Rusija otvara pomorsku bazu na Arktiku

Rusija otvara stalnu vojnu bazu na Arktiku. Taktička grupa Severne flote započeće stalno dežrustvo na Novosibirskim ostrvima već ove jeseni.

U pohod ka Novosibirskim ostrvima (arhipelag u Severnom Ledenom okeanu između Mora Laptevih i Istočno-Sibirskog mora koji pripada Rusiji) uputio se odred brodova. Veliki protivpodmornički brod „Amdiral Lovčenko“, veliki desatni brodovi „Georgij Pobedonosec“ i „Kondapoga“, tanker „Sergej Osipov“ i nekoliko pomoćnih brodova u pratnji nuklernog ledolomca prebaciće na lice mesta tehniku, lični sastav i imovinu taktičke grupe Severne flote. Od septembra ove godine ona će na Arktiku vršiti službu na stalnoj osnovi.

Atomski ledolomci prave put za brodove Severne flote RF

Ovo je već treći veliki pohod brodova Severne flote u Arktiku u poslednjih nekoliko godina. Godine 2012. mornarička pešadija prvi put u istoriji ruske ratne mornarice iskrcala je pomorski desant na neopremljenu obalu ostrva Koteljni (najveće ostrvo u ahipelagu). Godine 2013. odred brodova na čelu sa predvodnikom Severne flote, teškom nuklearnom raketnom krstaricom „Petar Veliki“ prebacio je na Novosibirska ostrava tehniku i imovinu za obnovu aerodroma. Aerodrom, kao i većina drugih arktičkih vodnih objekata bivšeg SSSR, bio je napušten početkom 90-ih godina. Došlo je vreme za povratak na Arktik, smatra član ekspertskog saveta Vojno-industrijske komisije u Vladi RF Mihail Hodarjonok:

Sa geopolitičke tačke gledišta ovaj region je neobično važan. Po rezervama mineralnih resursa Arktik je dragocena riznica. Zato na njega počinju da pretenduju mnoge zemlje. I ako se tamo ne označi svoje vojno prisustvo, postaviće se pitanje da li je potreban uopšte taj region. Pošto svoju obalu, svoja ostrva treba čuvati.

Prema nekim ocenama, u arktičkom regionu se nalazi četvrtina neistraženih svetskih rezervi nafte i gasa. Njihova eksploatacija otvara mogućnost za veliku zaradu. Prema postojećim pravnim normama, samo zemlje koje imaju neposredan izlaz na Severni Ledeni okean imaju pravo na osvajanje arktičkog šelfa. To su Danska, Kanada, Norveška, Rusija i SAD. Takvo stanje stvari ne odgovara mnogim drugim, između ostalog Kini, Japanu, Švedskoj i Finskoj.

Ali i akrtičke zemlje vode međusobne sporove. Između ostalog, Moskva i Otava pretenduju na podvodni Greben Lomonosova. I Rusija i Kanada ga smatraju nastavkom svoje kontinentalne ploče. Rusija je već predala odgovarajuću prijavu UN i sada se izvode dodatna istraživanja.

Sličnu prijavu Rusije na deo Ohotskog mora Komisija UN je ove godine zadovoljila. To je usijalo atmosferu. U avgustu ove godine ministar inostranih poslova Kanade Džon Berd izjavio je da je Otava zabrinuta ruskim pretenzijama na arktičke teritorije i u slučaju potrebe spremna je na vojnu zaštitu svog suvereniteta. Kako bi ohladila žar suseda koji prete da brane svoje interese ne naučnim, već vojnim putem, Rusiji je jednostavno neophodno da označi svoje vojno prisustvo na Arktiku, podvlači Mihail Hodarjonok:

O lociranju velikih jedinica ruskih oružanih snaga i ratne mornarice na Arktiku nema govora. Reč je o malim jedinicama, o markiranju svog prisustva. Kako bi u slučaju potrebe postojala mogućnost za lociranje većih odreda. Aerodromi, luke – to je mogućnost za brzo razmeštanje jedinica u slučaju složene vojno-političke situacije u regionu.

Dok je sve mirno, ruski vojnici na Arktiku imaće druga posla. Kroz region prolazi najkraća maršruta iz Evrope u Azijsko-Tihookeanski region, takozvani Severni morski put. Većim delom godine vremenski uslovi tamo nisu jednostavni. Brodovi i vlasnici tereta biće mnogo mirniji ako budu znali da negde u blizini dežura vojska, spremna da u svakom trenutku pritekne u pomoć.

Izvor: Glas Rusije