Rusija ne prihvata „kolektivni odgovor“, EU insistira

Moskva ne može da prihvati kolektivni odgovor zemalja-članica NATO-a o poštovanju principa nedeljivosti bezbednosti i čeka detaljnu reakciju svake zemlje kojoj je pismo upućeno, navodi se u saopštenju, objavljenom na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Rusije.

„Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg i šef evropske diplomatije Žozep Borelj 10. februara poslali su nam ono što su predstavili kao odgovor na pismo ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova, upućeno 28. januara o realizaciji principa jednake i nedeljive bezbednosti od strane zapadnih zemalja. U dobijenim ‘dokumentima’ nema konkretne reakcije na direktno postavljeno pitanje. Umesto toga, predlaže nam se da stupimo u dijalog o jačanju bezbednosti“, precizirano je u saopštenju portparolke Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marije Zaharove.

Ona je podsetila da je pismo šefa ruske diplomatije poslato ministrima spoljnih poslova 37 zemalja Evrope i Severne Amerike. U njemu je posebno naglašeno da Moskva očekuje detaljan odgovor na nivou svake države.

„Stoga ne možemo da prihvatimo ‘kolektivni’ odgovor koji podseća na ‘kolektivnu odgovornost’. Čekamo detaljnu reakciju na pitanje koje smo postavili od svakog adresata“, navodi se u saopštenju.

Zaharova ističe da se ruska strana nije obraćala Stoltenbergu i Borelju lično.

„Pod dokumentima OEBS-a i Rusija-NATO u kojima je fiksiran princip nedeljivosti bezbednosti stoje potpisi lidera država i vlada odgovarajućih zemalja. U OEBS-u države učestvuju svaka za sebe i tako su se i obavezale da neće jačati svoju bezbednost na račun bezbednosti drugih“, konstatuje ona.

EU kolektivno odgovorila Rusiji

Evropska unija odgovorila je u ime svih 27 zemalja članica na poruku šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova o principu „nedeljivosti bezbednosti“, što će, kako je Lavrov najavio, dovesti do prekida dijaloga. Umesto da svaka država članica pruži pošten i jasan odgovor, EU želi da izađe sa kolektivnim papirom, gde će sve nijanse nacionalnih stavova biti poništene, ocenio je Lavrov.

Dok u Ukrajini i Belorusiji počinju desetodnevne ranije najavljene vojne vežbe, tenzije u vezi sa krizom na istoku Evrope pojačavaju se i na diplomatskom planu.

Šef diplomatije EU Žozep Borel kaže da je u ime zemalja članica EU odgovorio na pismo koje su zemlje članice dobile od ministra spoljnih poslova Ruske Federacije Sergeja Lavrova.

„Tenzije i neslaganja moraju biti rešeni kroz dijalog i diplomatiju. Pozivamo Rusiju na deeskalaciju i prekid gomilanja vojnih snaga u Belorusiji i oko Ukrajine“, poručio je Borelj na Tviteru.

Istovremeno, stalni predstavnik Ruske Federacije pri EU Vladimir Čižov objavio je da je primio odgovor EU na poruku Lavrova na temu „nedeljivosti bezbednosti“, objavljeno je na sajtu ruske misije pri EU.

Brisel o detaljima odgovora

U diplomatskim izvorima u Briselu navodi se da u zajedničkom pismu EU ponavlja svoju zabrinutost zbog trenutne situacije, ali naglašava da je, zajedno sa partnerima iz NATO-a, spremna za nastavak dijaloga sa Moskvom u cilju jačanja bezbednosnih prilika za sve.

U Briselu naglašavaju da neće ulaziti u „detalje odgovora“ sve dok ne budu sigurni da je Lavrov „primio i razumeo poruku“.

„Odgovor na pisanu poruku ministra Lavrova jutros je dostavljen ruskim predstavnicima u Briselu. Odgovor je napisao i potpisao visoki predstavnik Borel u ime 27 zemalja članica EU koje su se, u skladu sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom, složile da Borel treba da odgovori Lavrovu u ime EU“, kazao je Stano.

Lavrov: Zajednički odgovor vodi prekidu pregovora

S druge strane, Lavrov je pred razgovore sa šeficom britanske diplomatije Liz Tras u Moskvi rekao da će, ako Brisel dâ zajednički odgovor na njegovu poruku, to voditi prekidu pregovora.

„Umesto da svaka država (članica) pruži pošten i jasan odgovor, EU želi da izađe sa ovim kolektivnim papirom, gde će sve nijanse nacionalnih stavova biti poništene. Siguran sam da u tom slučaju nećemo moći da razgovaramo, i onda ćemo, pretpostavljam, morati da razmislimo kako da izađemo iz te situacije“, rekao je Lavrov, navodi Tas.

Lavrov je na početku sastanka izrazio nadu da će Moskva i London uspeti da obnove mehanizme bilateralne saradnje, „kao i brojne međuresorne veze koje su prekinute prilično davno i ne našu inicijativu“, dodajući da su odnosi između dve zemlje trenutno na najnižoj tački u poslednjih nekoliko godina.

Ruski ministar je, takođe, današnji sastanak sa ministarkom Tras okarakterisao kao susret bez presedana. „Današnji sastanak je bez presedana, pošto će praktično sutra naši ministri odbrane takođe razgovorati u Moskvi“, primetio je ruski diplomata, a prenosi ruska agencija Tas.

„Iskreno, razočaran sam što je ispao razgovor nemog sa gluvim. Čini se da slušamo, ali ne čujemo“, izjavio je Lavrov, prenosi Sputnjik.

Britanska ministarka Liz Tras upozorila je Rusiju da bi potencijalna invazija na Ukrajinu bila pogubna.

„Rat u Ukrajini bi bio poguban za ruski i ukrajinski narod i za evropsku bezbednost, a NATO je jasno stavio do znanja da bi svaki upad u Ukrajinu imao ogromne posledice i ozbiljne troškove“, izjavila je Trasova.

EU insistira da Rusija razmotri kolektivni odgovor

Portparol EU Petar Stano – Foto: Anadolija

Evropska unija insistira na tome da Rusija razmotri zajednički odgovor na pismo Lavrova, saopštio je portparol EU Peter Stano.

„Zauzeli smo jasan stav. Članice EU dobile su pisma sa nekim zahtevima i pitanjima. Mi smo odlučili da odgovorimo ministru Sergeju Lavrovu zajedničkim pismom koje je potpisao (šef evropske diplomatije Žozep) Borelj“, rekao je Stano.

On je precizirao da „pismo koje je predato u ime šefa evropske diplomatije, sadrži poruku svih 27 članica EU“.

„Ne znam da li je Lavrov bio pročitao taj odgovor u momentu kada se izjasnio o njegovoj formi, ali smatram da ako je strana zainteresovana za rešavanje sukoba diplomatskim naporima, kao što treba da bude slučaj danas 2022. godine, onda se neće fokusirati na formatu, nego će analizirati sadržaj i razmisliće o predlozima“, istakao je Stano.

Podsetimo, ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov uputio je 28. januara pismo šefovima diplomatija Sjedinjenih Američkih Država, Kanade i brojnih evropskih zemalja u kome je objasnio principe nedeljivosti bezbednosti. On je tada zatražio odgovor od svake zemlje pojedinačno.

Izvor: Sputnjik, Rojters, Tanjug, RTS