SAD i EP donose Rezolucije o Srebrenici

Predstavnički dom SAD je povodom dve decenije od zločina u Srebrenici, usvojio rezoluciju sa obrazloženjem da je reč o „najgorem zločinu od Drugog svetskog rata“.

Taj dom je pre 10 godina, zločin u Srebrnici okvalifikovao kao genocid, a juče je podržao novu rezoluciju u koje se reč genocid pominje 14 puta.

„Masovno ubistvo 8.000 muslimanskih muškaraca, koje su počinili Srbi u julu 2011. godine, bilo je najstravičnija epizoda rata od 1992-1995, koji je okončan podelom Bosne na dva polunezavisna entiteta“, prenosi AFP.

U rezoluciji Predstvničkog doma se ističe „da je politika agresije i etničkog čišćenja, koje su sprovele srpske snage u BiH od 1992. do 1995. godine, po definiciji zločin genocida, po članu dva, Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida.“

Rezolucija takođe osuđuje izjave koje negiraju ili dovode u pitanje da masakr u Srebrenici predstavlja genocid.

Agencija navodi da je Srbija osudila masakr, ali da su njeni lideri odbili da ga nazovu genocidom.

Navodi se da je Beograd bio ljut zbog nacrta rezolucije UN, koji je ppdnela Velika Britanija, koja je pozvala Savet bezbednosti da ta masovna ubistva prizna za genocid. Rusija je stavila veto na rezoluciju, što je Srbija pozdravila, prenosi AFP.

U Savetu bezbednosti UN zbog ruskog veta nije usvojena britanska rezolucija o Srebrenici, koju su podržavale SAD.

Rezoluciju predložio republikanski kongresmen

Kristofer Smit, republikanski kongresmen iz Nju Džerzija, je predložio, a 29 njegovih kolega iz Republikanske i Demokratske partije podržalo, rezoluciju kojom se osuđuje “genocid koji su snage bosanskih Srba počinile nad Bošnjacima u Srebrenici”.

U dokumentu se navodi da Predstavnički dom smatra da su snage Srba u BiH tokom rata 1992 – 1995. počinile etničko čišćenje i genocid, kao i da “osuđuje izjave koje negiraju ili dovode u pitanje to da je masakr u Srebrenici genocid”.

U predlogu rezolucije se navodi i da se “SAD ohrabruju da zadrže i reafirmišu politiku podrške nezavisnosti i teritorijalnom integritetu Bosne i Hercegovine”, zatim miru i stabilnosti u jugoistočnoj Evropi i pravu na povratak izbeglih i raseljenih.

Evropski parlament usaglasio Rezoluciju o Srebrenici

Predstavnici vodećih političkih grupa u Evropskom parlamentu usaglasili su nacrt rezolucije o Srebrenici, o kom će se danas glasati na plenarnoj sednici u Strazburu.

Rezolucija o Srebrenici uvedena je u dnevni red nakon što je predlog hrvatskog poslanika Ivana Jakovčića da se ona donese ranije ovog meseca bio najpre odbačen, a zatim prihvaćen u vanrednoj proceduri.

U nacrtu koji je nastao usaglašavanjem predloga koji su juče podneli predstavnici sedam poslaničkih grupa (narodnjaci, socijalisti, liberali, zeleni, konzervativci i dve manje evroskeptične stranke) oštro se osuđuje zločin u Srebrenici, koji se u skladu sa presudama Haškog tribunala i Međunarodnog suda pravde označava kao genocid.

Kao odgovorne za masovnu egzekuciju više od 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka iz Srebrenice, nacrt označava „snage bosanskih Srba pod komandom generala Ratka Mladića, uz učešće paravojnih i neregularnih jedinica“.

„To je najveći ratni zločin koji se desio u Evropi nakon Drugog svetskog rata“, piše u predlogu rezolucije.

U usaglašenom tekstu se podseća da se oko 1.200 Srebreničana još vodi kao nestalo, kao i da je na hiljade žena i dece deportovano, a mnoge žene su i silovane.

„Tragični događaji u Srebrenici su ostavili duboke emocionalne ožiljke i stvorili dugotrajne prepreke političkom pomirenju naroda Bosne i Hercegovine“, piše u tekstu.

Ističe se i suodgovornost Ujedinjenih nacija, koje nisu ispunile mandat da zaštite stanovnike „zaštićenih zona“.

U predlogu rezolucije se najoštrije osuđuje ne samo genocid u Srebrenici, nego i svi ostali zločini u ratu u bivšoj Jugoslaviji, a porodicama žrtava se upućuju izrazi saučešća.

„Evropski parlament najoštrije osuđuje genocid u Srebrenici i svečano objavljuje da se tako jeziv zločin nikada ne sme ponoviti i da će učiniti sve što je u njegovoj moći da se ne ponovi — odbija se svako poricanje, relativizacija i neistinito tumačenje genocida“, ističe se se u dokumentu.

Od političkih lidera u BiH se zahteva da priznaju događaje iz prošlosti i da zajedno rade da obezbede bolju budućnost svim građanima, a od susednih država, ali i verskih lidera, umetnika, radnika u kulturi i predstavnika civilnog društva traži se da im u tome pomognu.

Poslanici EP će o ovom predlogu glasati na današnjoj plenarnoj sednici.

Izvor: Tanjug, Blic