставимо те претње за безбедност Руске Федерације, нагласио је Путин.
Песков – Штит у Румунији претња за Русију
„Од самог почетка ове приче говорили смо, и уверени смо у то, да размештање ПВО система представља претњу безбедности Руске Федерације“, изјавио је он.
У четвртак ће бити одржана церемонија потврђивања оперативне готовости америчког система противракетне одбране (ПРО) „Иџис ашор“ у граду Девеселу у Румунији. Дан касније ће се у Пољској одржати церемонија почетка изградње сличног комплекса ПРО на локалитету Редзиково.
Све институције које су одговорне за одбрану Руске Федерације упознате су са плановима за размештање ракетног ПВО НАТО-а, и Москва предузима одговарајуће мере, изјавио је новинарима Дмитриј Песков.
„Знате да ово није вест. То је посао, то је процес активације система ракетног штита. Све наше безбедносне институције одговорне за обезбеђивање одбране, за обезбеђивање националне безбедности, свакако су добро информисане о овим плановима, и овде питање није у томе да ће бити предузете мере. Мере ће бити предузете да би се обезбедио потребан ниво безбедности Русије. Желим да вас подсетим да је и сам председник више пута питао против кога ради и против кога ће радити тај систем“, рекао је Песков одговарајући на питање о томе да ли ће тема почетка рада система америчког ракетног штита у Европи бити разматрана на састанку Владимира Путина са представницима војних власти и да ли ће се расправљати о одговарајућим корацима.
Овај систем прво се „веома детаљно“ објашњавао као одговор на ракетну претњу која потенцијално може доћи из Ирана и ове изјаве су даване на различитим самитима НАТО-а, додао је Песков.
„Сада знамо да се ситуација са Ираном драстично променила. Питање које је Москва више пута постављала не губи на својој актуелности“, рекао је Песков.
Извор: Спутњик
Оставите коментар
Оставите коментар на Путинов одговор на ракетни штит
Copyright © Цеопом Истина 2013-2023. Сва права задржана.