Ризици Немачке у европској кризи

У питању је стицај околности или судбина. У последње време у Европи су се распламсале две опасне кризе. Једна се тиче Грчке, чија би економска катастрофа могла довести до европског и чак међународног финансијског слома. Друга се тиче Украјине, где би руска инвазија могла довести до европског и чак међународног рата. Оне су веома различите, али у једном су сличне: обе зависе од одлука и дипломатије немачке канцеларке Ангеле Меркел.

Како се то догодило? У случају Грчке, то није тешко разумети. Њене економске невоље делом су резултат њене погрешне одлуке да своју слабу економију подвргне правилима еврозоне. Немачка је највећа, најбогатија и најдинамичнија економија еврозоне. Њени порески обвезници подржавају европске институције које покривају грчки јавни дуг, а њене банке поседују највећи део грчког приватног дуга. Кад Немачка каже да неће допустити Грчкој да мења услове под којима добија помоћ, сви слушају. У последњој рунди преговора послушала је и Грчка, упркос протестима својих грађана.

Случај Украјине је доста различит. Од другог светског рата Немачка нема озбиљну спољну политику и нема дипломатски кадар навикнут да решава спољнополитичке кризе. Она нема ни војску вредну помена: на недавним НАТО вежбама немачке трупе су биле толико лоше опремљене да су уместо са пушкама вежбале са дршкама од метли.

Кад Немци говоре о одбрани нико их не схвата озбиљно, а нарочито не руски председник.

Украјинска криза је заправо избила зато што су Украјинци демонстрирали – и ризиковали своје животе – у нади да ће се приближити Европској унији. Међутим, иако Унија теоретски има спољну политику, у пракси она једва да постоји, и због тога што ју је Немачка прво ослабила а сада је игнорише. Али и без Европске уније Немачка је могла формирати западну контакт групу за Украјину – укључујући Сједињене државе и можда Британију, Француску, Пољску или Холандију – која би имала стварну одбрамбену способност и стварну спољнополитичку снагу.

Уместо тога, Немачка доминира у преговорима са Русијом зато што Меркел мисли да украјинску кризу може да реши личним контактима са Владимиром Путином. После десетак телефонских позива којима није постигла ништа, одлетела је у Минск вукући са собом француског председника као неку врсту смоквиног листа, да договори прекид ватре, што такође није успело. Уместо тога, “сепаратисти” су уз руску подршку покренули нову офанзиву и заузели град Дебаљцево.

Умерено понашање Меркел и можда то што је жена, учинили су да се моћ Немачке лакше толерише. Али моћ Немачке је била прихватљива и зато што се испољавала у договору са другима. У време стварања еврозоне прећутно се прихватало да ће је водити Немачка и Француска, у сарадњи са осталим члановима. Али од финансијске кризе 2009. Италија, Шпанија и Француска су ослабиле, а Немачка је почела да доминира финансијском политиком еврозоне зато што то нико други није могао. Очигледно нико није био способан да помогне ни у решавању европске безбедносне кризе. Одједном смо се обрели у свету у коме Немачка директно преговара са Русијом, Француска је преслаба, Британија затворена у себе, а Сједињене Државе незаинтересоване.

Ризици су високи и за Немачку и за све остале. Ако се грчка финансијска криза заврши банкротом и Грци се повуку из еврозоне, зазирање од Немачке може прерасти у зазирање од свих европских институција за које се мисли да их воде Немци.

Ризици у Украјини су још већи. Меркел је преузела искључиву одговорност за споразум о неуспелом прекиду ватре, а нема план Б. Само је наговестила свој предлог: Украјина може да одустане од источних провинција, да око њих изгради “берлински зид” демилитаризоване зоне, учврсти своје границе и тако купи време да поново изгради своју државу. Али да би тај план функционисао на дужи рок, запад би морао да помогне Украјини као некад Западној Немачкој: да је ојача економски, политички и војно и одврати Русију од ње.

Тренутно не постоје назнаке да би Немачка или било ко други био спреман да то учини. Украјина ће изгубити контролу над Донбасом, својим индустријским средиштем које ће припасти проруским побуњеницима, које Русија може употребити за даљу дестабилизацију украјинске државе, можда за заузимање још територија, можда да угрози НАТО. Руског председника спутава лоше стање руске економије – али захваљујући грчкој кризи и европска економија може постати таква. Ако ове две кризе свој врхунац достигну истовремено, тренутак неочекиване немачке славе могао би да се испостави као још један тренутак немачког хибриса.

Превод – Бранислав Дујмић

Извор: Тhe Washington Post/Пешчаник