Русија ћути – слушајте тишину …

Свет је препун жалби на Русију. Свет призива Русе и њиховог председника да утичу на “проруске сепаратисте” на југо-истоку Украјине. Међународна заједница, руска интелигенција, украјинска медијска клика се гуши од вриске, која нас подсећа на нашу мирољубивост, на несупротстављање злу, на Лава Толстоја и Махматму Гандија.

– Мир! Мир! Мир! Милосрђе!

Ето шта слушамо по 24 сата.

А истовремено са тим позивима, из тих истих грла излећу претње уперене против нас:

– Санкције! Да поцркате од глади! Утераћемо вас у пећине! У бараке! Све одузимамо, све бирамо, све купујемо, наређујемо! Судићемо!

Шта чујемо као одговор? Шта наше колеге слушају од стране руског председника? Шта чују од нашег народа?

Ћутање.

На свет се спустило тешко, неподношљиво руско ћутање, као затишје пред буру.

Одлиле су и усахле женске сузе. Изгладила су се тек згрчена од гађења и гнева мушка лица.

Тишина. На свет се спустила освештана руска тишина у чијој позадини су сви позиви, сви узвици, сва махања транспарентима, сви “зиг хајли”[1], “смрт непријатељу” и “слава Украјини”, захтеви који изгледају посебно јадно и неумесно – попут пијаних захтева за “Мурком”[2] у вишој музичкој школи пред почетак Другог концерта за клавир са оркестром, од Рахмањинова.

Време те музике је прошло. Неће бити ни репа, ни блуза, ни рокенрола. Они су већ неумесни.

Сад ће у свету загрмети руска симфонија.

Али сада… док још прве ноте нису проникнуле у огромно срце човечанства – у свету наступа тишина. Тако је одлучила руска душа и никаква сила на свету није у стању да спречи наступ те тишине. И промукнуће грло моћних викача, давиће се припремљеним и наученим речима искусни оратори.

Наступа тишина.

Тишина, огромна и моћна, попут медведа, наступа, наваљује на земаљски шар, гуши у челичном загрљају.

Они још увек покушавају да вриште, како не би дали себи могућност да поверују да се већ одиграва неизбежно, како не би дозволили разуму који је свестан свега да се спусти до срца, како би оно остало замрзнуто. Но, крици све више личе на пискутање.

Тако је одлучила руска душа, по ко зна који већ пут у светској историји. Бог је са њом сагласан.

А ако је Бог са нама, ко може против нас?

Зашто Руси ћуте?! Зашто ћути њихов председник? Зашто они не одговарају?

У тим питањима је све више и више страха.

Све је више и више схватања правилног одговора на њих.

Русија на овој планети више нема са ким да разговара. Русија нема достојних саговорника. Русија нема предмет разговора који би требала са неким да размотри.

Русија ћути. Русија је страшна у свом ћутању.

Страшан је тај ћутљиви поглед, који све схвата, у све прониче, не оставља шансу никаквом лицемерју, не дозвољава да се од њега сакрије ни једна, чак ни најлукавије смишљена подлост, ни једна издаја ма каквим велом изговора била огрнута, ни један злочин.

Где? Где су они раније могли видети овакав језиви поглед?

Ах, да… Руске иконе.

Тако гледа руски Бог.

Руски Бог. Бог – руски?

Да. Данас је Бог – руски.

И целокупно Небеско Војинство – данас је руско. И Свети Ђорђе је заменио копље са РПГ-7[3].

То је поглед Русије. То је поглед Бога.

…. Страшно је руско ћутање. Због тога што је то пресуда.

У тој тишини која се спушта на свет више нема могућности да се некаквом буком одвуче пажња од истине о себи.

Русија ћути. И у том ћутању они грозничаво покушавају да се сете шта су тамо њихови великани говорили о Русији? “Русија је загонетка, упакована у тајну, сакривену у недостижности”[4]. Тако дакле?

И схватају одговор: једноставно – Русија, то је Бог.

А ако је Русија Бог, онда и “Освета је Моја, Ја ћу је вратити”[5] – то је о њој.

Само мало, и у васељени ће прозвучати прве ноте нове руске симфоније. Та симфонија ће збацити све маске, она ће проветрити и обновити цео свет – душу за душом. Она неће оставити ништа устајало и старо. Она ће створити све ново. Она ће прогрмети као грљавина, она ће обићи свет попут олује, она ће протрести неразрушиве и развејати у прашину оно што је изгледало вечно.

А сада – на свет се спустила руска тишина.

Слушајте тишину.

Извор: Однако.орг

Коментари

2 Коментара на Русија ћути – слушајте тишину …