Rusija traži proširenje granica na Arktiku

Naslovna / Vesti / Rusija traži proširenje granica na Arktiku

Objavljeno: 09/02/2016, 18:32

Rusija će danas u sedištu UN u Njujorku predstaviti zahtev za proširenje svojih granica epikontinentalnog pojasa na Arktiku.

To je naučno zasnovani zahtev za povećanje teritorije koja pripada Rusiji za oko milion i 200.000 kvadratnih kilometara unutar trougla grad Murmansk — Severni pol — Čukotsko poluostrvo. Očekuje se da će pripajanje teritorija pojasa povećati za pet milijardi tona potencijalne ruske zalihe ugljovodonika.

Prema međunarodnim propisima, priobalna zemlja ima pravo na eksploataciju resursa na pojasu u razdaljini do 200 nautičkih milja od kopna, u posebnim slučajevima — do 350 milja. Rusija se još 2001. godine obratila stručnoj komisiji UN za zahtevom da se proširi teritorija njenog epikontinentalnog pojasa i iznela dokaze da je takozvani podvodni greben Lomonosova, koji su otkrili sovjetski istraživači 1948. godine, nastavak kontinenta Evroazije, što bi značilo da se limit od 350 milja ne odnosi na Rusiju.

Ruski zahtev je više puta odbijen, ali, kako je u maju 2015. godine naveo ruski ministar prirodnih resursa Donskoj, njegov resor je pripremio 11 tomova dokaznog materijala.

Domaći analitičari ističu da je ruski zahtev u skladu sa međunarodnim pravom i da zategnuta politička situacija u svetu neće uticati na planove Rusije, bez obzira na moguće primedbe od strane drugih zemalja, koje i dalje tumače sve ruske poteze kao nastavak politike „osvajanja tuđih teritorija“.

Profesor Sanktpeterburškog državnog univerziteta Valerij Konišev kaže da čak i ukoliko UN bude donele odluku pozitivnu za Rusiju, druge arktičke zemlje, pre svega Kanada i Danska, neće odustati od svojih zahteva za proširenjem.

Ruska brigada na bojevoj službi u Zapolarju (Arktik)

Prva u Rusiji arktička motorizovana streljačka brigada priprema se za bojevu službu u Zapolarju. Ona je formirana po odluci predsednika RF Vladimira Putina od pre godinu dana. Nova bojeva jedinica treba da brani interese Rusije na Arktiku.

Voditi borbe do pojasa u snegu, upravljati savremenom tehnikom na minus 40, pa i jednostavno preživeti među ledenim pustinjama – tome se uče borci prve arktičke motorizovane streljačke brigade. Ministarstvu odbrane RF bilo je potrebno svega godinu dana da realizuje ukaz predsednika. I u naselju Alakurti, nedaleko od finske granice i duboko iza severnog polarnika, pojavio se novi vojni gradić gde dežuraju i treniraju oni kojima je povereno da čuvaju arktičke granice Rusije. Veoma je važno što je tamo formiran poseban vojni okrug, smatra prvi potpredsednik Akademije geopolitičkih problema Konstantin Sivkov.

Posebne arktičke trupe potrebne su Rusiji zato što arktički teatar vojnih dejstava ima osobenosti po kojima se radikalno razlikuje od bilo kog drugog teatra. One se sastoje u tome što je tamo izuzetno niska operativnost, teški fizičko-geografski uslovi, vezani za niske temperature i ledove. Pored toga, ovaj teatar je pretežno ostrvski, zato što u tom regionu samo ruska obala je kontinentalni deo. Zato ovde izuzetan značaj ima flota, teška, ledolomačka, i odgovarajući odredi kopnene vojske i mornaričke pešadije, koji su u stanju da po sastavu naoružanja i obučenosti ličnog sastava vode borbena dejstva u tim uslovima.

Arktička motorizovana streljačka brigada je ušla u sastav Ujedinjene strateške komande Sever. Tamo spada i Severna flota RF. Tokom 2015. godine u sastavu Ujedinjene strateške komande će se pojaviti i snage PVO.

Kada je Rusija počela da gradi kasarne 50 kilometara od finske granice, na mestu bivše sovjetske vojne baze, zapadne zemlje su podigle paniku. Navodno, Rusija vodi agresivnu politiku, pomera svoje trupe na zapad i sever. I u tom kontekstu praktično neprimetno prolaze manevri iza severnog povratnika koje izvode Skandinavske zemlje (Švedska, Norveška i Finska), između ostalog i u zoni pomorskih teritorija spornih sa Rusijom. I malo ko deli zabrinutost Moskve povodom sve većeg prisustva nuklearne podvodne flote SAD u Barencovom moru, koja odrađuje operativna dejstva u uslovima Arktika, ističe prvi potpredsednik Akademije za geopolitičke probleme Konstantin Sivkov.

Druge zemlje takođe jačaju svoje oružane snage u Arktičkom regionu. SAD aktiviziraju svoju delatnost u podvodnom prostoru regiona, čak dopuštaju ulazak u naše teritorijalne vode. Avijacija SAD vodi aktivna dejstva, u prvom redu obaveštajna. Na Aljasci se postavlja ujedinjena PRO SAD i Kanade. Tamo je formirana snažna udarna grupacija taktičke avijacije.

Nesumnjivo je da se radi o bogatim rezervama prirodnih resursa koje krije Arktik. U uslovima kada svako želi da odgrize deo kolača, Rusija je primorana da jača svoje granice i da bude spremna da brani interese u Arktiku. Kako sledi iz vojne doktrine RF, formiranje grupacije u Zapolarju namenjeno je osiguranju socijalno-ekonomskog razvoja Rusije u arktičkoj zoni i ima odbrambeni karakter.