САНУ без пара за организацију скупа о Првом светском рату

БЕОГРАД – Представници академске јавности упозоравају да је крајње време да се озбиљно уђе у процес организовања обележавања стогодишњице почетка Првог светског рата, јер Србија, иако је с обзиром на тадашњи број становника у Великом рату поднела највеће губитке, увелико заостаје у припремама.

Председник Србије Томислав Николић недавно је упозорио да се Србија, када је реч о том великом јубилеју, понаша као да се ништа не дешава.

„Ја не желим да учествујем у нечему што није организовано и припремљено и што може врло лоше да нас представи“, рекао је Николић, додавши да је Србији стигао позив Белгије да учествује у церемеонији обележавања годишњице а да би такав позив требало да стигне и из Француске.

Историчар и дописни члан Српске академије наука и уметности Драгољуб Живојиновић изјавио је данас Танјугу да Академија још није добила ни динар за организовање великог научног скупа посвећеног Првом светском рату, за који, како је рекао, постоји велико интересовање домаће и стране научне заједнице.

Живојиновић је рекао да је председнику Николићу достављен детаљан план о тој манифестацији, као и пројекција трошкова. Он је објаснио да је научницима учесницима скупа потребно платити путне трошкове, смештај и организовати излет у Шумадију, где су се одиграле историјске битке Првог светског рата, али да је немогуће упутити позиве нити најавити конференцију уколико није извесно да ће бити обезбеђена средства.

Академик Живојиновић је нагласио да САНУ не тражи велики износ, и да би, осим конференције, у склопу обележавања века од почетка Првог светског рата, требало да буде објављено осам томова дипломатске грађе Краљевине Србије од 1903. до 1914. године.

Организациони одбор САНУ је, како је рекао, такође, са Радио-телевизијом Србије договорио снимање циклуса получасовних емисија у којима ће историчари говорити о улози великих сила на Балкану од Берлинског конгреса 1878. године до Првог светског рата.

„Схватио сам да држава на врху још није пресекла шта хоће да ради и не треба на Академију или на неког другог сваљивати одговорност за нешто што није у њеним рукама“, рекао је Живојиновић.

И историчар Данило Шаренац са Института за савремену историју констатовао је да је необично то што Србија још нема програм обележавања века од почетка Првог светског рата, подсетивши да је Белгија свој сценарио објавила још пре две године.

И Живојиновић и Шаренац су изразили задовољство због позива које Србија добија за учешће у иностраним церемонијама обележавања стогодишњице Првог светског рата.

Живојиновић каже да је добро што су Французи одлучили да Србију укључе у обележавање, јер су се, према његовом мишљењу, у једном тренутку некоректно понели према Србији учествујући у организацији програма у Сарајеву, из чега су се у међувремену повукли и препустили палицу Аустрији и Немачкој.

Шаренац, међутим, истиче да не треба унапред говорити о ревизионистичком карактеру низа манифестација које ће следеће године бити одржане у Сарајеву, јер, како је рекао, у програмима скупова који ће тамо бити организовани није видео ништа спорно.

„Ја ћу као учесник ићи у Сарајево јер ствари не смеју да се одвијају без нас. Ако не буде доличан и примерен научним стандардима скуп се увек може напустити, али најгоре је обавештавати се о догађајима из треће руке“, рекао је Шаренац Танјугу.

Према његовим речима, не треба преувеличавати опасност од историјске ревизије узрока избијања Првог светског рата, јер поред књига новијег датума у којима се преиспитује улога и одговорност Србије, постоји и низ књига у којима се на њу гледа у изразито позитивном светлу.

„Наша наука и политичари често нису свесни начина на који функционише развој научне мисли, јер нормално је да се неке научне поставке доводе у сумњу али оне се не прихватају тако лако, и зато треба разумно реаговати на све покушаје ревизије историје“, казао је Шаренац.

За разлику од Шаренца, САНУ, према Живојиновићевим речима, није добила позив ни за један од скупова који ће наредне године бити организовани у Сарајеву.

Извор: Танјуг