Неприхватљив је манир Приштине да дијалог и процес нормализације односа третира као средство уцене према српској страни и европским партнерима. Србија наставља да конструктивно, одговорно и посвећено учествује у дијалогу, нагласила је министарка правде Нела Кубуровић на седници Савета безбедности Уједињених нација. На седници на којој се разматрао редован тромесечни извештај генералног секретара УН Антонија Гутереса посвећен раду Унмика и ситуацији на Косову и Метохији од 16. јануара до 15. априла, министарка правде је упозорила на одлуку косовског парламента да једнострано прекине дијалог.
„Више нису довољне празне речи, потребна су конкретна дела”, рекла је министарка правде коментаришући застој у формирању Заједнице српских општина.
Проблеми са којима се суочавају припадници неалбанских заједница, као и интензивна антисрпска кампања допринели су, нагласила је она, одржавању константног нивоа етнички мотивисаних напада на Србе.
Као еклатантан пример навела је недавне ужасавајуће претње посланика Алијансе за будућност Косова Даута Харадинаја да, уколико поступак против његовог брата, Рамуша Харадинаја не буде по вољи Албанаца, на КиМ неће преостати да живи ниједан Србин.
Указала је да је на КиМ све кренуло од лажи које су пласирали људи попут Вилијама Вокера који данас чак и не крије своје великоалбанске амбиције и пројекте, а познато је да се противи и Специјалном суду који треба да процесуира злодела припадника такозване Ослободилачке војске Косова.
Некажњивост за почињене злочине се не сме дозволити ни толерисати, рекла је и додала да управо због тога Србија сматра срамном, противправном и скандалозном одлуку француског суда у Колмару да одбије екстрадицију Рамуша Харадинаја.
Албански политички лидери у Приштини би, поручила је, коначно требало да схвате да је и кажњавање ратних злочинаца део процеса нормализације односа. „Као да нису били довољни злочини почињени 1998-99. године, Рамуш Харадинај наставља да прети насилним одузимањем територије Србије и насилним прекрајањем њеног Устава, уз позив да САД пруже помоћ, јер ће у супротном Албанци сами „завршити посао између Србије и Косова“, истакла је Кубуровићева.
Она је указала да је на КиМ све кренуло од лажи које су пласирали људи попут Вилијама Вокера који данас чак ни не крије своје великоалбанске амбиције и пројекте, а познато је да се противи и Специјалном суду који треба да процесира злодела почињена од стране тзв. „Ослободилачке војске Косова“.
„Против Србије се деловало срачунато и не ради задовољавања међународне правде. Начин на који је поступао Вилијам Вокер и употреба оружане силе против СРЈ се не може квалификовати другачије него као флагрантно кршење начела на којима се темељи Организација УН”, нагласила је Нела Кубуровић.
Подсетила је да је одлука о употреби оружане силе против СРЈ, донета и спроведена без одобрења Савета безбедности, од оних истих земаља које се данас залажу за признавање косовске независности, чиме су, како је нагласила, прекршена суверена права Србије, што подрива ауторитет СБ и његову улогу у остваривању основне дужности очувања мира и безбедности. „Противправна одлука о агресији на СРЈ уследила је првенствено на основу извештаја Вилијама Вокера, иако на КиМ 1998–1999. године није било хуманитарне катастрофе нити прогона косовских Албанаца”, казала је Кубуровићева.
Специјални представник генералног секретара УН и шеф Унмика Захир Танин изјавио је да је дијалог Београда и Приштине доспео у ћорсокак и осудио враћање на националистичку и нетолерантну реторику. Нагласио је и да је наставак дијалога од кључног значаја за напредак КиМ и региона, а конструктиван ангажман и даље могућ. „У протеклом периоду јавна комуникација се вратила на нетолерантне и националистичке слогане”, рекао је Танин који је критиковао резолуцију косовске скупштине којом се позива на прекид дијалога са Београдом уколико Рамуш Харадинај буде изручен Србији, уз претње Даута и Рамуша Харадинаја етничким чишћењем Срба.
Косовска амбасадорка у САД Вљора Читаку оптужила је Србију за расизам и затражила да Савет безбедности укине Унмик, наглашавајући да ако Србија жели да дође до помирења са Косовом, онда мора да прихвати Косово као равноправно и као независну државу.
Расправу амбасадора држава чланица СБ УН о ситуацији на КиМ обележили су супротстављени ставови о потреби даљег ангажовања Унмика, статусу и напретку Косова али и једногласан позив на наставак дијалога Београда и Приштине.
Док су Русија и Кина нагласиле потребу даљег снажног ангажовања мисије УН на Косову, САД и западне земље су оцениле да Унмик треба постепено гасити, а извештаје о КиМ проредити.
Представник Русије у УН Владимир Софронков упозорио је данас да је дијалог Београда и Приштине већ месецима у ћорсокаку, да су односи између Београда и Приштине погоршани и да нема поверења, а одсуство притиска Брисела води ка томе да Приштина ради шта хоће и не бира речи. Такође, рекао је он, неприхватљиво је пребацивати одговорност за ситуацију у дијалогу на Србију, јер је ситуација обрнута.
Сафронков је, такође, упозорио да је формирање војске Косова у директној супротности са Резолуцијом 1244, као и да су одлуке косовског парламента у вези процеса против Рамуша Харадинаја у Француској, једнако опасне. То је, према његовим речима, илустрација двоструких стандарда када је реч о странама у сукобу у бившој Југославији.
„Нисмо изненађени одуговлачењем истрага о злочинима Ослободилачке војске Косова“, рекао је Сафронков, подсећајући да је од извештаја Дика Мартија прошло више од шест година.
Еулекс мора да осигура непристрасан приступ процесима, што, како је рекао, Хашки трибунал није успео да уради, подсетивши да је Харадинај пред тим судом два пута ослобођен, а познато је колико је сведока против њега нестало или настрадало. Он указује да политичка криза у покрајини показује стање косовских институција, подсећа на физичке нападе на Србе, отимање и уништавање имовине, и случај имовине СПЦ у Дечанима упркос одлуци суда.
Радикализам и регрутовање бораца који одлазе на Блиски исток да се боре на страни ДАЕШ-а такође је један од проблема, каже Софронков.
„Због свега тога је контрапродуктивно смањити особље и буџет Унмика. Унмик има кључну улогу на Косову. Зато нема потребе да се мења пракса кварталних састанака у СБ УН“, закључио је он.
Кина поштује суверенитет и територијални интегритет Србије и разуме забринутост Србије у вези са Косовом, рекао је амбасадор те земље при СБ УН. Кина сматра да СБ УН треба да задржи своју пажњу на Косову, и подржава рад Унмика.
Представница САД, Мишел Сисон, осврћући се на догађаје у Рачку о којима је говорила министарка Кубуровић, тврди да су тела у Рачку сведочанство о злочинима и позива на „уздржаност од овакве врсте историјског ревизионизма”. Она је такође позвала актуелне лидере у региону да избегавају запаљиву реторику и да се усредсреде на економски развој. Амбасадор Италије је позвао Приштину да због избора не занемари примену постигнутих споразума у Бриселу, укључујући онај о Заједници српских општина.
Амбасадор Шведске оценио је да будућност Србије и Косова лежи у Европској унији и поручио обема странама да би требало да се уздрже од запаљиве реторике и ангажују у примени договора из Бриселског споразума.
Оставите коментар на Редовна седница СБ УН о Косову
Copyright © Цеопом Истина 2013-2023. Сва права задржана.