Rusija i srpske poljske jabuke

Izvoz u Rusku Federaciju jabuka proizvedenih u Poljskoj preko Srbije ponovo bi ovog leta mogao postane aktuelan. Stara priča koja teško kompromituje srpske proizvođače jabuka ponavlja se.

Naime, još u ranu jesen prošle godine, pošto je Rusija uzvratila kontrasankcijama na sankcije zemalja Evropske unije, Poljska – koja je bila najveći izvoznik jabuka u Rusiju – našavši se u velikom problemu, pokušala je da se vrati na rusko tržište na mala vrata – preko firmi iz Belorusije i Srbije.

Naime, Poljaci, koji su pre sankcija Rusiji prodavali jabuke po prosečnoj ceni od 35 evro centi po kilogramu, dampingovali su cene i izvozničkim kompanijama u Srbiji i drugim zemljama prodavali ih za 15 centi. Poljaci su našli jednostavnu računicu: zbog sankcija oni iz evropskih fondova od svoje zemlje kao kompenzaciju dobijaju 16 centi po kilogramu proizvedenih jabuka, tako da su gotovo punu cenu postizali tek kada su tome pridružili izvoz preko Srbije i Belorusije.

Zbog politike subvencija, srpske jabuke su skuplje od Poljskih – na ruskom tržištu se prodaju za 40-50 centi. To je bio razlog zašto su srpski nosioci reeksporta iz Poljske postali konkurentniji na ruskom tržištu od proizvođača.

Rusi su, naravno, veoma osetljivi na to pitanje, budući da je Poljska jedan od najekstramnijih evropskih nosilaca antiruske politike. U krugovima ruskih političara često se može čuti da će, kada se kriza završi i kada Rusija i EU jedna drugoj skinu sankcije, mnoge evropske zemlje ponovo naći svoje mesto na ruskom tržištu, ali će Poljska svakako biti poslednja među njima.

Srbija i Belorusija tada su bile ozbiljno opomenute na reksport. Dve države su reagovale, pokrenule istrage i nekoliko velikih isporuka poljskih jabuka zaustavljeno je na granicama.

Koliko je stvar sa obnavljanjem reeksporta opasna, vidi se iz toga što je rusko tržište već godinama mesto najdinamičnijeg rasta srpskog izvoza. Oni kojima smeta taj rast često upozoravaju da Srbija ipak najveći izvoz ima u zemlje EU, dok je Rusija tek četvrto tržište po veličini srpskog izvoza. To je tačno, ali uz dva veoma važna detalja. Prvo, Rusija je najsigurnije tržište za srpske proizvode, posebno prehrambene, sa mogućnostima gotovo neograničenog rasta. Jednostavnije rečeno, izvoz u Rusiju ne zavisi od bilo kakvih ograničenja, već isključivo od srpskih proizvodnih potencijala. Osim toga, Srbija ima ozbiljne povlastice za uvoz u Rusiju, tako da je većina stranih investicija u srpsku proizvodnju poslednjih godina motivisana upravo tom činjenicom, odnosno izvozom u Rusiju.

Drugo, 15 od 16 evra srpskog izvoza u zemlje EU otpada na strane kompanije, uglavnom iz EU, koje proizvode na teritoriji Srbije, tako da se može reći da EU praktično iz Srbije izvozi sama sebi. U ruskom slučaju ne samo da je učešće srpskih firmi u izvozu mnogo veće već se može reći da to tržište danas održava srpsku poljoprivrednu proizvodnju i samim tim opstanak srpskog sela.

Zato je za Srbiju reeksport poljskih jabuka preko njene teritorije pitanje mnogo veće od običnog trgovinskog kriminala. To je pre svega političko, pa i bezbednosno pitanje. Upravo zbog toga srpski izvoz u Rusiju može da postane i deo obaveštajno-medijskih operacija onih zapadnih sila kojima dobri odnosi i saradnja Srbije sa Rusijom nije po volji. Vredelo bi na vreme razmisliti o tome.

Izvor: Novi Standard