Rahoj i Pučdemon u špansko-evropskom klinču

Madrid i Barselona jedan drugom ispituju strpljenje. Kako se to sada kaže u Španiji – katalonska bitka je postala bitka Evrope – ulog su postignute evropske vrednosti. Jer ukoliko Katalonci ipak dobiju autonomiju može da dođe do rasturanja Evropske unije. Brisel se plaši da će autonomiju početi da traže svi koji odavno žele da izađu ispod «skuta» centra, koji im je dosadio. Pretendenata je mnogo: Baskijci u Španiji, Škotlanđani i Irci u Velikoj Britaniji. I stanovništvo nekih oblasti u Belgiji, Nemačkoj, Italiji i Francuskoj zahteva povećanje kulturnih, ekonomskih i političkih prava.

Zato nipošto Madridu ne sme da se dozvoli izdvajanje Katalonije, u koju sada ne trepćući gledaju mnogi Evropljani. Bitka je tek počela, a čime će se završiti za sada niko ne zna. Političari i birokrati iz EU, to se samo po sebi podrazumeva, podržavaju španskog premijera Rahoja. On je katalonskim vlastima već podneo dva ultimatuma. Prvi je da najkasnije 16.oktobra premijer Katalonije Pučdemon mora da objasni da li je on u svom govoru od 10.oktobra proglasio nezavisnost regiona. Drugi ultimatum je potpuno «jednostavan» – ustavni red u Španiji mora da se poštuje, te procedura sticanja nezavisnosti mora da se obustavi. Samo u tom slučaju Rahoj neće Kataloniji da oduzme status autonomije. A ti sad lupaj glavu: da li je bolja nerazumljiva nezavisnost ili stvarna autonomija.

Pučdemon svakako ne može da kaže šta je bolje. On više ni sam ne zna koji put da izabere. Aktivnost stanovništva na referendumu je bila samo 43 procenta. Tako da pitanja ima mnogo, ali na njih niko ne može da odgovori. Madrid ima svoju istinu, a Barselona svoju. Katalonci su za dijalog sa Madridom, ali bez uslovljavanja. U Barseloni smatraju da su, kako bi se konflikt rešio, neophodni posrednici. I to je ono na čemu insistiraju Pučdemon i njegove kolege. Rahoj smatra da posredovanje neće dovesti ni do čega dobrog. On čvrsto stoji na svom mišljenju i kao molitvu ponavlja: „Nama je neophodno da oni koji krše zakon i sebe postavljaju iznad njega poprave svoj položaj». Komentarišući mogućnost korišćenja člana 155 Ustava Kraljevine, koji dozvoljava da Katalonija izgubi status autonomije, španski premijer konstatuje: „Ne isključujem apsolutno ništa što zakon dozvoljava». Sve mora da se uradi na vreme, i to ono što je u određenom trenutku najbitnije». «Bilo bi idealno da se ne donose dramatične odluke».

Madrid je upozorio Katalonce da će se građanska garda i nacionalna policija zadržati u Kataloniji sve dok se situacija ne vrati u normalan tok. Naravno da pred nišanima automata Kataloncima život nije baš prijatan. Tim pre u Barseloni, koju godišnje poseti preko 30 miliona turista. I turista će biti manje, a i novca. A ko bi to hteo da izgubi stabilni turistički biznis od koga živi polovina stanovništva Katalonije? Teško da će doći do građanskog rata. Ali će bez obzira na to Madrid i Barselona jedan drugom da isisaju još dosta krvi.

Izvor: Fond Strateške Kulture