Razmišljajte!!

Kada uđete u javni prostor, naročito prostor politike, budite spremni da će se od vas očekivati da ne razmišljate. Težnja za istinom, razmišljanje kao proces, to je ono zabranjeno, a dozvoljeno je bespogovorno svrstavanje, solidarisanje „s kim treba“, bespogovornost zahtevana najpre od onih koji sami nerado objavljuju tekstove ili javno govore, naročito pod svojim imenom, a o znanju i iskustvu da ne govorimo.

Od vas se prosto traži da budete u službi, da se opredelite za jednu apriornu poziciju i da je nadalje reprodukujete. Da i vaši „prijatelji“ i vaši „neprijatelji“ znaju šta će s vama. Inače im samo pravite probleme.

Čim malo prestupite, lako otkrijete koliko čuvara Golog otoka, Aušvica, Jasenovca, Gulaga i Gvantanama ima među inače naoko pristojnim ljudima. Koliko nezrelosti i nadmenosti zbog umišljenog prava da se bude (bespogovorni) sudija.

Ali to je tako, jer kad ste u javnosti, onda ste među ljudima, među pogledima, među silama. Reči su ograničene, misli su ograničene, a svima nama upravljaju šabloni i strasti.

Kad pišete i govorite, ne urezujete u kamen, fleksibilni ste i znate svoja ograničenja i domete, znate ograničenja javnog polja, i sa svim tim računate. Ta izloženost traži zrelost. Najteže je uveriti ljude da je to što ste napisali pod svojim imenom samo vaš stav, na koji imate pravo, kao i oni na svoj, a da svakako nemaju pravo da odmah vade pendrek. Jer pendrek imate i vi, ali dokle bi to dovelo?

Zato, ako ste se izložili, budite fleksibilni znajući sve slabosti i slabosti drugih, i shvatajući da je razmišljanje – kog se niste odrekli – proces, kao i stvaranje. Budite i stameni, jer ako dopustite da vas svaki talas, svaki vetrić ili preki pogled pomuti, onda je bolje da odmah zaćutite. Jer šta ima loše u ćutanju?

Budite blagi i mirni, jer čemu žučenje – svi ćemo jednom umreti, a naši kriterijumi – to je Jov dobro znao – su pogrešni. Ne pravite kompromise sa zlom, jer zlo je među nama. A među nama treba da bude Bog.

Vi postojite, ono što ste stvorili postoji, i to je dovoljno. Ne umiljavajte se. Pobedite. „Pobeda – to je sram“, kako reče Miodrag Bulatović u „Rat je bio bolji“: pobeda silom, to da. Ali nije svaka pobeda pobeda silom, ne silom ovoga sveta, ne pendrekom. Ta druga pobeda – njome pobeđujmo.

Ako razmišljate niste izdajnik, ako stvarate niste besramni. Ne dajte se gadovima!

Izvor: Stanje stvari