Sahranjen Željko Cvijanović

Komemorativni skup povodom smrti jednog od najboljih srpskih novinara Željka Cvijanovića održan je u u svečanoj sali Skupštine Beograda u prisustvu članova njegove porodice, prijatelja i kolega.

Među okupljenima prisutan je veliki broj istaknutih ličnosti iz političkog, kulturnog i javnog života, među kojima i Ljiljana Smajlović, Milorad Vučelić, Andrija Mladenović, Nikola Selaković, Vladan Vukosavljević, Dragan J. Vučićević, Aleksandar Apostolovski, Aleksandar Vujović i Vladimir Radomirović.

Oproštajnim govorima od Željka Cvijanovića na komemorativnom skupu oprostili su se novinar „Politike“ Aleksandar Apostolovski, ministar kulture Vladan Vukosavljević, zamenik glavnog urednika Novog Standarda Aleksandar Vujović, predsednik UNS Vladimir Radomirović, njegov sin Andrej Cvijanović, supruga Matilda Veljković i glavni urednik Informera Dragan J. Vučićević.

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević konstatovao je da odlaskom Željka Cvijanovića ostaje velika praznina u medijskom prostoru Srbije.

— Nije bio medijski glasnogovornik bilo čijeg, a naročito ne tuđinskog interesa. Isterivao je u svom pisanju pravdu za svoj narod koji kaže da „pravda drži zemlju i gradove“ – rekao je ministar.

Dragan J. Vučićević od kolege Cvijanovića oprostio se rečima:

— Željko je bio novinar. U te četiri reči sve je rečeno! Jer, Željko nije bio novinar iz poze, iz nužde, iz partijskog ili bilo kakvog drugog zadatka. On je jednostavno živeo novinarstvo. Bio je jedan od najboljih, renesansna ličnost, obrazovaniji i načitaniji od svih nas koji se danas i ovde bavimo ovim poslom. Njegovi tekstovi, udžbenički primeri stilskog savršenstva, ostaće najbolji putokaz mladim kolegama, onim malobrojnim koji još hoće da se na ozbiljan način bave novinarstvom. Željko je bio čovek sa stavom. Pisao je i govorio tačno onako kako je mislio…“

Potresnim govorom od Željka Cvijanovića oprostio se i njegov sin Andrej:

— Kada se videlo da dolazimo do kraja zajedničkog puta, tata je bio sve smireniji. Govorio je: Borba je, idemo dalje. Dok sam noćas razmišljao šta da napišem u desetinu reči ja sam shvatio: Tata je Verovao.

Od Cvijanovića se oprostila i njegova supruga Matilda Veljković rečima:

— Život sa Željkom bio je kao rolerkoster i ni za šta ga ne bih menjala.

Cvijanović je bio glavni urednik portala „Novi Standard“, a među kolegama i čitaocima ostaće upamćen kao jedan od najboljih poznavalaca međunarodne politike u Srbiji.

U svojim analitičkim, stilski savršenim tekstovima sa nepogrešivom tačnošću predviđao je događaje od presudne važnosti za Srbiju, Balkan i ceo svet.

Tako je, između ostalog, u jednom od tekstova za Informer, prvi u regionu, najavio pobedu Donalda Trampa na izborima u SAD.

Bio je veliki patriota i dosledni borac za srpske nacionalne interese.

Cvijanović je rođen 1964. godine u Sarajevu. Završio je studije književnosti, a po izbijanju rata u Bosni i Hercegovini radio je kao urednik u agenciji „Srna“ i listu „Javnost„.

Jedno vreme bio je šef dopisništva „Srne“ u Beogradu. Po odlasku iz te agencije bio je urednik nedeljnika „Blic njuz„, potom „Evrope„, a onda osniva „Standard„, pa „Novi standard“.

Željko Cvijanović biće sahranjen u 13 sati na Novom bežanijskom groblju.

SAHRANJEN ŽELJKO CVIJANOVIĆ

Jedan od najboljih srpskih novinara Željko Cvijanović sahranjen je danas na Novom bežanijskom groblju u Beogradu. Poštu preminulom pored članova porodice, brojnih kolega, prijatelja i poznatih ličnosti odao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić

Uoči sahrane, u svečanoj sali Skupštine grada Beograda održan je komemorativni skup povodom Cvijanovićeve smrti u prisustvu članova njegove porodice, prijatelja i kolega.

Među okupljenima prisutan je veliki broj istaknutih ličnosti iz političkog, kulturnog i javnog života, među kojima i Ljiljana Smajlović, Milorad Vučelić, Andrija Mladenović, Nikola Selaković, Vladan Vukosavljević, Dragan J. Vučićević, Aleksandar Apostolovski, Aleksandar Vujović i Vladimir Radomirović.

Oproštajnim govorima od Željka Cvijanovića na komemorativnom skupu oprostili su se novinar „Politike“ Aleksandar Apostolovski, ministar kulture Vladan Vukosavljević, zamenik glavnog urednika Novog Standarda Aleksandar Vujović, predsednik UNS Vladimir Radomirović, njegov sin Andrej Cvijanović, supruga Matilda Veljković i glavni urednik Informera Dragan J. Vučićević.

Cvijanović je bio glavni urednik portala „Novi Standard“, a među kolegama i čitaocima ostaće upamćen kao jedan od najboljih poznavalaca međunarodne politike u Srbiji.

U svojim analitičkim, stilski savršenim tekstovima sa nepogrešivom tačnošću predviđao je događaje od presudne važnosti za Srbiju, Balkan i ceo svet.

Tako je, između ostalog, u jednom od tekstova za Informer, prvi u regionu, najavio pobedu Donalda Trampa na izborima u SAD.

Bio je veliki patriota i dosledni borac za srpske nacionalne interese.

Cvijanović je rođen 1964. godine u Sarajevu. Završio je studije književnosti, a po izbijanju rata u Bosni i Hercegovini radio je kao urednik u agenciji „Srna“ i listu „Javnost„.

Jedno vreme bio je šef dopisništva „Srne“ u Beogradu. Po odlasku iz te agencije bio je urednik nedeljnika „Blic njuz„, potom „Evrope„, a onda osniva „Standard„, pa „Novi standard“.

Govor Andreja Cvijanovića na komemoraciji

Znate da ste imali velikog oca kada svim silama pokušavate da sažmete u 10 rečenica sve ono što biste želeli da kažete o njemu pred ovolikim auditorijomom.

Razmišljajući o tome šta bih mogao da kažem, u prvi mah sam pomislio da bi se od mene očekivalo da ispričam neku priču ili anegdotu o mome tati. Ali su poslednji meseci koje sam proveo s njim, strah i tuga koji su me preplavljivali, naprosto brisali sve naše bezbrižne igre iz detinjstva, sve naše sukobe iz mojih tinejdžerskih dana, kada je pokušavao da mi objasni da ne treba da budem grub da bih prikrio nesigurnost i da nije potrebno da se razmećem kako bih pokazao da možda nešto znam bolje od svojih vršnjaka.

Poslednjih nedelja, dok je u meni narastala spoznaja da polako dolazimo do kraja našeg zajedničkog puta, tata se ponašao kao da se ništa strašno neće dogoditi. Provodili smo zajedno, neretko, cele dane i noći. Gledajući ga, moj strah je sve više rastao, a tata je bio sve smireniji. Nije dozvoljavao ama baš nijednoj sumnji, novoj dijagnozi i rezultatu da ga obore. Govorio je, kao i uvek: Idemo dalje, borba je. Mene je to čak na momente i nerviralo. Kakva borba kad sve ide u sunovrat?

On je u bolesničkom krevetu pokušavao nešto da pročita ili napiše, a ja sam bio ljut misleći da je to gubljenje vremena i da bi trebalo da razgovaramo o važnim stvarima. Za mene je najvažnija stvar u tim trenucima bila da on može da ode, a da ja nisam spreman na to. A on kao da sa smrću nije računao.

Pitao bi me da li sam konačno pročitao neku knjigu o kojoj mi je govorio. A ja sam se pitao da li on možda ne razume rezultate, da li možda ne vidi kuda sve to vodi i kako sada mogu da budu važne te neke knjige. Nisam mogao da razumem kako sa tako neverovatnom smirenošću može da priča o običnim stvarima dok nam vreme ističe.

Dok sam noćas pokušavao da pronađem način kako da u nekoliko desetina reči opišem čoveka koji je za nekoliko sati mogao da napiše desetine stranica o bilo kojoj temi, shvatio sam jedno – tata je verovao.

Verovao je da mu ni dva rata i tri još gora mira, kako je umeo da kaže, nisu data slučajno. Tako je mislio i o svim bitkama za koje je verovao da su njegove, iako se meni činilo da nisu morale da budu. Govorio je da će sve biti onako kako mora da bude, ali se borio kao da sve samo od njega zavisi.

Ako sam uopšte mogao da spoznam šta je vera, to mi se dogodilo tek kad je tata otišao. Da mi je sve važne stvari govorio kroz male, naizgled nevažne priče. Tek sada sam shvatio da je moj tata bio verujući covek. I da je bio sasvim u pravu kada je nedavno zahtevao da nedelju dana podelim sa jednom bliskom osobom, rekavši mi: Vidi, ti i ja samo podelili sve važne stvari.

Sada prikupljam sve knjige za koje mi je rekao da moram da ih pročitam.

Izvor: Novi Standard