Radovan Karadžić i poziv na ubistvo

Šta vi mislite, da li postoje neke tajne sile koje vrše lični sud nad svojim neprijateljima zaobilazeći zvanično pravosuđe? Ne, ne mislim na kriminalce koji imaju svoj kodeks zločina i kazne. Sa njima je sve jasno. Narušili su kriminalci “pojmove” i dobili po zasluzi. Imam u vidu političare koji zauzimaju visoke državne položaje i prilikom svake zgodne situacije podvlače svoju privrženost Femidi. Oni ponekad pokazuju nekakvu abnormalnu ljubav prema toj drevnoj grčkoj boginji. Kao, mi bez nje ne činimo ni jedan korak. Kao klasičan primer postojanja takvih zadivljujućih ljudi, ja neumorno privodim slučaj sa udarom “boinga” u zgradu Pentagona (11. septembra 2001. godine).

Tog strašnog dana mnogi događaji su imali tajanstven karakter. Može se o takvim stvarima pričati beskonačno, no, slučaj sa “boingom” je najkarakterističniji. Gigantska mašina je udarila u zgradu vojnog ministarstva, ostavila u njemu rupu prečnika 1,5 metar i nestala. Kod organizatora tog šou programa očigledno nije sve štimovalo kako treba. Najverovatnije je krstareća raketa udarila u Pentagon, nije ekspoldirala i ostavila je iza sebe samo neveliki otvor. No, to su sve pojedinosti. Glavno se ogleda u tome da su na mnogobrojne molbe, zahteve i parlamentarna pitanja građana i orgnizacija da istraže i projasne ovu situaciju, vlasti SAD odgovorile sakramentalnim “Pljujemo na sve vas”. Blaženi i naivni ljudi ne znaju šta bi o tom rekli. A za one koji teže da bar nešto shvate u ovom svetu, to govori da se radi o zakulisnim silama koje upravljaju sudbinama ljudi zarad svojih interesa.

Ja sam se setio toga kad sam sam saznao da Radovanu Karadžiću u Haškom tribunalu preti opasnost. O tome je govorio njegov brat Luka. U ćeliji Radovana Karadžića pronađene su materije koje izazivaju oboljenje organizma. Nekakva staklena prašina, slična onoj koja se nalazi u staklenoj vuni. Kao bivši učesnik studenstskih građevinskih radova koji je radio sa staklenom vunom, mogu da se zakunem da rad sa njom bez respiratora tokom mesec dana šalje čoveka na onaj svet. Mikroskopske granule stakla dospevaju u pluća.

Koliko dugo vremena Karadžić udiše te mikrogranule? Otkud su se one pojavile u vazduhu ćelije? Starešinstvo zatvora, naravno, može po ugledu na svoje američke gazde, dati na ta pitanja tipičan odgovor: “Pljujemo na sve vas”. Biće mi jako žao ako se svi mi uspokojimo posle dobijanja ovakvog odgovora.  Znači, ubice nastavljaju da rade svoj crni posao i smrtonosni konvejner za Srbe se tamo neće zaustaviti.

Vladimir Nabokov je svojevremeno napisao izuzetan roman “Poziv na ubistvo”. Naslov ovog romana mogao bi u potpunosti da se prisvoji za delatnost Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju. Taj sud ne poziva Srbe radi pravosuđa. Femida u Haškom tribunalu nije ni prenoćila. On poziva na ubistva. Na potpuno divljačke načine. Doduše, ti načini su karakteristični za tajna društva.

Izvor: Fond Strateške Kulture