МОСКВА – Налог председника Путина упућен Министарству одбране РФ да заврши формирање војних јединица и развој инфраструктуре на Арктику већ 2014. године изазвао је нервозну реакцију Запада. Неколико северних земаља Европе оптужује РФ за милитаризацију региона и акумулацију војног потенцијала у овом крају. Шта заправо стоји иза планова за повратак руског војног присуства на „хладни пол“?
Овој теми је посвећена конференција за штампу у Москви, која је окупила водеће војне стручњаке. Први заменик председника комитета Савета Федерације за одбрану и безбедност Николај Федорјак је изјавио:
Ако данас не будемо бранили своје интересе на Арктику закаснићемо. У време СССР овде се налазио озбиљан контингент за заштиту од ваздушног напада. Данас се једноставно враћамо. Јер, све трасе стратешких бомбардера САД су пробијене кроз Северни пол. И исправно се акценат ставља на стварање ваздушних база и радиолокационих система. Неки нас прекоревају за милитаризацију? Али ко у последње 3 године врши обуку и патролирање на Арктици и на Северу? Норвешка, САД, Канада, Данска, Финска и Шведска! А у току најновијих обука 2013. године САД и НАТО су ангажовали чак и аеродроме које је још СССР саградио у Прибалтици. Они обнављају војне аеродроме, морске луке, а нас оптужују за акумулацију војне силе. РФ нема ниједан борбени брод за деловање у леденим условима, а Канада има, и Данска гради већ други такав брод.
Могућност настанка оружаног конфликта на Арктику је минимална, сматрају московски стручњаци. Међутим, арктичка групација је потребна за одржавање војно-стратешке равнотеже с САД, као и у друге сврхе, објашњава генерални директор Центра за стратешке процене и прогнозе Сергеј Грињајев:
Раздражљивост на Западу изазвао је налог руског председника. Међутим, зашто се тамо прећутало кад је у новембру 2013. године Пентагон изложио доктрину свог војног присуства на Арктику? Као што је познато, земље – чланице Арктичког савета решавају све проблеме у региону путем преговора. А проблеми у суровим природним и климатским условима су заједнички проблеми. Овде не функционишу традиционалне методе навигације, при поларној светлости и колебањима у јоносфери веза може нестати на период од неколико недеља. Има економских проблема везаних за истраживање угљоводоника и заштиту природне околине, с правилима коришћења Северног морског пута. Такође постоје задаци обнављања обалске чуварске службе, центара за помоћ у случају хаварије и за спасавање. Ко, ако не војници, овде може да изађе на крај са свим тим?
Због чега се управо сад Русија брине за јачање своје војне инфраструктуре на Арктику, размишља водећи научни сарадник Института за проблеме међународне безбедности РАН Алексеј Фененко:
2014. године Русија треба да поднесе УН дорађену молбу везану за питања копна испод мора. Ми у суштини претендујемо на цео бивши совјетски арктички сектор. САД и Канада су против. У случају одбијања, једна од могућности јесте да Русија самостално прогласи суверенитет над овом територијом. Услед тога може доћи до трвења с арктичким државама-чланицама НАТО. Има и других спорних момената у региону – у вези с копном испод мора, статусом Северног морског пута, Источносибирским морем, постоји историјски проблем с архипелагом Делонга. Све ово, јасно, није повод за велики конфликт, али за сваки случај треба имати средства за демонстрацију силе. Тим пре што се појавио пројекат за стварање општескандинавских снага за брзо реаговање који се већ реализује.
Ипак, директор института за политичке и војне анализе Александар Шаравин сматра да Русији није потребан велики војни контингент на Арктику:
Наравно, велики није потребан. Постављене задатке ће решавати авијација, флота, специјалне јединице. Иако се надам да до тога неће доћи. Због тога и стварамо војну инфраструктуру како нико не би пожелео да војним средствима утиче на Русију.
Оставите коментар на Путинов план за Арктик
Copyright © Цеопом Истина 2013-2024. Сва права задржана.