Савамала и даље мета критика ЕУ

“Европски парламент позива српске власти да испитају прекомерну употребу силе од стране полиције према грађанима, узима у обзир са забринутошћу контроверзне догађаје у београдском кварту Савамала, са нарочитим освртом на уништавање приватне имовине и позива на брзо разрешење тог случаја и на пуну сарадњу са правосудним властима у истрази, како би се одговорни привели правди”, наводи се у компромисним амандманима на нацрт извештаја о Србији Дејвида Мекалистера, известиоца Европског парламента за Србију.

У документу у који је Данас имао увид на српске званичнике се такође апелује да се уздрже од оптужби и „неутемељених политичких напада на рачун заштитника грађана“, као и да „у потпуности штите независност регулаторних тела“, уз поновно истицање забринутости за „нападе на критички настројене медије и новинаре“.

Подсетимо, ове године је на нацрт Мекалистеровог извештаја било поднето рекордних 325 амандмана, а коначна резолуција о Србији биће усвојена средином марта на пленарној седници Европског парламента у Стразбуру.

Немања Тодоровић Штиплија, главни и одговорни уредник портала European Western Balkans, објашњава за Данас да већина амандмана који су ушли у компромис долазе од посланика који добро познају прилике у Србији, а припадају различитим групама у ЕП, те да су посланици, између осталог, искористили 13 приспелих амандмана да би допунили члан 10 резолуције који се тиче владавине права, а чији се један део односи на Савамалу.

„Амандман посланика Европске народне партије и председника Делегације ЕП за сарадњу са Србијом, Едуарда Кукана, који позива власти да се што пре позабаве случајевима прекомерне употребе силе од стране полиције против грађана, нашао се у новом члану. Сам став овог члана који се односи на случај Савамала допуњен је наглашавањем да се у овом случају ради о рушењу приватног власништва, и позива се на њихову брзу истрагу и разјашњење овог случаја као и на пуну сарадњу са правосудним органима. Овај део става проистекао је из амандмана који су поднели Европски Зелени Урлике Луначек и Игор Шолтес“, напомиње наш саговорник.

Како указује Штиплија, европски парламентарци у члану 11, који се бави радом Народне скупштине, остају забринути због честог коришћења хитних поступака у раду парламента, наглашавају значај Националног конвента о ЕУ, а жале због немогућности да шеф Делегације ЕУ у Србији Мајкл Давенпорт представи Извештај ЕК пред посланицима, уз позив Скупштини да му то омогући. „Члан који се тицао рада независних контролних институција, допуњен је тако да се односи на све постојеће институције. Позива се Влада да у потпуности заштити независност ових регулаторних тела, да пружи пуну политичку и административну подршку за свој рад и да осигура поступање по њиховим препорука. Овај позив на поступање по препорукама регулаторних тела дошао је преко чак шест поднетих амандмана, које је послало више од 10 посланика. Такође позивају се власти да се уздрже од оптужби и неоснованих политичких напада на досадашњег омбудсмана“, прецизира овај стручњак за европске интеграције.

У компромисним амандманима се изражава и забринутост због учешћа неких високорангираних српских званичника на прослави Дана Републике Српске прошлог месеца, уз оцену да се то коси са одлукама Уставног суда РС. У том контексту, српске власти позивају се да подрже уставне реформе у БиХ „како би се оснажио капацитет те државе да буде функционална и да води преговоре са ЕУ о придруживању“.

ПРОЦЕДУРА У ЕП

Немања Тодоровић Штиплија објашњава да пракса ЕП налаже да се број амандмана који је поднесен на неки текст резолуције умањи долажењем до такозваних компромисних амандмана. „Усаглашени амандмани јесу амандмани које је известилац, заједно са Секретаријатом Спољнополитичког одбора ЕП, саставио од већ приспелих амандмана, спајањем или састављањем нових са сличном или истом тематиком. Начелно, известилац се труди да укључи што више амандмана различитих посланика у резолуцију. Тиме ће резолуција сигурно добити више гласова на наредном заседању Одбора на којем ће се гласати о амандманима и о тексту, али и на пленарној седници. Усаглашени амандмани, по правилу, имају за последицу повлачење других амандмана на исти део текста. Свођење свих амандмана на компромисне не значи потпуно искључивање осталих приспелих амандмана. Амандмани који нису ушли у компромис бришу се са листе, а они који су садржајно или сасвим другачији, те захтевају дописивање чланова у оквиру новог параграфа резолуције, о њима ће се расправљати на наредном заседању Одбора“, наглашава он.

Извор: Данас