rusija-kina 2Формирају ли две велесиле глобални енергетски простор и да ли се одвија глобална интеграција енергетских система две државе.

Предстојећа посете руског председника Путина Кини (20. и 21. маја), одвија се у јеку западних претњи Русији да ће се одрећи руског гаса, од чије продаје се пуни готово половина руског буџета. Зато се са великиминтересовањем прати инензивирање ионако добре сарадње између две велесиле која је последњих година достигла ниво стратешког партнерства.

Желећи да казни Русију зато што се не понаша онако како би САД и њени европски савезници желели, тако што ће уништити, или бар оштетити њену економију, Запад заправо гура Русију „у загрљај Кине”.Тако ће се уместо планираних двадесетак, током Путинове посете Кини, потписати рекордна количина уговора, укупно 30, а још 13 је спремно за потписивање у најближој будућности. „То је фантастичан пакет докумената”, изјавио је Јуриј Ушаков, помоћник руског председника.

Очекује се да у присуству Путина и Сји Ђинпинга буде потписан другорочни уговор (на 30 година) о снабдевању Кине руским гасом што ће смањити зависност руског енергетског сектора од Европе, и помоћи у решавању вечитог кинеског проблема, недостатка енергената.

„Енергетски дијалог” између Русије и Кине се последњих неколико година веома интензивно развија, па је, рецимо, извоз електричне енергије из Русије у Кину од 2004. порастао десет пута, и чини 50 посто укупног увоза. У овом тренутку Русија и Кина планирају да заједничким снагама до 2020. године изграденову Хуађан-Тјенинску термоелектану, која би имала снагу од 7,2 ГВ, што би значило да ће у Кину тећи 30 до 40 милијарди киловат сати струје.

Руски медији цитирали су недавно неименованог представника кинеског учесника у изградњи „Хуађан-Тенинске термоелектане”, који тврди да се сада формира глобални енергетски простор и да се одвија глобална интеграција енергетских система две државе.

Када се, 2008. године због кризе у Грузији, известан број европских инвестирора повукао са руског тржишта, кинески су муњевито заузели њихова места. Посебно је популарна сарадња у регионима, па кинески капитал, уз велику подршку кинеских банака, учествује у изградњи бројних електарна – термоелектране снаге 450 МВ у Јарослављу, Ленска термоелектрана у Иркутској области,Трансибирска у Забајкаљу, Нижње-Ангарска у Краснојарском крају, Канкунска у Јакутији и Алтајска …У Москви се гради гасна електрана „Огородни пролаз-Новомосковаса”, снаге 600 МВ.

 

Недавно је Кина изразила жељу да реализује енергетске пројекте на Криму, и очекује се да ће и то бити једна од тема о којој ће се говорити при сусрету два председника и њихових бизнис тимова,

С друге стране, Русија је инвестирала у изградњу Тјанвејске атомске електране, за коју су прва два енергетска блока већ завршена, а следећа два треба да буду пуштена у експлоатацију 2018. године, а у плану је и низ других атомских електрана чија је изградња једно време била под знаком питања због несреће у Фукушими.

Русија учествује и у развоју Североистока Кине и програму развоја западних рејона Кине, из Русије Кина добија и енергенте за Зејску хидроелектрану која се налази у Амурској области.

Почетком маја овегодине, у јеку украјинске кризе, Кина је увеличала своје инвестиције и постала четврти по величини директних страних инвестиција.

Очекује се да ће нове инвестиције потећи и у пројекте везане за руду гвожђа и угаљ, с обзиром да Кина има велики дефицит у тој области.

Украјинска криза отвара за Кину бројне могућности, међу којима значајно место има и војна индустрија. Окретањем леђа Русији, у Украјини ће бити потпуно уништена војна индустрија које је била у највећој мери везана за Русију. Бродоградња, авиоиндустрија, космичка индустрија као и многе друге војно-индустријске гране ће потпуно пропасти. И ту није реч о доброј вољи Запада који би, евентуално, могао да као купац замени Русију, већ о некомпатибилности западне са украјинском индустријом, која се развијала са руском као једна целина, у заједничкој држави. Кина врло лако може да надокнади све оно што Русија тиме изгуби.

– Пекинг предлаже и изградњу „Економског појаса пута свиле”, који подразумева развој инфаструктуре и заједничких бизнис-пројеката на територији европског дела Русије.

Једна од важних тема у разговорима руског и кинеског лидера биће прелазак на трговину у националним валутама, уместо у доларима. Та тема била је много пута покретана у разговорима између две земље, као и у руским разговорима с Индијом, Турском… али сада ће јој се сигурно прићи далеко озбиљније што потврђују и речи Алексеја Уљукајева, министра за економски развој да „наше нафтне и гасне компаније треба смелије да закључују уговоре у рубљама и валутама страних партнера”.

Русија се, иначе, интензивно ослобађа акција америчких државних облигација – само у марту смањила је суму за 25,8 милијарди долара, а амерички медији пишу да се претходно ослободила суме од 100 милијарди. Раније су руски резервни фондови били подељени па 40 посто уАмерици и ЕУ, и 20 посто у Шајцарској,садаје амерички део сведен на 20 посто и виде се тенденције даљег смањивања.

Током посете Кини, руски председник ће присуствовати почетку вежби руске и кинеске морнарице у источном кинеском мору, као и регионалном безбедносном форуму СВМДА који окупља 24 азијске земље.

Руско-кинески односи су већ дуго оцењују као веома добри, а њихова сарадња у оквиру Саветабезбедности ОУН, ШОС, БРИКС и другим институцијама омогућава значајно смањење напетости у свету и у осигуравању безбедности и стабилности, сматрају и Пекинг и Москва.

Какве ће последице за Европу имати евентуално пребацивања тежишта руског извоза у Кину, остаје европским лидерима да размишљају, пре него што одлуче да ли ће доносити одлуке о „кажњавању Русије” према жељама прекоокеанског партнера, или према својим интересима. О војној сарадњи да и не говоримо.


Извор: Глас Русије

Оставите коментар

Оставите коментар на Руско-кинеска енергетска алијанса

* Обавезна поља