Састанак Путина и Порошенка у Минску

МИНСК – Председници Украјине и Русије, Петро Порошенко и Владимир Путин, саопштили су после њиховог синоћњег првог билатералног састанка у Минску да ће бити припремљена „мапа пута” ради договора о што скоријем прекиду ватре на истоку Украјине и да су се договорили да Контакт-група за решавање украјинске кризе што скорије обнови рад у главном граду Белорусије.

Истичући да су разговори у Минску, који су трајали близу два сата, били „тешки и сложени” Порошенко је рекао да ће бити припремљена „мапа пута” ради договора о што скоријем прекиду ватре на истоку Украјине.

„Биће припремљена ‘мапа пута’ како би се што је пре могуће достигао режим прекида ватре, који по карактеру апсолутно мора бити билатералан”, рекао је украјински председника после разговора са Путином а пренео је Ројтерс.

Руске агенције пренеле су изјаву Путина да са Порошенком није конкретно разговарао о условима за прекид ватре.

„Отворено говорећи, ми и не можемо да говоримо о неким условима за прекид ватре, о могућим договорима између Кијева, Доњецка и Луганска – то није наша ствар, већ ствар саме Украјине”, рекао је Путин а преноси Итар-Тасс.

Према његовим речима, Русија може само да допринесе стварању ситуације поверења „у току тог евентуалног и, по мени, изузетно неопходног, преговарачког процеса”.

Оцењујући разговоре са украјинским колегом као позитивне, Путин је истакао да ће Москва чинити са своје стране „све за тај мировни процес, уколико почне”.

„Тај процес треба почети што је могуће пре”, казао је руски председник, истичући да је разговарано о неопходности што бржег прекида крвопролића и да је договорено да што брже обнови рад Контакт-група, у чијем раду су раније учествовали руски амбасадор у Украјини Михаил Зурабов, бивши председник Украјине Леонид Кучма и представница председавајућег ОЕБС-а за Украјину Хајди Таљавини.

Такође, како је рекао, договорена је сарадња за пружање руске хуманитарне помоћи житељима источне Украјине.

Говорећи о инциденту са руским војницима приведеним у Украјини, руски председник је изразио наду да ће он бити решен.

„Још нисам добио извештај Министарства одбране, Генералштаба. Међутим, прво што сам чуо је да су они патролирајући границом могли да се нађу на украјинској територији”, рекао је Путин, додајући и да су украјински војници више пута улазили на територију Русије, и са оклопном техником, али да „проблема никада није било”.

Председник Украјине је саопштио да је договорен почетак консултација граничних служби две земље, а РИА Новости пренела је саопштење Порошенковог прес секретара Свјатослава Цеголка са „твитера” да су се Кијев и Москва договорили да почну консултације о затварању границе.

„Порошенко:Украјиан и Русија договорили су се да почну консултације о затварању граница, између граничара и челника генералштабова”, написао је Цеголко.

Путин је још навео да су се Русија, Украјина и ЕУ договорили да се интензивира рад како би се отклониле забринутости у вези са споразумом Украјине и ЕУ о придруживању.

„Договорили смо се да интензивирамо рад и пронађемо нека решења”, рекао је Путин, понављајући да ако не буде пронађено решење, Русија ће морати да предузме заштитне мере.

Притом је изразио наду да ће се Запад са уважавањем односити према мерама које Москва доноси ради заштите своје економије.

Путин је најавио да ће тространа радна група Русије, Украјине и ЕУ до 12. септембра формулисати предлоге усмерене на отклањање забринутости земаља Царинске уније (Русија, Белорусија и Казахстан).

„Још једном смо скренули пажњу нашим партнерима (…) да имплементација споразума Украјине и ЕУ о асоцијацији за руску привреду доноси значајне ризике”, рекао је Путин, који је раније навео да ће штета за Русију од спровођења тог споразума износити више од стотину милијарди рубаља.

Руски председник је нагласио да је договорено обнављање дијалога о енергетици, укључујући питање гаса, између Русије и Украјине.

Према његовим речима, то питање је тренутно у „ћорсокаку”, али је „свакако потребно о томе разговарати”.

Руски председник је указао на то да су неки предлози о олакшицама за цене гаса блокирани обраћањем Украјине Арбитражном суду у Стокхолму.

„Имамо врло много отворених питања, за њихово решење заинтересовани су и Русија, и Украјина, и наши европски партнери”, рекао је Путин.

„То нас је и подстакло за одржавање петостраног сусрета”, додао је председник Русије.

Песков: Русија шаље помоћ истоку Украјине под окриљем МЦК

МОСКВА – Руски председник Владимир Путин сложио се са председником Украјине Петром Порошенком да Москва пошаље помоћ истоку Украјине, под окриљем Међународног црвеног крста (МЦК) и у сарадњи са властима у Кијеву, изјавио је данас Путинов портпарол Дмитриј Песков.

Путин и Порошенко сложили су се јуче на састанку у Минску да ће „помоћ бити дата под окриљем МЦК и у пуној сарадњи са украјинским властима”, навео је Песков.

Он је у изјави агенцији Итар тас с рекао да су се двојица лидера „фокусирала на потребу да се настави упућивање помоћи како се хуманитарна катастрофа буде развијала у источним регионима у Украјини”.

Раније је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров најавио да Москва планира „ове седмице” да упути други по реду хуманитарни конвој у источну Украјину након што је први конвој 22. августа стигао у регионе који контролишу проруске снаге.

У конвоју је тада било хране, лекова и агрегата за струју за становништво са тог подручја.

Путин је новинарима, после састанка са Порошенком, пренео да су разговарали о неопходности да се настави са упућивањем помоћи градовима Доњецк и Луганск и да су „постигли одређене договоре”.

Он је навео и да неће унапред да открива детаље.

„Видећемо како ћемо то да урадимо”, рекао је руски председник, а преноси АФП.

Русија не може мирно да гледа ситуацију у Украјини

„Украјинска криза не може бити решена јачањем оружаних акција и без дијалога са представницима житеља региона у којимa грађани говоре превасходно руским језиком”, изјавио је јуче на састанку у Минску руски председник Владимир Путин.

Путин је ову изјаву дао у оквиру самита председника четири бивше совјетске републике: Русије, Украјине, Казахстана и Белорусије.

„Уверени смо да криза не може бити решена без узимања у обзир интереса југоисточних региона и без мирног дијалога са њиховим представницима”, нагласио је Путин.

Руски председник је додао и да ће економија његове земље због свега што се дешава бити на губитку 100 милијарди рубаља (2,77 милијарди долара) уколико европски производи у Русију буду стизали преко Украјине, остављајући тако Русију без царинских тарифа.

„Русија не може мирно да гледа ситуацију у којој смо једноставно принуђени на мере заштитите нашег тржишта. Узвратни потези за увоз производа из Украјине биће неопходни”, навео је Путин, додавши да ће то свакако погодити и Белорусију и Казахстан, као и друге партнере из Царинске уније.

Истовремено, према речима украјинског шефа државе Петра Порошенка, једино се чврстом контролом руско-украјинске границе и обуставом испорука руског наоружања побуњеницима може зауставити крвопролиће на истоку Украјине.

Порошенко је овом приликом затражио и хитно пуштање на слободу свих заробљених украјинских војника. „Сви умешани желе да се са достојанством повуку из украјинске кризе”, изјавио је, нагласивши да је он у том смислу спреман да чује све предлоге који би могли да доведу до коначног мира.

Белоруска престоница Минск била је јуче једно од најважнијих места у Европи. Самит уприличен овде као покушај да се разреши ратна криза која већ дуже време потреса Украјину требало је да да одговоре и на нека друга горућа питања.

Била је то и прилика да се опет – очи у очи – погледају руски председник Владимир Путин и његов украјински колега Петро Порошенко. Подсетимо, њих двојица су се накратко срели и у Француској у јуну, када су им друштво правили немачка канцеларка Ангела Меркел и француски председник Франсоа Оланд. Како је пренела агенција Ројтерс, стисак руке Путина и Порошенка није ни овај пут изостао.

У суштини састанак у Минску био је сусрет шефова држава Русије, Белорусије и Казахстана, дакле земаља такозваног Царинског савеза, али уз присуство и представника Европске комисије, укључујући Кетрин Ештон и европских комесара за трговину и енергетику – Карела де Гухта и Гинтера Етингера.

Сусрет је, поред проналажења општеприхватљивог решења за Украјину, у већој мери био посвећен и актуелним узајамним санкцијама ЕУ и Русије.

Према речима Лукашенка, разговори у Минску тешко да ће донети неки велики помак поводом кризе у Украјини, али ће свакако помоћи да преговори о миру у ратом захваћеној земљи – почну.

Први сусрет који је уприличен био је сусрет између Порошенка и Кетрин Ештон, а том приликом је украјински лидер најавио парафирање Споразума о сарадњи са ЕУ већ у септембру. „Наша интеграција у ЕУ је наш цивилизацијски избор, који ни на који начин није уперен против најближих суседа. Напротив, он ће позитивно утицати на нашу сарадњу са њима, пре свега у сфери економије”, објаснио је Порошенко.

Потом је шеф украјинске државе разговарао са домаћином Александром Лукашенком „у четири ока”. Уследио је и сусрет са Нурсултаном Назарбајевом, председником Казахстана.

Интересантан је став појединих аналитичара да је самит у Минску, какав год био његов исход, добар поен за белоруског председника Лукашенка. Већ и сама сагласност свих страна да се састану у Минску сведочи о томе да је Белорусија избегла опасност да се, као руски савезник, укључи у сукоб у Украјини. Уз то, јучерашњим догађајем ова бивша совјетска република је покупила и позитивне поене на Западу, потврдивши своју актуелну спољну политику. Не чуди стога што су поједини медији самит у Минску окарактерисали као – дипломатски тријумф Александра Лукашенка.

„Белорусију убудуће неће бити могуће третирати као непожељног партнера, пошто је овим доказала да може да обави посао озбиљног посредника у међународним сукобима, чиме је и свој статус међународног играча подигла на виши ниво”, сматра политиколог Денис Мелљанцев.

Извор: Танјуг, Политика