Reakcije na ukidanje vanblokovskog statusa Ukrajine

MOSKVA – Usvajanje zakona o ukidanju vanbrlokovskog statusa Ukrajine je kontraproduktivno i samo jača konfrontaciju, ocenio je danas šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

„To je kontraproduktivno, samo jača konfrontaciju i stvara iluziju da se usvajanjem takvih zakona može rešiti duboka unutrašnja kriza u Ukrajini”, rekao je Lavrov, a preneo Tas s.

Kako je istakao, daleko produktivniji put, razuman put je „da se najzad započne dijalog sa onim delom vlastitog naroda koji su potpuno ignorisali kada su vršili državni prevrat”.

„Nema drugog puta. Samo ustavna reforma uz učešće svih regiona, svih političkih snaga Ukrajine može da da ispravan ton i upravo s obavezom da počne takvu reformu ukrajinsko rukovodstvo je stavilo potpis još u aprilu ove godine na sastanku u Ženevi”, naveo je Lavrov, kako prenosi RIA Novosti.

Predstavnik Rusije u OEBS-u Andrej Kelin je prethodno ocenio da je ukrajinsko odbacivanje statusa vojne neutralnosti neprijateljski korak prema Rusiji i da će samo će pogoršati odnose dve zemlje.

„To je jedan neprijateljski korak prema nama. Ovaj politički smer će samo zaoštriti odnose”, rekao je Kelin, a prenosi agencija Interfaks.

Ukrajinski parlament je ranije danas usvojio zakon o ukidanju statusa vojne neutralnosti te zemlje i pokretanju napora za priključivanje NATO-u.

Za taj predlog zakona je glasalo 303 poslanika ukrajinskog parlamenta, što je 77 glasova više od minimuma potrebnog za usvajanje predloga, dok je samo osam poslanika glasalo protiv, preneo je Rojters.

Zakon o vojnoj neutralnosti je Ukrajina usvojila 2010. godine, kako komentariše AFP, pod pritiskom Rusije.

Ukidanje tog statusa će Ukrajini omogućiti da se pridruži drugim vojnim savezima.

Predsednik Ukrajine Petro Porošenko je 19. decembra uputio parlamentu na razmatranje nacrt zakona o ukidanju statusa vojne neutralnosti Ukrajini, navedeno je na veb-stranici predsednika.

Svrha zakona je, kako se kaže, da se stvore dodatni mehanizmi obezbeđivanja suvereniteta, teritorijalnog integriteta i nezavisnosti Ukrajine.

„Status neutralnosti Ukrajine pokazao se kao neefikasan u kontekstu odbrane zemlje od strane agresije i pritiska. Činjenica da se Ukrajina nalazi u „sivoj” tampon zoni između moćnih sistema kolektivne odbrane na duže staze je dodatni izazov za našu zemlju”, poručio je Porošenko obrazlažući zakon.

Iako je NATO 2008. godine razmatrao eventualno članstvo Ukrajine, nikad nije utvrđen konkretan datum njenog prijema u Alijansu, podseća AFP.

Medvedev – Aktivnosti SAD i Ukrajine imaće žalosne posledice

Moskva — Odluka SAD da donese antiruski zakon i planovi Ukrajine u vezi sa NATO, dovešće do odgovarajuće reakcije Rusije, kaže premijer te zemlje Dmitrij Medvedev.

Američka odluka da donese zakon o sankcijama protiv Rusije i planovi Ukrajine da odustane od svog neutralnog statusa radi mogućeg članstva u NATO iziskivaće odgovarajuću reakciju Rusije, napisao je danas ruski premijer Dmitrij Medvedev na Fejsbuku.

Američki predsednik Obama je potpisao antiruski zakon kojim se svaki predsednik SAD ovlašćuje da u bilo kom trenutku uvede sankcije Rusiji, što će trovati odnose Rusije sa Amerikom narednih decenija, istakao je Medvedev, a preneo Tas.

Ukrajinski predsednik Porošenko je izneo pred skupštinu te zemlje predlog zakona kojim bi Ukrajina odustala od svog vanblokovskog statusa, odnosno u suštini aplicirala za prijem u NATO, što bi ovu zemlju učinilo potencijalnim neprijateljem Rusije, navodi premijer Medvedev.

„Obe ove odluke imaće izuzetno žalosne posledice i naša zemlja će na njih morati da reaguje“, zaključuje Medvedev.

NATO: Ukrajina mora da ispuni niz uslova pre prijema

BRISEL – U sedištu NATO danas su oprezno reagovali na napuštanje politike neutralnosti i želju Ukrajine da se priključi paktu, ukazujući da Ukrajina pre prijema mora da ispuni niz uslova i kriterijuma.

„Naša vrata su otvorena, a Ukrajina može postati članica ukoliko to zatraži, ispuni standarde i pridržava se usvojenih principa”, rečeno je novinarima u sedištu NATO u Briselu.

Ovo je formulacija koju su NATO funkcioneri i diplomate i ranije ponavljali nakon najava vlade u Kijevu da će odustati od proklamovane nesvrstane politike.

Ukrajina je danas skupštinskom odlukom poništila raniju rezoluciju koja je obavezivala na vojnu neutralnost, a predsednik Petro Porošenko je izjavio da će tražiti prijem u NATO.

Nezvanično, briselski diplomatski izvori kažu da među članicama ne postoji jedinstven stav o prijemu Ukrajine u savez i da Kijev neće skoro dobiti pozivnicu za učlanjenje.

Nemačka kancelarka Angela Merkel je i javno u nekoliko navrata ukazala da ne vidi budućnost Ukrajine u NATO, a mnoge druge članice su neraspoložene prema mogućnosti da se zemlja koja je u građanskom ratu poziva u članstvo.

Ukrajina je odavno članica Partnerstva za mir, ali da bi se učlanila u NATO mora da ispuni brojne tehničke kriterijume i izradi detaljan akcioni plan (MAP), a odluka da joj se uputi poziv za učlanjenje mora da bude doneta jednoglasno.

Novak: Rizik da Ukrajina ne plati 1,65 milijardi dolara

MOSKVA – Ministarstvo energetike Rusije smatra da postoji rizik da Ukrajina do kraja godine ne plati 1,65 milijardi dolara duga za ranije uvezeni ruski gas, rekao je novinarima resorni ministar, Aleksandar Novak.

„To su veliki rizici”, kazao je Novak i dodao da, ako Ukrajina ne plati, isporuka u januaru neće biti, preneo je Tas.

Prema njegovim rečima, do kraja 2014. godine od Ukrajine se takođe očekuje da uplati avans za isporuke gasa u januaru.

Novak je dodao i da je Rusija spremna da Ukrajini da popust na ugovoreni gas u proleće 2015. godine.

„Od 1. aprila će biti na snazi ugovor na osnovu starih uslova”, rekao je ministar, ali je napomenuo da, ako je Ukrajini potreban popust, Rusija je spremna da joj ga da. Ukrajinska strana se, međutim, kako je kazao, nije obratila sa takvim zahtevom.

Kako je ranije javio Tas, u okviru trostranih konsultacija Rusije, Ukrajine i Evropske unije, krajem oktobra u Briselu je postignut sporazum o obnavljanju isporuka ruskog gasa za ukrajinske potrošače, o garanciji za tranzit gasa u zemlje EU i delimičnoj otplati duga za gas Ukrajine.

Početkom novembra Naftogas Ukrajine je objavio da je prebacio Gaspromu prvu ratu od 1,45 milijardi dolara na ime duga za isporučeni gas. Do kraja tekuće godine Naftogas treba da plati još 1,65 milijardi dolara.

U noći 6. decembra Naftogas Ukrajine je saopšti da je uplatio za decembarske isporuke ruskog gasa. Kasnije je Gasprom potvrdio da je od Ukrajine primio uplatu od 378 miliona dolara. Gasprom je 9. decembra počeo da isporučuje gas Ukrajini.

Na osnovu postignutog dogovora, cena gasa za Ukrajinu u četvrtom tromesečju 2014. godine iznosi 378 dolara za hiljadu kubnih metara, a u prvom tromesečju 2015. – 365 dolara za hiljadu kubika, podsetio je Tas.

Ruski detektivi ispitaće ukrajinskog vojnika o padu aviona

Ruski detektivi uskoro će ispitati kao svedoka ukrajinskog vojnika koji je dao intervju dnevnom listu „Komsomolskaja Pravda” u vezi sa rušenjem malezijskog aviona, rekao je danas portparol ruskog Istražnog komiteta Vladimir Markin.

Detektivi su danas razgovarali sa urednikom i novinarima lista koji su intervjuisali ukrajinskog vojnika, koji će biti u bliskoj budućnosti ispitan kao svedok u krivičnom predmetu o upotrebi zabranjenih metoda i sredstava ratovanja na jugoistoku Ukrajine, rekao je Markin agenciji Tas s.

Detektivi planiraju da dobiju od njega informacije o detaljima rušenja Boinga 777, koje je dao u intervjuu, kako bi bila proverena njihova autentičnost i objektivnost, dodao je portparol.

Avion je pao na istoku Ukrajine 17. jula, kada je poginulo svih 298 putni

Izvor: Politika, Tanjug