Savet bezbednosti i dalje podeljen po pitanju Kosova

Naslovna / Vesti / Savet bezbednosti i dalje podeljen po pitanju Kosova

Objavljeno: 14/11/2018, 22:44

U Njujorku je danas održana sednica Saveta bezbednosti UN, na kojoj je razmatran izveštaj UN o radu Unmika, a stavove Beograda zastupao je šef srpske diplomatije Ivica Dačić.

Sednica SB UN o situaciji na Kosovu, prva posle šest meseci, zakazana je na inicijativu Kine, koja je 1. novembra preuzela predsedavanje Savetom bezbednosti.

Šef srpske diplomatije Ivica Dačić poručio je da se Srbija izričito protivi unilateralnim aktima Prištine, pre svega transformaciji KBS u oružane snage i zatražio da članice SB UN to osude, kao i da ne podrže zahtev Prištine za članstvo u Interpolu i drugim međunarodnim organizacijama.

Dačić je podsetio da je tzv. Skupština Kosova usvojila zakone kojima će praktično biti omogućena transformacija KBS u oružane snage.

„Uprkos upozorenjima i stalnom pozivanju međunarodne zajednice na oprez, a uz potpuno ignorisanje interesa i stavova srpske Zajednice na Kosovu i Metohiji, vlasti u Prištini ne odustaju od stvaranja oružanih snaga“, rekao je šef srpske diplomatije na sednici SB UN u Njujorku.

Dodao je da se Srbija izričito protivi ovakvim unilateralnim aktima, jer je jasno da je reč o snagama koje bi imale sve atribute i nadležnosti vojske, bez obzira na njihov naziv.

„Podsećam da je prema Rezoluciji 1244 SB UN i Vojno-tehničkom sporazumu Kfor jedina legalna vojna formacija na KiM, koja je ujedno važan garant sprovođenja Briselskog sporazuma i praktično jedini garant bezbednosti i opstanka Srba, njihove imovine, verske i kulturne baštine“, kaže Dačić.

Neprihvatljivo je da u trenucima dok se vodi dijalog o pronalaženju rešenja, istovremeno donose tako radikalne i dalekosežne jednostrane odluke, kaže Dačić i dodaje da očekuje od članica Saveta bezbednosti da ovu samovoljnu odluku Prištine osude.

On je konstatovao da se ništa suštinski pozitivno nije dogodilo u periodu od poslednje sednice SB — Zajednica srpskih opština, koja predstavlja stub Briselskog sporazuma, nije formirana, sada već više od 2.000 dana, nisu stvoreni uslovi za povratak 200.000 interno raseljenih lica, nije počeo sa radom Specijalni sud, dok skoro godinu dana od ubistva Olivera Ivanovića nije pronađen počinilac ovog gnusnog zločina.

„Ništa od toga se nije desilo. A teško je reći bilo šta pozitivno i o onome što se dogodilo, a to su gruba kršenja Rezolucije ovog uvaženog tela, nove provokacije i novi incidenti“, rekao je Dačić.

Podsetio je da predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću tokom posete Kosovu i Metohiji 8. i 9. septembra nije bilo omogućeno da poseti mesto Banje u srpskoj enklavi, kao i na upad specijalnih policijskih snaga na jezero Gazivode, kao najdrastičnije primere provokacija.

Takođe, kaže i da Srbija smatra da je reagovanje u ovom drugom slučaju Kfora i EU bilo neadekvatno i u najmanju ruku neprimereno njihovoj ulozi i mandatu.

„Indikativan i nedavni pokušaj ugrožavanja rada „Elektromreže Srbije“ i namera Prištine da preuzme energetsku infrastrukturu na severu Kosova i Metohije“, dodao je on, rekavši da potezi Prištine ugrožavaju energetsku stabilnost čitavog regiona.

Navodeći i neke druge primere, on kaže da je nejasno kako neko ovakvu situaciju može da okarakteriše kao stabilnu.

„Ili možda ’stabilna situacija‘ podrazumeva da su napadi na Srbe dopušteni i sasvim normalna stvar, da ih je bilo, da će ih biti, te da je to nešto što ne zahteva pažnju i reagovanje“, naveo je ministar.

Dačić se osvrnuo i na pismo koje je ambasadorka SAD koja odlazi Niki Hejli uputila generalnom sekretaru UN, zahtevajući da inicira strateški pregled Unmika, kojim bi se započela izlazna strategija misije.

Naveo je niz kontraargumenata na tezu da je tzv. Kosovo izgradilo demokratske institucije, kao i da se poštuju vladavina prava i ljudska prava.

„Gotovo svi za ovim stolom podržavaju međunarodno prisustvo u BiH, gde je opšta situacija neuporediva i gde bezbednost građana, složićete se, nije ugrožena. Kako je onda tamo potrebno međunarodno prisustvo, a na Kosovu i Metohiji nije?“, upitao je on.

S obzirom na to da je mandat Unmika u nadležnosti upravo ovog uvaženog tela, upitao je i šta je generalni sekretar odgovorio ambasadorki Hejlijevoj.

Naveo je i da mnoge države svoju odluku o priznanju JPNK preispituju i 10 država je do sada promenilo odluku, jer su shvatile da nisu bile dovoljno upoznate sa situacijom i da je neophodno dati šansu dijalogu.

„Uskoro bi ovaj broj mogao značajno da poraste, a da se broj država koje su priznale JPNK spusti ispod polovine članica UN. Odluke o povlačenju priznanja se od strane Prištine i pojedinih država osuđuju, a lobiranje Srbije kvalifikuje kao provokacija. Sa druge strane, za njih je lobiranje Prištine za nova priznanja legalno i ne predstavlja provokaciju“, primećuje on i dodaje da nešto u tom rezonovanju nije u redu.

„Priština je u maniru očajnika prošle nedelje uvela dodatni porez od 10 odsto na proizvode iz Srbije kao kaznu za naše spoljnopolitičke aktivnosti, kršeći pritom najgrublje pravila CEFTA kojom trenutno predsedava, što su vrlo oštro osudili svi međunarodni akteri, uključujući i EU. S ovom odlukom prištinskih vlasti se ne slaže čak ni Hašim Tači“, naveo je on.

Ukazao je i na neutemeljenost pokušaja Prištine za članstvo u međunarodnim organizacijama, misleći da će tako dokazati državnost, a ne shvatajući da to nije put koji vodi ka bilo kakvom rešenju, a kao očigledan primer naveo je zahtev tzv. Kosova za članstvo u Interpolu.

Argument koji Priština često koristi, jeste da ne može da sarađuje sa Interpolom zbog toga što nije njegov član, a koliko je ta tvrdnja potpuno neosnovana, govori upravo podatak iz izveštaja generalnog sekretara, gde se kao redovna aktivnost navodi da je Unmik nastavio da obezbeđuje komunikaciju između PIS u Prištini i Interpola.

Jasno je da se radi o isljučivo političkim aspiracijama, te stoga pozivam članice da ne podrže zahtev Prištine, kaže Dačić.

On je naglasio da je Srbija najiskrenije zainteresovana za postizanje kompromisa po pitanju Kosova i Metohije.

„Mi smo opredeljeni za pronalaženje obostrano prihvatljivog rešenja. Takvog rešenja ne može biti bez dogovora Beograda i Prištine, ali ni bez vaše podrške. U tom smislu, ja ponovo apelujem na sve vas da pomognete ovaj proces, da iskoristimo momentum i pokušamo da napravimo iskorak“, ističe Dačić.

On kaže da dalje podele u SB oko ovog pitanja i rasprave na temu treba li nam Unmik ili ne, svakako ne doprinose tome.

„Odgovor na pitanje da li su nam potrebni sastanci SB i da li je potreban Unmik, biće dato onog trenutka kad pronađemo obostrano prihvatljivo rešenje. A do tada nam ostaje Rezolucija 1244, koju je ovo cenjeno telo donelo i koju smo svi dužni da poštujemo. Srbija će, sa svoje strane, uložiti maksimalni napor da se nastavi dijalog i da se dođe do trajnog rešenja koje uvažava interese i srpskog i albanskog naroda“, rekao je Dačić.

Tanin – Jednostrani potezi povećavaju tenzije

Šef Unmika Zahir Tanin izjavio je da su odluka prištinskih vlasti da uvede porez na robu iz centralne Srbije i usvajanje tri nacrta zakona o snagama bezbednosti Kosova dodatno povećali tenzije između Beograda i Prištine.

„Nedavno usvajanje tri nacrta zakona o snagama bezbednosti Kosova u kosovskom Parlamentu, koji bi trebalo da unaprede njihovu snagu i zonu odgovornosti, izazvalo je nove tenzije. To pitanje se mora pažljivo regulisati, kako bi koraci koji će se preduzeti biti rezultat političkog procesa u kojem učestvuju svi, uz poštovanje odgovarajućih zakonskih regulativa“, rekao je Tanin, preneo je Tanjug.

Postupci kojima se pokušava prejudiciranje dogovora, ne doprinose postizanju političkog kompromisa, bilo da se radi o bitnijim ili manjim pitanjima, jednostrani postupci nose stalni potencijal da zapale stanje na terenu.

Tanin smatra da su reforme koje su potrebne u oblasti vladavine prava i institucija doživele pritisak zbog etničkih tenzija.

Tanin je ukazao da su centralne stavke Briselskog sporazuma važne, uključujući i uspostavljanje Zajednice srpskih opština, ističući da su ostvarenje i njihova puna primena krucijalni za napredak na terenu.

Rusija – Dijalog Beograda i Prištine u dubokoj krizi

Rusija je zabrinuta zbog situacije na Kosovu, izjavio je stalni predstavnik Rusije u UN Vasilij Nebenzja. On je zahvalio predstavniku UN na KiM Zahiru Taninu i njegovom timu na radu u pokrajini i dodao da je njihov rad pokazao da srpska pokrajina još uvek ima ozbiljnih problema koji zahtevaju hitna rešenja i nadzor međunarodne zajednice.

Ruski ambasador je na početku izlaganja rekao da „priče pojedinih o idealnoj situaciji na Kosovu ne ostavljaju na nas nikakav utisak“.

„Moramo da istaknemo da dijalog između Beograda i Prištine uz posredovanje EU još uvek prolazi kroz duboku konceptualnu krizu. Dokaz za ovo je nedostatak bilo kakvih opipljivih rezultata nakon kontakata dveju strana“, rekao je Nebenzja.

Još uvek nema nikakvog pomaka ka postizanju ambicioznog cilja nacrta sveobuhvatnog dogovora o normalizaciji odnosa. Glavna mana je što nije ispunjen ranije postignuti ključni sporazum o formiranju Zajednice srpskih opština na Kosovu, istakao je on.

Prošlo je gotovo šest godina od kada je ovaj dogovor potpisan, ali je proces sabotirala Priština, dok je srpska strana bila konzistentna u poštovanju svojih obaveza. Primer za ovo je integracija srpskih sudija i tužilaca u kosovski pravni sistem, uključivanje srpskih policajaca na severu pokrajine u kosovske strukture i omogućavanje Kosovu njegovog pozivnog broja.

Stalni predstavnik je primetio konstruktivnu poziciju Beograda i želju srpske strane da traži uzajamno prihvatljiva rešenja.

On je ukazao na činjenicu da čim su nedavno iz Beograda stigli predlozi za rešenje kosovskog pitanja, albanska strana je to iskoristila za provokacije i pretenzije na jugu centralne Srbije, a u red provokacija spada i odluka o dodatnom porezu na robu iz Srbije i BiH, koja predstavlja kršenje dogovora CEFTA.

„Međutim, čini se da Priština računa na to da će Srbija pod spoljnim pritiskom priznati tzv. nezavisnost Kosova. Štaviše, odgovor na nedavne kompromisne ideje srpskog rukovodstva bile su jednostrane pretenzije kosovskih albanskih lidera na ogromne teritorije južne Srbije“, naglasio je Nebenzja.

Prema rečima ruskog predstavnika, situacija na Kosovu je zabrinjavajuća, a eventualno ponovno izbijanje sukoba imalo bi katastrofalne posledice po ceo region.

Nebenzja je ocenio da ponašanje Prištine tokom posete predsednika Srbije Kosovu i odlazak Hašima Tačija na Gazivode nisu ništa drugo do provokacije, a upad naoružanih snaga na sever Kosova kršenje svih postojećih sporazuma.

Predstavnik Rusije se osvrnuo i na planove Prištine za transformaciju KBS u oružane snage, navodeći da tako nešto predstavlja kršenje Rezolucije 1244.

„Priština već kaže da će jedan garnizon ići na sever, a to je put u konflikt“, rekao je on i dodao da ni Specijalni sud nije počeo sa radom.

Konačno rešenje mora biti obostrano prihvatljivo i mora imati međunarodno pravnu formu i podršku međunarodne zajednice.

Nebenzja takođe smatra da sednice ne treba da se proređuju i da pažnja UN prema Kosovu ne sme da se smanjuje.

Stavovi ostalih učesnika u raspravi

Liu Đieji, ambasador Kine koja ovog meseca predsedava SB UN, poručio je da Kina poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Srbije. On je rekao da Peking pozdravlja posvećenost Beograda i Prištine normalizaciji dijaloga i poziva na primenu postignutih sporazuma.

Ambasadorka Velike Britanije u UN Karen Pirs rekla je da ta zemlja prepoznaje važnost Unmika u stabilizaciji i pomirenju u postkonfliktnom periodu, ali smatra da se situacija na KiM drastično promenila u odnosu na pre 20 godina, zbog čega se ponovo založila za smanjenje učestalosti sednica o radu Unmika, navodeći da bi diskusije u SB UN trebalo da odražavaju realnost na terenu.

Ona je dodala da je Velika Britanija „jasno stavila do znanja da će održati sastanak o Kosovu u SB UN, ako se postigne napredak u procesu normalizacije“.

„Nažalost, nije bilo napretka. Umesto toga, srpska Vlada je organizovala protest ispred naše ambasade u Beogradu, što nije odgovarajući način obavljanja diplomatske misije“, rekla je ambasadorka.

Takođe, založila se za prijem Kosova u Interpol na Generalnoj skupštini tog tela naredne nedelje.

Ona je naglasila da Velika Britanija ohrabruje Beograd i Prištinu da postignu napredak u dolaženju do održivog rešenja u dijalogu, kojim posreduje EU.

Predstavnik SAD u UN Džonatan Koen izjavio je da je „sada vreme za obe strane da budu fleksibilne da postanu kompromis“.

On je dodao da će SAD podržati razgovore na svaki mogući način, kao i da će ta zemlja „ozbiljno razmotriti“ svaki dogovor koji je trajan i primenjiv „u obema zemljama“ i koji podstiče stabilnost.

„Uzajamno priznanje i normalizacija odnosa između Kosova i Srbije su budućnost. Sve strane će imati korist od priznavanja te realnosti i njenog prihvatanja“, tvrdi on.

Govoreći o budućnosti rada Unmika, predstavnik SAD smatra da je on ispunio svoju svrhu i da bi trebalo smanjiti tu misiju.

On je dodao i da SAD podržavaju postepenu i transparentnu transformaciju kosovskih bezbednosnih snaga u multietničku vojsku, koja će biti deo NATO-a.

„Snažno podržavamo članstvo Kosova u svim relevantnim međunarodnim organizacijama, uključujući UN i Interpol“, istakao je on.

Predstavnik Holandije je podržao dijalog koji se vodi u Briselu, ali je istakao da je vreme da se prizna napredak koje je Kosovo načinilo.

Smatra da je trenutna situacija na Kosovu takva da omogućava da se prorede sednice na dva puta godišnje, a takođe i izveštaji generalnog sekretara, kao i Misija na Kosovu.

Predstavnica Poljske je rekla da njena zemlja prati situaciju na Kosovu i ocenila da je situacija mirna tako da nema razloga za ovakvu učestalost sednica SB UN.

Predstavnik Obale Slonovače smatra da je neophodno formiranje ZSO i nastavak dijaloga pod okriljem EU, kako bi se načinio suštinski napredak s ciljem postizanja rešenja kosovskog pitanja i pomirenja društava.

Predstavnica Francuske pozdravlja napore koje je uložio Unmik, ali se mora refokusirati imajući u vidu situaciju na terenu.

Normalizacija odnosa zavisi od dijaloga dva lidera pod okriljem EU, pozdravljamo napore Mogerini, poziva obe strane da pokažu spremnost za kompromis i političku volju za postizanje sporazuma što će i Prištini i Beogradu omogućiti napredak ka EU i stabilnost regiona.

Ekvatorijalna Gvineja apeluje na dve strane da nastave dijalog i ističe da eventualni sporazum mora biti međunarodnim pravom, a rešenje prihvatljivo za obe strane.

Dodatni porez na robu iz Srbije koji je uvela Priština potkopava regionalnu saradnju i poverenje, smatra predstavnica te zemlje.

Diplomatski predstavnik Švedske ocenio je da su preduzeti važni koraci u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, naglasivši da je za stabilnost celog regiona, važno što pre postići obavezujući sporazum.

Švedska istakao je, podržava članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama.

Švedski ambasador pozvao je na strateško preispitivanje misije UN, proređivanje sednica SB UN i dva izveštaja generalnog sekretara UN godišnje.

Ambasadorka Etiopije istakla je da ta zemlja podržava suverenitet i teritorijalni integritet Srbije. Pozdravila je dijalog Beograda i Prištine uz posredovanje EU, ističući da Etiopija ohrabruje obe strane da pronađe uzajamno prihvatljivo rešenje.

Izrazila je zabrinutost zbog „slabog napretka” kada je reč o uspostavljanju ZSO i primeni drugih dogovora i pozvala obe strane da se uzdrže od poteza koji izazivaju tenzije.

Ambasadori Bolivije i Perua pri Ujedinjenim nacijama pozvali su na poštovanje Rezolucije 1244 UN na sednici Saveta bezbednosti UN posvećenoj situaciji na Kosovu.

Predstavnik Bolivije Šaša Ljorenti pozvao je u svom izlaganju na poštovanje Rezolucije 1244 UN i zatražio poštovanje nezavisnosti Republike Srbije.

Ljorenti je takođe zatražio od prištinskih vlasti da ispoštuju ono što je dogovoreno i dopuste osnivanje Zajednice srpskih opština u skladu sa Briselskim sporazumom.

Ljorenti je rekao i da je formiranje vojske Kosova suprotno Rezoluciji 1244 i međunarodnom pravu.

Predstavnik Perua Gustavo Mesa-Kuadra pozvao je na poštovanje Briselskog sporazuma i poručio da se nedavni pravni sporazumi po pitanju vojske Kosova moraju temeljno ispitati i sa stanovišta šta bi njeno formiranje značilo po mir na Balkanu.

Oba južnoamerička predstavnika pohvalila su rad Unmika.

Čitaku – Kosovo ima pravo na vojsku

Kosovska ambasadorka u SAD Vljora Čitaku pozvala je danas međunarodnu zajednicu da podrži članstvo Kosova u Interpolu, tvrdeći da oni koji opstruiraju prijem Prištine, indirektno pomažu organizovanom kriminalu.

„Ne može se očekivati da se Kosovo efikasno bori protiv međunarodnog kriminala ako nije član Interpola, Kosovo ne može i ne treba da bude crna rupa u Evropi“, rekla je ona na sednici Saveta bezbednosti UN o situaciji na Kosovu.

Čitaku tvrdi da kosovska policija ispunjava sve kriterijume da postane kredibilan partner u borbi protiv međunarodnog kriminala.

„Očigledno je da od držanja Kosova van Interpola korist imaju samo kriminalci, narkokarteli i teroristi. Zapitajte se da li želite da budete na toj listi“, kaže Čitaku.

Isti princip, dodala je, važi i za uspostavljanje kosovskih oružanih snaga. Kosovo, tvrdi, ne pravi vojsku da bi pretilo ili napalo nekog, već menja mandat bezbednosnih snaga da bi, kako kaže, „one mogle da daju doprinos regionalnoj i globalnoj bezbednosti u punom obimu“.

„Niko sem građana Kosova nema pravo veta na uspostavljanje kosovske vojske. To je pitanje suverene odluke koju će Kosovo doneti uskoro. To nije nešto o čemu ćemo ikad razgovarati sa Srbijom i to nije suprotno Rezoluciji 1244“, rekla je Čitaku.