Savet Bezbednosti UN o radu Haškog tribunala

NJUJORK — Predsednik Haškog tribunala Teodor Meron najavio je da će prvostepena presuda Radovanu Karadžiću biti izrečena u oktobru 2015. a Ratku Mladiću sredinom 2016.

Meron je ovo rekao podnoseći redovan izveštaj Savetu bezbednosti Ujedinjenoh nacija.

Meron je kazao i da se novi sudija u procesu protiv Vojislava Šešelja „trenutno upoznaje s predmetom“ i da će raspravno veće, nakon toga, doneti odluku o tome kako nastaviti postupak.

Šešelj je optužen za zločine nad Muslimanima i Hrvatima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH. Presuda je bila zakazana za 30. oktobar, ali je odložena na neodređeno vreme zbog izuzeća sudije Frederika Harhofa, koga je zamenio Madaje Nijang.

Rasprave o žalbama u procesima protiv Karadžića, Mladića, Šešelja i Hadžića preuzeće rezidualni mehanizam koji nasledjuje Tribunal, naznačio je Meron.

Nema problema u saradnji sa Srbijom

Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc izjavio je večeras pred Savetom bezbednosti UN da je „nema problema“ u saradnji sa Srbijom, Hrvatskom i BiH.

Podnoseći redovan izveštaj o radu tužilaštva, Bramerc se zahvalio tim državama za brzo udovoljavanje zahtevima za dokumente i pristup svedocima, čime su pomogle tekuća suđenja u Hagu.

Bramerc je, međutim, upozorio da u međusobnoj saradnji tih zemalja u predmetima ratnih zločina, iako je postignut napredak, još postoje barijere poput zabrana izručenja njihovih državljana.

„Potrebne su dalje reforme da bi se te barijere uklonile“, naglasio je glavni tužilac.

Govoreći o suđenjima, Bramerc je najavio da će, okončanjem izvođena dokaza protiv generala Ratka Mladića, tužilaštvo početkom 2014. godine završiti dokazne postupke u svim suđenjima.

Izuzeće sudije Frederika Harhofa izazvalo je „ozbiljno nazadovanje“ procesu protiv Vojislava Šešelja, ocenio je Bramerc, podvlačeći da su i tužilaštvo i preostalo dvoje sudija imali ozbiljne zamerke na tu odluku, ali da je njihova zabrinutost „odbačena“.

Otkrivanje „jedne od najvećih“ masovnih grobnica u BiH, u rudniku Tomašica kod Tuzle, ukazuje na neophodnost pojačavanja napora za pronalaženje svih nestalih osoba tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji, naglasio je glavni tužilac Haškog tribunala. Do sada su iz te masovne grobnice ekshumirana 474 tela, a očekuje se da će taj broj porasti, precizirao je Bramerc.

Srbija je pokazala da je u potpunosti privržena potrazi za istinom u vezi sa zločinima počinjenim tokom oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije i izvodjenju odgovornih pred lice pravde, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost, rekao je danas pred Savetom bezbednosti UN ambasador Srbije Milan Milanović.

Obraćajući se ambasadorima država članica SB UN, on je istakao i da slučaj Vojislava Šešelja, koji se nalazi u pritvoru jedanaest godina bez presude, predstavlja grubo kršenje osnovnih ljudskih prava.

Ambasador Milanović je rekao da je puna saradnja Srbije sa Haškim tribunalom potvrđena i najnovijim izveštajem predsednika Suda i glavnog tužioca, kao i u njihovim prethodnim izveštajima.

“Ne postoje zaostali zahtevi za pomoć, sarađuje se na vreme, sudske naredbe se izvršavaju a razgovori sa svedocima se obavljaju bez odlaganja i poteškoća”, dodao je ambasador Srbije u UN.

Milanović je naglasio da je Srbija u julu 2011. prebacila u Hag poslednjeg optuženog, odgovorila na najveći deo od 3,350 zahteva suda i tužilaštva, kao i advokata odbrane vezane za dokumenta, kao i da je u zemlji optuženo 410 pojedinaca za zločine protiv međunarodnog humantiranog prava.

Prvi čovek Misije Srbije pri UN je, govoreći o Šešeljevom pritvoru, kazao da jedanaest godina u pritvoru bez presude predstavlja grubo kršenje osnovnih ljudskih prava i civilizacijskih vrednosti.

“Dužina boravka u pritvoru u ovom slučaju je u suprotnosti sa odredbama Pakta UN o građanskim i političkim pravima i Evropske konvencije o ljudskim pravima. Ta dva međunarodna dokumenta obezbedjuju fer sudjenje u razumnom roku, a 11 godina teško da može da se smatra razumnim rokom”, ocenio je ambasador Milanović.

Prema njegovim rečima, držanje jednog čoveka u pritvoru tako dugo, bez presude, predstavlja kršenje prava na prezumpciju nevinosti.

“Ubeđeni smo da je taj slučaj nepovoljan po reputaciju Haškog suda i da je potrebno brzo preduzeti konkretne mere u cilju da se okonča pravni i formalni zastoj ovog slučaja”, zaključio je ambasador Srbije.

Milanović je ukazao i na značaj da se onima koji su osuđeni pred Tribunalom u Hagu dozvoli da kazne služe u zemljama iz kojih potiču na prostoru bivše Jugoslavije.

On je naveo da je cilj te inicijative da se osuđenima dozvoli resocijalizacija, što je teško postići u udaljenim državama gde sad služe kazne, gde su posete porodica retke i gde ne govore lokalni jezik.

Izvor: Tanjug