Skupi projekat gospođe Merkel

Odmah posle havarije na japanskoj nuklearnoj elektrani „Fokušima-1“ do koje je došlo 11. marta 2011.godine kancelarka Merkel je donela odluku da prekine upotrebu nuklearne energije. Do tog trenutka u Zapadnoj Nemačkoj je radilo 17 nuklearnih elektrana od kojih je 8 odmah isključeno. Elektranu Grafenrajnfeld, koja je radila 34 godine, isključili su u leto 2015. Ostalo je osam takvih elektrana koje još rade, ali će one biti isključene do 2022.godine.

Kroz pet godina Nemačka će se zauvek osloboditi od atomske energetike.

Ako ništa drugo – tako je planirano. Za to su već izdvojena ogromna sredstva – 36 milijardi evra. Uostalom, „Fokušima – 1“, koja je tako uplašila Nemce, počela je da radi 1975. godine. Projekt je razradila američka kompanija «General Elektric». Ona je gradila reaktore zajedno sa japanskim gigantima Toshiba i Hitachi. Stručnjaci su više puta govorili da su u „Fokušimi-1“ dugo skrivani problemi sa reaktorima, a i da zaštitni sistem nije bio baš sasvim pouzdan.

U Zapadnoj Nemačkoj je sve rađeno po domaćim projektima i po orginalnim crtežima Simensa. U Istočnoj Nemačkoj je korišćena atomska tehnologija iz SSSR-a. Sve atomske elektrane su radile kako treba i nikada nisu varale Nemce. Tako da gospođa Merkel nije imala neki specijalni povod da se plaši. Ne treba da se isključi da su Barak Obama i njegov tim došapnuli i Tokiju, i Berlinu da treba zauvek da zaborave na jeftinu atomsku energiju koja omogućuje proizvodnju jeftinih automobila i drugih kvalitetnih proizvoda. Jen i evro nisu jačali po danima, već po satima, a dolar je slabio. „Fokušima-1“ je začas sve osvestila. Japanci su potrošili 130 milijardi dolara kako bi uklonili posledice katastrofe i doneli odluku da postepeno odustaju od svih nuklearnih elektrana u svojoj zemlji. Merkelova donosi istu odluku. Sada Nemačka ima druge probleme.

Dobro, do 2022.godine oni će zatvoriti svoju atomsku energetiku tako što će demontirati sve nuklearne elektrane. To će ih koštati 22 milijarde evra.

A šta će se uraditi sa atomskim otpadom? Oni moraju da se pouzdano uklone. To će Nemačku koštati još 17 milijardi evra. Rezultat – „oproštaj“ od atomske energetike će poreske obveznike da košta, po različitim procenama, između 50 i 70 milijardi evra. Ni u jednoj nemačkoj državi ne žele da nuklearna groblja budu na njihovoj teritoriji. Postoje preporuke da se odrađeno nuklearno gorivo skladišti u brdskim rudnicima na dubini od 300 metara. Ukupno treba da se zakopa 30 hiljada kubnih metara visokoradioaktivnog otpada. To pitanje sada uznemirava svakog Nemca. A pred septembarske izbore, u borbi Martina Šulca sa Angelom Merkel, „atomsko pitanje“ može da postane jedno od najvažnijih. Mesto za „nuklearni bunker“ još nije nađeno, on će biti građen između 2075. i 2130.godine. Praktično, kroz 103 godine. A strasti već vriju. I to ozbiljne.

Izvor: Fond Strateške Kulture