Beograd_na_vodi_maketa-790x403-620x330Одбор за архитектуру и урбанизам Српске академије наука и уметности доставио документ Републичкој агенцији за просторно планирање

Чланови одбора за архитектуру и урбанизам Српске академије наука и уметности срочили су 22 странице примедаба на нацрт просторног плана „Београда на води” и доставили их Републичкој агенцији за просторно планирање. Како су оценили, ако се нацрт плана не измени, „Београд на води” остаће изоловано острво у центру престонице, тешко приступачно и једва проходно, које ће изазвати саобраћајне проблеме и у другим деловима града. Стамбени и пословни простор високе класе биће пренасељен, по принципу „пуни колико год може да стане”. са озбиљним еколошким и социјалним последицама. Мање и средње трговине биће угрожене изградњом џиновског тржног центра. Једна од примедаба је и да у комплексу нема довољно паркова и тргова, а није најсрећније решен ни прилаз реци за шетаче. Уз то, констатује се да ће „Београд на води”,због куле од 220 метара и солитера до 100 метара висине, бити огроман зид стереотипне архитектуре који ће заклонити историјска знамења града, од Споменика победнику преко Теразија до Храма Светог Саве.

– Неки објекти у приобаљу надвисују Теразијски плато за 58 метара. Врх куле је на надморској висини од 295 метара, док је Палата Албанија на 167, Београђанка достиже 214, а крст Светосавског храма је на 216 метара. Кула „Београда на води”, дакле, премашује највише тачке у панорами града за 80 до 128 метара– наведено је у примедбама и сугестијама одбора САНУ којим је руководио академик архитекта Милан Лојаница.

Мрежа саобраћајница у будућем комплексу није довољна за предвиђених 17.700 становника. Проблеми ће настати и у зонама града које ће се граничити са „Београдом на води”. Неопходан је нови мост којим би се Сава премостила по средини комплекса. Градско-регионална железница је избачена, уместо да буде спојена са дунавским пружним коридором, а није предвиђена ни метро станица. Речни саобраћај се у плану не спомиње, као ни пристаниште за путничке бродове.

Паркови су одвојени од реке и нема их довољно. У нацрту плана је наведено да се зелене површине простиру на 24 хектара, али је то само зато што су урачунате и ледине на левој обали Саве, где се ништа неће градити и која, упозорава одбор САНУ, уопште није повезана са „Београдом на води”. Такво „књиговодство” се, према оцени академика, не може сматрати коректним.

Непрецизности има и у финансијском делу плана. Инфраструктурно опремање земљишта потпуно је изостављено, а претпостављени приходи су безначајно мали у односу на неминовна улагања у припрему земљишта, мишљење је САНУ.

– Питање земљишта и његовог статуса пренебрегнуто је у плану. Није приказана његова вредност, као ни добит и трошкови – наводи стручни тим из САНУ и додаје да је нејасно где ће се, с обзиром на економске прилике, наћи купци за пословне локале и 6.128 станова просечне величине од 170 квадрата.

 

Плану недостаје анализа економско-друштвене оправданости пројекта, упозоравају из САНУ. Без тога је, како напомињу, неизвесност велика, а основно питање је какву ће корист од свега имати Србија или Београд, а које трошкове мора и може да поднесе.

Радном групом која је припремила документ о „Београду на води” руководио је академик архитекта Милан Лојаница, а чланови су били  магистар архитектуре Миодраг Ференчак, професор др Борислав Стојков и професор др Ратомир Врачаревић.

У току рада, они су се консултовали са Одељењем Ликовне и музичке уметности САНУ, Одељењем за грађевинарство инжењерске академије Србије, представницима Академије архитеката Србије и струковних асоцијација инжењера, техничара, архитеката и урбаниста Србије.

Кулу и тржни центар померити узводно

Распоред појединих зона и објеката у „Београду на води” треба променити, сматра Милан Лојаница. Кула би морала бити померена узводно, јер на садашњој позицији онемогућава изградњу још једног моста који је неопходан да би раскрчио саобраћај и да би спојио обе савске обале јер тек ће тиме „Београд на води” бити целовит. И тржни центар треба да „склизне” узводно.

Гумене патке и шлауфи умало потопиле јавну расправу

Чланови комисије за планове Републичке агенције за просторно планирање суочили су се јуче са неочекиваним противником урбанистичког решења за „Београд на води” – паткама. Гумене фигурице постављене су на сто у Скупштини града, где је комисија водила јавну седницу на којој се расправљало о примедбама на просторни план „Београда на води”. Патке су остале неме, али су буку дизали чланови удружења грађана „Не да(ви)мо Београд”, тражећи да се план поништи.

Удружење грађана „Не да(ви)мо Београд“

Довикивали су „дилетанти” и „издајице”, певали евергрин „Београде, Београде”, добацивали се надуваним балонима и шлауфима и тако покушали да прекину седницу, која је текла упркос нереду. Чак су и академик Милан Лојаница и архитекта Бранислав Јовин тражили да се седница одложи због буке јер се примедбе разних институција, предузећа и грађана нису могле чути, али њихов предлог комисија није уважила. После сат и по перформанс је окончан. Чланови иницијативе „Не да(ви)мо Београд” напустили су салу, а на излазу их је легитимисала полиција.

Комисија је добила 48 примедаба на нацрт просторног плана. На затвореној седници деветочлано тело ће одлучивати о томе које примедбе ће уважити, а које одбацити и сачиниће извештај у року од 30 дана. Он ће бити на сајту Републичке агенције за просторно планирање. Нацрт просторног плана подручја посебне намене за „Београд на води” влада би требало да усвоји до краја године.


Извор: Политика

Коментари

Један коментар на САНУ изнела примедбе на пројекат „Београд на води“

Оставите коментар

Оставите коментар на САНУ изнела примедбе на пројекат „Београд на води“

* Обавезна поља