Krim kao nada za Pridnjestovlje

22.10 – Privremeni šef kabineta ukrajinskog predsednika Sergej Pašinski izjavio je u sredu da se stanje u zemlji za mesec dana radikalno promenilo, a da će Kijevu trebati dve do tri nedelje kako bi se konačno normalizovalo.

„Jednostavno treba da znamo da emocije, koje su postojale za vreme Majdana, i dalje žive u srcima i pameti ljudi“, rekao je Pašinski

22.05 – „Nikad nećemo odustati od vrednog nasleđa na Krimu zato što je to vlasništvo Ukrajine”, rekao je ukrajinski državni tužilac Oleh Mahnitski za Rojters.

21.45 – Predsednik Dume Sergej Nariškin izjavio je da se aktuelna kriza u Ukrajini ne može rešiti bez stvaranja federativne države u toj zemlji, prenosi Itar tas.

21.05 – VAŠINGTON – Politička kriza oko Ukrajine predstavlja opasnost po širu svetsku ekonomiju, upozorila je danas direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristin Lagard.

20:22 – Jevgenij Ševčuk: Prisajedinjenje Krima s Rusijom jača nade Pridnjestrovlja

TIRASPOLJ – Lider samoproglašene moldavske Republike Pridnjestrovlje Jevgenij Ševčuk rekao je da se stanovnici te teritorije, posle pripajanja Krima Rusiji, sve više nadaju pravednom rešenju za zamrznut lokalni sukob.

Stanovnici Republike Krim su o svojoj sudbini odlučili na najdemokratičniji mogući način – na referendumu, a 2006. godine je i više od 97 odsto birača u Pridnjestrovlju glasalo za nezavisnost i pristupanje Rusiji, rekao je Ševčuk u intervjuu agenciji Itar tas s.

„S obzirom na to da se situacija u svetu menja tako brzo, verujemo da će međunarodni partneri koji učestvuju u rešavanju sukoba u Pridnjestrovlju zaključiti da pravedno rešenje može da bude postignuto jedino priznavanjem volje naroda Pridnjestrovlja”, izjavio je.

„O ovom dugogodišnjem sukobu se raspravlja na najvišem nivou , a mi se nadamo da će on na kraju biti i rešen”, istakao je Ševčuk.

Prema njegovim rečima, moldavske vlasti su ustupile većinu svojih političkih i ekonomskih ovlašćenja Evropskoj uniji, uprkos činjenici da preko 50 odsto građana podržava ulazak u Carinsku uniju (Rusije, Kazahstana i Belorusije).

„Mi poštujemo odluku Kišinjeva, ali ne bi trebalo zaboraviti prava naroda Pridnjestrovlja”, poručio je Ševčuk, prenosi ruska agencija.

Pridnjestrovlje, koje je ekonomski zavisno od Moskve, otcepilo se od Moldavije 1992. godine, nakon građanskog rata.

19:23 – Viktor Janukovič: Planiram da se uskoro preselim u Moskvu

Svrgnuti ukrajinski predsednik Viktor Janukovič izjavio je danas u svom prvom intervjuu od kako je napustio Ukrajinu i prešao u Rusiju, da trenutno živi u Rostovskom regionu.

On je u intervjuu za agenciju AP i rusku televiziju NTV naveo da je, pošto je bio primoran da napusti Ukrajinu, najpre jedno kratko vreme boravio u regionu Rostova.

Zatim je otišao u Moskvu da bi se sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, gde je ostao neko vreme.

– Sada sam se vratio u Rostovski region, ali planiram da se uskoro preselim u Moskvu jer treba da se vidim sa mnogim ljudima, a u Rostovu nemam odgovarajuće uslove za brojne susrete – rekao je Janukovič, dodajući da i njegov stariji sin živi u Rusiji.

17:35 – Kongres SAD usvojio zakon o pomoći Ukrajini i sankcijama Rusiji

Predstavnički dom američkog Kongresa usvojio je zakon o uvođenju sankcija Rusiji i ekonomskoj pomoći Ukrajini od jedne milijarde dolara u vidu kreditnih garancija.

Osim toga u nacrtu zakona je predviđena direktna pomoć Ukrajini od 150 miliona dolara.

Nacrt zakona je podržalo 378 kongresmena, a 34 je glasalo protiv.

Dokument je upućen na potpis predsedniku SAD Baraku Obami.

17:24 – MSP RF: Rusija i NATO neće imati koristi od suspenzije saradnje

„Od sužavanja saradnje Rusije i NATO u borbi protiv modernih pretnji i izazovima međunarodne bezbednosti neće biti na dobitku ni Rusija ni članice Alijanse“, rekao je danas zvanični predstavnik MSP RF Aleksandar Lukaševič odgovarajući na novinarsko pitanje o odluci NATO da prekine saradnju sa Rusijom povodom situacije u Ukrajini.

„Odluka Saveta NATO-a na nivou ministara spoljnih poslova da prekine saradnju sa Rusijom u civilnom i vojnom domenu stvara efekat „već viđenog“. Jezik saopštenja pre podseća na verbalne izraze epohe Hladnog rata, dodao je Lukaševič.

17:15 – Ruska mornarica uvela rakete „Lajner“ u upotrebu

U naoružanje ruske Ratne mornarice stigla je balistička raketa za podmornice Lajner. Raketa je ušla u naoružanje početkom 2014. godine, a planirano je da ovom raketom budu opremljene atomske podmornice projekta Delfin.

Program testiranja leta balističke rakete Lajner završen je oktobra 2011. godine. Obavljena su ukupno dva probna leta 20. maja i 29. septembra 2011. godine. Ocenjeni su kao uspešni.

Očekuje se da novi Lajneri, kao deo naoružanja podmornica projekta Delfin, budu korišćeni podjednako sa modernizovanim balističkim raketama Sinjeva.

16.04 – Ukrajinska državna naftna kompanija Naftogas dužna je ruskom državnom naftnom gigantu Gaspromu samo za mart 510 miliona dolara, javlja lb.ua, a to znači da bi ukupan dug za gas Ukrajine Rusiji za nedelju dana mogao da pređe 2 milijarde dolara.

15.52 – Sajtovi na Krimu sa domena „ua“ prelaze na „ru“, javljaju RIA Novosti. U toku su tehničke pripreme, a promena će se izvršiti u roku od mesec ili dva.

15.48 – NATO je saopštio da obustavlja saradnju sa Rusijom u zajedničkoj akciji borbe protiv droge u Avganistanu, javlja Raša tudej.

15.05 – Anders Fog Rasmusen kaže da bi bila istorijska greška za Rusiju kada bi dalje intervenisala u Ukrajini, javlja Rojters.

15.00 – Ukrajinski pokret Evromajdan zatražio je od svih Ukrajinaca da ne kupuju robu proizvedenu u Ruskoj Federaciji. Širom Ukrajine vodi se prava kampanja protiv ruske robe.

14.24 – Svrgnuti predsednik Ukrajine Viktor Janukovič izjavio je da je molio predsednika Rusije Vladimira Putina da angažuje ruske trupe da bi zaštitio živote Ukrajinaca, javlja AP, prenosi Interfaks.

Za otcepljenje Krima od Ukrajine krive su vlasti u Kijevu, a ne Rusija i ja, rekao je Janukovič i dodao da je referendum na poluostrvu bio vid protesta lokalnog stanovništva protiv novih ukrajinskih vlasti. Otcepljenje Krima je tragedija za Ukrajinu i uradio bih sve da ga sprečim da je bilo moguće, kaže on.

Za tragičnu pogibiju ljudi u februar na mitingu na Trgu nezavisnosti u Kijevu, poznatijem kao Majdan, Janukovič je okrivio lidere Evromajdana, prozapadnog pokreta. Snajperi su pucali iz zgrade koja je bila pod kontrolom opozicije, kaže on. „Ja nisam dao nalog da se puca u ljude, niti sam naredio da se specijalcima da oružje“, izjavio je Janukovič u intervjuu za AP.

On je i ovom prilikom kazao da je za razrešenje situacije u Ukrajini neophodno da se održi referendum, a zatim da se nastavi s ustavnim reformama. „Naravno, referendum je put u ustavne reforme… ustavna reforma može da ukloni postojeće protivrečnosti u Ukrajini“, ocenio je on i dodao da će zemlja zatim biti spremna za izbore.

Za izbore koji su zakazani za maj rekao je da će biti nelegitimni jer ih sprovode vlasti koje nemaju legitimitet i da će dodatno destabilizovati situaciju u zemlji. Takođe je priznao da je mnogo ranije trebalo reagovati na aktivnost bandita i nacionalista.

14.15 – Sergej Lavrov rekao Džonu Keriju da je zabrinut zbog odluke NATO da suspenduje saradnju sa Moskvom, prenosi Rojters.

13.56 – MSP Australije: Ne razmatra se isključenje Rusije iz G20

Isključenje Rusije iz G20 za sada ne ulazi u planove članova Grupe dvadeset, rekla je u sredu ministarka spoljnih poslova Australije Džuli Bišop.

„Trenutno se ne razmatra isključenje Rusije iz G20“, navodi agencija reči Bišopove.

Dalji razvoj događaja u Ukrajini, uključujući Krim, najverovatnije će uticati na razgovore o budućnosti G20 u narednim mesecima“, dodala je ona.

Australija 2014. godine predsedava Grupom dvadeset. U australijskom gradu Brizbejnu održaće se samit G20, planiran za novembar ove godine.

12.48 – U Rusiji su blokirani svi internet sajtovi koji su u vezi sa ultradesničarskom organizacijom Desni sektor, javlja Iter Tass.

12.31 – Gasprom i EU žele da zadrže dobre odnose

Izvršni direktor ruskog Gasproma, Aleksej Miler, sastao se danas sa evropskim zvaničnicima u Briselu, pri čemu su obe strane izrazile želju za zadržavanjem „uzajamno dobrih odnosa”, saopšteno je danas iz ruske kompanije.

Miler se u Briselu sastao sa evropskim komesarom za energetiku, Ginterom Etingerom, i nemačkim ministrom spoljnih poslova, Frankom-Valterom Štajnmajerom, kako bi razgovarali „o velikom broju pitanja koja se tiču bilateralne saradnje”, preneo je Rojters.

Zbog nedavnog zahlađenja u odnosima Istoka i Zapada, i pripajanja ukrajinskog poluostrva Krima Rusiji, Evropa strahuje od poremećaja u isporukama ruskog gasa, budući da 30 odsto svojih potreba za gasom pokriva uvozom iz Rusije.

12.09 – Nacionalna banka Ukrajine predviđa da će godišnja inflacija u ovoj zemlji iznositi 15,7 odsto. „Procene se kreću između 12 i 16 odsto, a šta će biti limit, zavisiće od toga koliko su efektni koraci koje ćemo preduzeti i koliko brzo će doći novac iz MMF“, izjavio je Stepan Kubiv, prvi čovek Nacionalne banke Ukrajine.

12.03 – Delegacija ruskih deputata posetiće 5. aprila Krim i Sevastopolj, izjavila je Itar-Tassu Jevgenija Čugunova, portparolka predsedavajućeg Državne Dume Sergeja Nariškina. Nariškin će voditi delegaciju Dume.

11.36 – Filip Bridlav: Moskva je sposobna za upad u Ukrajinu

Rusija ima na ukrajinskoj granici sve kapacitete koji su joj potrebni ako se odluči da „upadne“ u Ukrajinu i mogla bi da ostvari svoj cilj za tri do pet dana, izjavio je komandant NATO u Evropi, američki general Filip Bridlav.

Ocenjujući situaciju na granici Ukrajine kao „neverovatno zabrinjavajuću“, Bridlav je rekao je da je Alijansa noćas primetila određena kretanja manjeg dela ruskih snaga, ali da nema naznaka da se vojnici vraćaju u kasarne.

Ministri spoljnih poslova zemalja Alijanse NATO na sastanku u Briselu zatražili su od Bridlava da izradi plan do 15. aprila, kako bi smirio nervozne saveznike u istočnoj Evropi.

Plan bi trebalo da uključi slanje pojačanja na kopnu, u vazduhu i na moru, rekao je Bridlav u intervjuu Rojtersu i „Vol strit džurnalu“.

11.11 – Američki državni sekretar Džon Keri izjavio je da Rusija ne bi trebalo da koristi energiju kao sredstvo agresije protiv Ukrajine i apelovao na Evropsku uniju da učini sve kako bi Ukrajina imala stabilno snabdevanje gasom iz Evrope, javlja Unian.

„Potrebno je da postoji energetska stabilnost za čitavu Evropu. Nijedna država ne bi trebalo da koristi energiju kao oružje“, rekao je Keri.

11.07 – Evropska unija zabranila je letove za Simferopolj i Sevastopolj, saopštila je Eurokontrola. „Striktno se pridržavamo Konvencije o međunarodnoj civilnoj avijaciji i ne prepoznajemo unilateralnu deklaraciju o pružanju vazdušnjih usluga preko ukrajinskog vazdušnog prostora, ukoliko takva odluka ne dolazi od ukrajinskih vlasti“, saopšteno je Eurokontrola.

10.55 – Moskva saopštila da ni NATO ni Rusija neće imati koristi od odluke Alijanse da suspenduje saradnju, prenosi Rojters.

10.07 – Favorit za predsednika Ukrajine Pjotr Porošenko je rekao da je Kijevu potreban dijalog sa Rusijom, ocenio da je opasnost od ruske invazije u istočnoj Ukrajini i dalje velika, kao i spremnost Ukrajinaca za odbranu i savetovao Nemcima da bojkotuju ruski gas.

„Ponekad se mora platiti cena za demokratiju…, bojkot ruskog gasa bi bilo pravo sredstvo sankcionisanja i to bi moglo Rusiju, privredno, da baci na kolena. Nemačka i Evropa bi mogle da istovremeno koriste alternativne mogućnosti u snabdevanju energentima. Nemačka nije upućena na ruski gas“, rekao je Porošenko danas u intervjuu tabliodu „Bild“.

Porošenko je rekao da je Ukrajini, iz razloga lične sigurnosti, potreban dijalog sa Rusijom i da u tim razgovorima oni nikada neće moći temu „Krim“ da izostave. „Nama su, istovremeno, na zapadu potrebni novi savezi, koji bi mogli da garantuju našu sigurnost…“, rekao je Porošenko i zahtevao da se ruska vojna agresija stopira.

Ukazujući da on izbegava poređenja ruskog predsednika Vladimira Putina sa Adolfom Hitlerom, „jer to ne vodi ničemu”, Porošenko je rekao da je Ukrajini, iz razloga lične sigurnosti, potreban dijalog sa Rusijom i da u tim razgovorima oni nikada neće moći temu „Krim” da izostave.

Na pitanje da li očekuje invaziju Rusije u istočnoj Ukrajini, on je odgovorio da ne veruje da će se to odmah desiti i upozorio da, međutim, za to i dalje postoji velika opasnost.

„Rusija bi trebalo da zna, ako napadne istočnu Ukrajinu, onda ćemo se mi braniti svim vojnim sredstvima, koja nam stoje na raspolaganju. Postoji velika spremnost da se zemlja brani. I moj sin se prijavio za službu i spreman je da ide na granicu, što me istovremeno čini i ponosnim i zabrinutim”, rekao je Porošenko.

09.57 – Gradski sud Moskve potvrdio je nalog za hapšenje vođe ukrajinskog „Desnog sektora“ Dmitrija Jaroša, koji je u odsustvu izdao Basmanski sud. Sudsko veće je odbacilo žalbu Jaroševog advokata. Jaroš je optužen za dva krivična dela: javno pozivanje na terorizam i širenje ekstremizma putem medija. Prema ruskim zakonima, za to bi mogao da bude osuđen na sedam godina robije.

09.32 – Krim je dobio ruske poštanske brojeve, tačnije, na broj koji je do sada važio, potrebno je dodati broj 2. Tako na primer za Simferopolj, koji je do sada imao broj 95.000 novi broj glasi 295.000, javlja Unian.

09.25 – Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je danas Zakon o prestanku Sporazuma o Crnomorskoj floti sa Ukrajinom, javlja RIA Novosti.

09.19 – „Želimo da pregovaramo o odnosima Ruske Federacije i Ukrajine i smatramo da bi šefovi diplomatija naših zemalja trebalo da se što pre sastanu“, izjavio je premijer Ukrajine Arsenij Jacenjuk dodajući da Kijev želi da obnovi odnose s Moskvom, ali pod uslovom da Rusija prizna nezavisnost Ukrajine, prenosi Komsomoljskaja pravda.

Jacenjuk je takođe kazao da Ukrajina predlaže Rusiji da kao drugi zvanični jezik uvede ukrajinski jer je ukrajinska govorna zajednica druga po veličini u Rusiji i bilo bi potpuno prirodno da ukrajinski bude drugi zvanični jezik ili bar da ima poseban status.

09.07 – Centralna izborna komisija Ukrajine je i zvanično registrovala kandidaturu lidera ekstremne desničarske grupe Desni sektor Dmitrija Jaroša na predsedničkim izborima, zakazanim za 25. maj.

Jaroševa kandidatura je potvrđena iz drugog puta pošto je ukrajinska „Oščandbanka“ potvrdila da je on lično dao depozit od 2,5 miliona grivni (227.000 američkih dolara), prenela je utorak agencija Itar-Tass. Do sada se za predsedničke izbore prijavio 21 kandidat, a Komisija je odbacila 17 kandidatura.

09.05 – Šef nemačke diplomatije Frank Valter Štajnmajer najavio je tolerantniji odnos prema zemljama koje imaju paralelne odnose sa Moskvom istakavši da će poštovati pravo partnera da određuju balans politike prema EU i Rusiji.

„Umesto da uslovljavamo saradnju po principu ili mi (EU) ili oni (Rusija), poštovaćemo pravo naših partnera da određuju nivo odnosa i balans politike prema dva centra moći“, rekao je Štajnmajer, prenela je današnja „Politika“.

08.45 – Medžilis Krimskih Tatara saglasio se da postavi dvojicu predstavnika u Savet ministara Krima. „Ovi ljudi nisu političari, već se nalaze u izvršnoj grani vlasti i neće predstavljati politički teret. Političke odluke i procene počivaju u Medžilisu“, izjavio je Refat Čubarov, predsedavajući Medžilisa.

08.30 – Komisija Ministarstva unutrašnjih poslova utvrdila je da pokojni Aleksandar Muzičko, jedan od vođa Desnog sektora, slučajno upucao sam sebe zadobivši tako povrede od kojih je preminuo.

07.59 – Predstavnički dom SAD podržao je zakon kojim se Ukrajini pruža finansijska pomoć u iznosu o jedne milijarde dolara zajma, i odobravaju sankcije Rusiji zbog situacije na Krimu. Ove sankcije podrazumevaju zamrzavanje sredstava i zabranu dodele viza pojedincima.

07.40 – Ekonomska nestabilnost Ukrajine mogla bi da ima velikog uticaja i van ove države, naveo je Džim Jong Kim, predsednik Svetske banke.

„Imamo dugoročnu saradnju sa Ukrajinom i pokušavamo sve kako bi pomogli tamošnjim vlastima da sprovedu ekonomske reforme“, naveo je Jong Kim za CNN.

07.15 – Kijevski ogranak ultradesničarkse organizacije Desni sektor obećao je da će se povinovati odluci Vrhovne Rade Ukrajine o razoružanju paravojnih jedinica, ali da neće predati oružje već ga samo odložiti na sigurno mesto.

Pucnjavu ispred restorana „Mafija“ u centru Kijeva, u kojoj je, preksinoć, učestvovao pripadnik Desnog sektora ranivši tri osobe među kojima i zamenika načelnika gradske uprave Bogdana Dubasa, organizacija je okarakterisala kao „običnu svađu“. Desni sektor je napomenuo da se neće mešati u istragu

07.05 – Estonija je ponudila svoju vojnu bazu NATO-u kako bi avioni alijanske mogli da patroliraju vazdušnim prostorom iznad baltičkih zemalja, javlja Raša tudej.

Bela kuća ne priznaje Obaminu grešku

Bela kuća još nije priznala da je američki predsednik Barak Obama pogrešio kada je govorio o referendumu na Kosovu, prenosi danas Glas Rusije

U zvaničnom odgovoru na zahtev ruske agencije Itar-tass za objašnjenje Obamine izjave, osoblje predsednika SAD saopštilo je da je on mislio na jedinstvenu situaciju Kosova, koje je steklo nezavisnost posle dugogodišnjih iscrpljujućih pregovora i saradnje, u kojima je međunarodna zajednica imala vodeću ulogu, navodi ruski radio.

„U zvaničnom pismu se takođe ističe da je na Kosovu, na osnovu odluke UN, uspostavljen specijalni režim i da je pokrenut politički proces za definisanje budućeg statusa Kosova, uključujući izglednu mogućnost nezavisnosti Kosova“, prenosi Glas Rusije.

Proces je, prema objašnjenju osoblja Bele kuće, omogućio slobodne i pravične izbore za reprezentativni kosovski parlament, koji je legalno proglasio nezavisnost pošto su iscrpljene sve druge mogućnosti.

Obama je nedavno izjavio da je Kosovo napustilo Srbiju „pošto je organizovan referendum koji nije bio van okvira međunarodnog prava, već uz pažljivu saradnju sa Ujedinjenim nacijama i kosovskim susedima.“

Rusko ministarstvo spoljnih poslova izrazilo je, u komentaru povodom te izjave, zapanjenost što američki predsednik govori o referendumu koji nikad nije održan.

„Tvrdnje američkog predsednika ne mogu da izazovu ništa osim zapanjenosti, s obzirom na to da na Kosovu nije bilo referenduma, naročito ne onog dogovorenog s međunarodnom zajednicom“, navelo je rusko Ministarstvo, podsećajući da je odluku o odvajanju od Srbije doneo „takozvani parlament u Prištini“ 2008. godine.

Glas Rusije objasnio je da je jedini referendum za nezavisnost Kosova održan 1991. godine, ali bez podrške UN. Rezultat tog glasanja tada nisu priznale ni SAD niti ijedna druga država u svetu, osim Albanije. Taj referendum nikad nije pominjan kao opravdanje za bombardovanje NATO 1999. godine.

Glas Rusije napominje da je na Kosovu održan još samo jedan referendum, i to u opštinama na severu 2012. godine, „pod Obaminim budnim okom“. Na tom glasanju, 99 odsto kosovskih Srbija glasalo je protiv toga da budu deo nezavisnog Kosova. SAD, kao i 1991. godine, nisu priznale validnost tog referenduma.

Britanski stručnjak za Balkan Džejm Ker-Lindzi ocenio je, u komentaru povodom Obamine izjave, da je verovatno u pitanju greška.

„Ipak, to zaista liči na neverovatnu grešku. Mora da je bilo nekoga ko je znao da UN nisu organizovale referendum na Kosovu. Nije to bilo tako davno“, naveo je Ker-indzi, preneo je Glas Rusije.

V. D. ukrajinskog ministra odbrane: Tužićemo Rusiju zbog Krima

Ukrajina će tužiti Rusiju pred međunarodnim sudovima zbog aneksije Krima, izjavio je vršilac dužnosti ukrajinskog ministra odbrane Andrej Deščica.

„

Ukrajina smatra Krim integralnim delom svoje teritorije. Mi ćemo podneti tužbe protiv Rusije pred međunarodnim sudovima. Mi smo rešeni da vratimo Krim uz veliku međunarodnu podršku“, rekao je utorak Deščica, napominjući da se to neće dogoditi preko noći.

„Potrebno nam je vreme da prikupimo svu dokumentaciju. Naši stručnjaci upravo pripremaju tužbe“, kazao je on.

Predstavnici NATO i Ukrajine razgovarali su i o mogućnosti slanja vojnih instruktora Alijanse u Ukrajinu da obučavaju ukrajinske snage za civilnu odbranu.

„Mi smo razmotrili mogućnost slanja mobilnih grupa instruktora u Ukrajinu da obučavaju ukrajinske snage za civilnu odbranu“, kazao je Deščica, preneo je Itar-Tass.

On je, takođe, rekao da Ukrajina nikada neće pristati na federalizaciju zemlje, već će dati veće nadležnosti lokalnim vlastima.

„Ukrajina nikada neće uslišiti zahteve Rusije da federalizuje zemlju. Mi ćemo jednostavno dati veće nadležnosti lokalnim vlastima“, zaključio je Deščica.

Američki kongres usvojio zakon o milijardu dolara pomoći Ukrajini

VAŠINGTON – Američki Kongres usvojio je zakon o milijardu dolara pomoći Ukrajini, koji obuhvata i sankcije protiv Rusije zbog aneksije Krima.

Predstavnički dom američkog Kongresa je zakon, koji je Senat odobrio prošle nedelje, usvojio sa 378 glasova „za” i 38 „protiv”.

Zakon će sada biti prosleđen američkom predsedniku Baraku Obami na potpis, prenele su agencije.

„Američki Kongres i Senat zajednički podržavaju ukrajinski narod”, izjavio je posle glasanja predsedavajući Predstavničkog doma, republikanac Džon Bener.

Obama je pozdravio usvajanje zakona koji će omogućiti Ukrajini da preduzme „korake neophodne za obnovu ekonomske stabilnosti i napredak”, rekao je portparol Bele kuće Džej Karni.

Izvor: Agencije