Šta je Oluja?

Ne znam službenu definiciju Oluje ali znam što je Oluja. Nekoliko hiljada hrvatskih vojnika poteralo je iz Hrvatske 200.000 ili 300.000 hiljada Srba. Kao da je broj bitan. Kraće, Olujom smo “mi” Hrvatsku očistili od Srba. Oni koji nisu na vreme krenuli putem koji im je označio Milošević u dogovoru sa Tuđmanom, a sve su blagoslovili Ameri, ostali su bez glave ili bili bačeni u bunar. Zapaljene su i srpske kuće. Koliko ih je spaljeno? Ma, koga briga.

Oluja je bila sranje od vojne akcije jer je Oluja u suštini samo organizovana deretizacija Hrvatske. Svi to znamo pa ipak je “mi” slavimo kao nešto iz čega se rodila Hrvatska. Bože, koliko bi nam svima bilo bolje da se nikad nije rodilo čudovište koje se danas zove Hrvatska. Da se ja pitam nikada se milioni kuna ne bi trošili na zagrebački mimohod. Nebom će leteti ona dva sirota Miga. Na jadničke koji će gledati u nebo pašće, u boljoj verziji, dva krila, u goroj, čitav avion.

Dok Zagrebom budu gmizala kojekakva i pitaj boga čija oružja, u Kninu će biti organizovan narodni dernek. Tompson će svojim tuljenjem u nazočnim Hrvatima i Hrvaticama buditi sve što je hrvatsko. Ko zna da li će naša predsednica u slavu slobodne nam Hrvatske sitnim ovcama lično rezati vratove? U poslednje vreme ženska lepi pločice, lovi ribu, ne bi bilo fer da ne pomogne i mesarima kraljevskoga grada.

Ukratko, dvadeset godina nakon Oluje presiromašni građani Hrvatske platiće slavlje jednog od najvećih hrvatskih poraza, “oslobađanje” Lepe Naše koja nikad nije bila i nikad neće biti ni lepa ni naša. Hrvatska je teren u šapama nekolicine kriminalaca. Kad kažem kriminalci mislim na vlasnike banaka koji su pobili nekoliko stotina hiljada građana Hrvatske. Osim vlasnika banaka od života nas oslobađaju tajkuni koji su pre “oslobođenja” Hrvatske bili opskurni likovi gole guzice: šoferi autobusa, trgovci karanfilima, monteri centralnog grejanja… Ukratko, smrdljivi jugoslavenski šljam.

“Najhrabriji” hrvatski generali bili su i ostali ratni zločinci. Uđu u zatvor pa izađu kako im se generalski pendrek digne. Osim što imamo generale ubice Lepa Naša ima kriminalce i drugih profila. Imamo trgovce fudbalerima koji izlazak iz istražnog zatvor plaćaju milionima eura. Imamo gradonačelnika Zagreba koji se ponaša kao da mu je Zagreb poklonio ćaća dok je iz sebe istiskao poslednji hroptaj u hercegovačkoj potleušici. Imamo uvaženog predsednika suda koji javno izjavljuje da svom uglednom prijatelju, blago rečeno suspektnom kriminalcu, ne bi sudio. Šminkeru, ja te plaćam da sudiš, ne da daješ intervjue češće nego trenutno najpopularnija hrvatska pevaljka.

Ukratko, Hrvatska je javna kuća u koju razbojnici ulaze kad im se digne. Narod službeno jebu dvadeset godina, traje to i duže, i još od naroda očekuju da im to životom plati. Nema čoveka koji ovde živi a da to ne vidi. Pa ipak… Pevaće se u Kninu i glodati kosti jadnih životinja, pljeskaće stoka pregolema dok bude gledala u tenkove i ostalo što nosi topove uperene u našu goru budućnost.

Ja nešto imam protiv parade? Imam. Jebeš paradu u kojoj neće stupati oni koji su stvorili ovu Hrvatsku. Neće biti Miloševića, neće biti Tuđmana, neće biti Amera. Ameri se prave blesavi a dvojac koji je pred dvadeset godina stvorio Hrvatsku počiva u miru.

Nemirni su samo građani Hrvatske zato jer nemaju šta jesti a bit će još nemirniji kad u Kninu oglodaju zadnje rebro mrtvoga janca ili sa kolone puzeće čelične krame skrenu pogled na prazne kontejnere.

Ko im je, dok su oni slavili rođenje Hrvatske, ukrao plastične boce?

Izvor: Sajt Vedrane Rudan