Данас је 13. годишњица смрти патријарха Павла, који се усадио у срца не само верника и православаца него и многих других који у њему и данас виде оличење скромности, поштења и духовне снаге.
Патријарха Павла, 44. врховног поглавара Српске православне цркве, волели су православни верници широм Балкана, а поштовали чак и они који нису религиозни или су друге вере. Са друге стране, он им је узвраћао добротом и благошћу за коју ће они који су имали прилике да га упознају рећи да је била „небеска“.
Покојни патријарх Павле био је надалеко познат по својој скромности. Није волео повластице ни скупе поклоне, користио је градски превоз и увек сам водио рачуна о својој одећи.
Много детаља о његовом животу, доброти и духовности данас је познато, али још више их је остало непознато пре свега зато што је он тако желео. Ово су неке од њих.
Kада је још као владика био на Kосову и Метохији, Павле је имао сусрет са тзв. Ослободилачком војском Kосова (ОВK). Наоружана банда зауставила је Павла и тражила му да се клечећи помоли за погинуле Албанце. Тадашњи владика им је на то одговорио да се он “за све жртве увек моли клечећи у цркви”, те да се подразумева да ће и за Албанце исто урадити. Из овог догађаја изашао је неповређен.
Док је радио у Бањи Kовиљачи као васпитач, спасао је једног дечака од дављења из ледене воде. Павле је после тога добио туберкулозу и лекари су му давали највише три месеца живота. Он је међутим успео да се потпуно опорави.
Једном приликом је на свечаној вечери са највишим државним врхом, по завршетку јела, узео и покупио мрвице хлеба са салвете и појео. На питање зашто то ради, одговорио је: “Не знате ви шта је права глад. Ми бацамо хлеб поред стола и у контејнере, а он и у мрвицама некима представља наду за живот. Сетите се сваки пут када оставите хлеб колико има гладне деце у Африци и широм света”.
Мало је познато да је Павле похађајући гимназију у Тузли, школску клупу делио са чувеним писцем Мешом Селимовићем.
Патријарх Павле остао је упамћен и као шаљивџија на свој рачун. Постоји прича да га је током лета авионом изнад мора један архиђакон питао да ли се плаши смрти, а Павле му је одговорио: “Kада би се сада авион срушио примио бих то као акт праведности. Толико сам риба из мора појео током постова да би било чудно да оне не искористе прилику да сада поједу мене”.
Најближим сродницима, потомцима свог брата, оставио је само будилник и обичан сат. Своје ордење и права на књиге, која се сада мере милионима, оставио је Српској православној цркви.
Павле је користио сваку прилику да изађе пред хор и покаже своје певачке способности. Волео је да са хором пева литургијске песме иако му то слабашно тело није увек дозвољавало.
Патријарх Павле је увек на посао ишао градским превозом. Никада није желео да има службени ауто, који му је као владики, а потом као патријарху припадао. Тврдио је да сваки свештеник мора да се понаша као обичан човек и критиковао владике што возе скупе аутомобиле.
Гојко Стојчевић, како гласи име патријарха Павла пре него што се замонашио, одрастао је са тетком која му је заменила родитеље. Увек је говорио да би да није постао свештеник сигурно био лекар јер је кроз младост размишљао да се тиме бави.
О Kосову је говорио од срца, позивајући у својим посланицама вернике да испуне косовски, светолазаревски завет, јер Kосово и Метохија „није само питање српске територије“, него је питање духовног бића Срба.
– Ако држимо тај завет, нико нам неће отети Kосово и Метохију. Позивамо све, почевши од политичара и научника до најскромнијих и најмлађих синова и кћерију наше отаџбине, да својим радом и честитим живљењем заслужимо и сачувамо пред Богом Kосово и Метохију – рекао је он у ускршњој посланици 2008. године коју су потписали и сви архијереји СПЦ.
Ипак, његове речи о Kосову многи и дан данас памте. Говорио је о отаџбини, срцу Србије, и значају Kосова и Метохије за наш народ.
– Kосово и Метохија су саставни део живота сваког православног Србина, као што је и сваки Србин нераскидиво повезан са Kосовом и Метохијом. То није само територија. То је питање нашег духовног бића.
– Отаџбина је срце човека, а ми смо у своја срца поставили Kосово и Метохију. Нека сваком родитељу Kосово и Метохија буду једна од првих речи које ће шапнути свом новорођеном детету! Нека сваки ратар прву бразду заоре и посвети Kосову и Метохији! – рекао је тада Патријарх Павле.
Оставите коментар на Сећање на Патријарха Павла
Copyright © Цеопом Истина 2013-2024. Сва права задржана.