Skupština suda podržala osnivanje Suda za OVK

PRIŠTINA – Uprkos velikom protivljenju albanskih političara, a pod velikim pritiskom SAD, juče je kosovska skupština bez skupštinske rasprave usvojila Zakon o produženju mandata Misije EU na KiM do 15. juna 2016. godine i osnivanju specijalnog suda za ratne zločine koje su počinili pripadnici OVK.

Kosovski premijer Hašim Tači je, obrazlažući pred poslanicima predlog zakona, rekao da je zahtev međunarodne zajednice da se osnuje sud nepravda i najveća uvreda koja se čini Kosovu. „OVK je vodila pravednu borbu i poštovala međunarodne norme”, rekao je Tači i dodao da se taj sud osniva kao posledica izveštaja Dika Martija koji je Savet Evrope usvojio 2010.

Kako prenosi Beta, on je ponovio da, uprkos toj nepravdi, kosovske institucije treba da formiraju sud. „Danas nemamo dve opcije, imamo samo jednu, a to je nastavak saradnje sa SAD i EU, što podrazumeva da treba da osnujemo ovaj sud”, rekao je Tači i dodao da druga rezervna opcije ne treba da se uzme u obzir, jer neuspeh u stvaranju suda u kosovskoj skupštini omogućuje Savetu bezbednosti UN da formira takvu instituciju pod nadležnošću UN.

Za ovaj zakon glasalo je 89 poslanika. Šest aktuelnih poslanika i dva bivša poslanika DPK Hašima Tačija glasali su protiv, kao i poslanici „Samoopredeljenja”, a predsednik parlamenta Jakup Krasnići i doskorašnji poslanik DPK Fatmir Ljimaj bili su uzdržani.

Kako piše u jučerašnjem izdanju „Koha ditore”, partijski lideri sa izuzetkom „Samooopredeljenja”, tražili su od svojih poslanika da zaborave na sve druge planove kako bi bili prisutni i glasali za ovaj zakon. Oni koji su se ranije izjašnjavali protiv, u sredu su odbili da razgovaraju o glasanju, a ni na zasedanju nije bila omogućena skupštinska rasprava. Među poslanicima je i mnogo bivših pripadnika OVK, koji su ipak glasali za ovaj zakon, jer su, kako konstatuje ovaj dnevnik, svi bili podvrgnuti unutrašnjem i međunarodnom pritisku.

U intervjuu za list „Zeri”, američki stručnjak za Balkan Danijel Server, koji je bio jedan od zagovornika osnivanja ovog suda na Kosovu, rekao je da bi i Tači mogao da bude jedan od optuženih u sudu koji će vrlo brzo biti formiran. Podsećajući da će se sud baviti navodima iz Martijevog izveštaja, Server je konstatovao da bi, ukoliko zaista postoje inkriminišući dokazi, sud mogao da okrivi svaku osobu koja je pomenuta u izveštaju, što ne isključuje nijednog od pomenutih, pa ni aktuelnog kosovskog premijera Tačija.

Ambasadorka SAD u Prištini Trejsi Džejkobson juče je, odmah po usvajanju ovog zakona, na svom tviter-nalogu napisala da je to dobra vest za Kosovo.

Ovakvu odluku posle velikog međunarodnog pritiska očekivanom je ocenio i zamenik srpskog tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić, koji je za Tanjug rekao da će konačno porodice žrtava dobiti odgovor na sve ono što nisu dobili od 1998. do 2000.

On je naglasio da Tužilaštvo za ratne zločine Srbije već sada ima dobru saradnju sa specijalnim istražnim timom EU, kojim rukovodi Klint Vilijamson, i da očekuje dobru saradnju i sa međunarodnim faktorima koji će osnovati specijalni sud za ratne zločine pripadnika OVK.

Tahiri: Tribunal i za Srbiju zbog silovanja žena

Edita Tahiri je za Radio-televiziju Kosova juče rekla da je inicirano pokretanje peticije kojom se od SB UN traži osnivanje tribunala i za Srbiju, a akcenat bi trebalo da bude stavljen na masovno silovanje žena. Ona se pozvala na prošle godine usvojenu Rezoluciju 2106 o zaštiti žena nastradalih tokom ratova.

Vulin: Odluke o sudu ne bi bilo bez Briselskog sporazuma

Usvajanje zakona o osnivanju specijalnog suda za istragu ratnih zločina koje su počinili pripadnici bivše OVK, navedenih u izveštaju Dika Martija, nikada ne bi bila doneta da nije potpisan Briselski sporazum, izjavio je juče ministar bez portfelja zadužen za Kosovo i Metohiju u tehničkoj vladi Aleksandar Vulin.

Vulin je za Tanjug rekao da to nije bila samostalna odluka,već odluka koja je doneta posle velikog pritiska međunarodne zajednice. „Dobrim delom takva odluka nikada ne bi bila doneta da nije bilo Briselskog sporazuma, da Srbija nije povratila svoj uticaj i da se njena reč nije počela slušati daleko više nego što se slušala ranije. Izveštaj Dika Martija je pokrenuo pitanja na koje je Srbija dugo tražila odgovore, a sada je došlo vreme da ceo svet, zajedno sa Srbijom, traži baš takve odgovore – ko su zločinci, ubice, dželati Srba na Kosovu i Metohiji”, istakao je Vulin.

Prema njegovim rečima, osnivanje takvog tribunala dokaz je da sve što se dešavalo na Kosovu i Metohiji ne može da se posmatra jednostrano i da Srbi jesu bili žrtve.

„Ovo je važna i dobra vest za Srbe na Kosovu i Metohiji i za Srbe sveukupno. Smatram da će se istina ovim pokazati i da ćemo dokazati da sve što se dešavalo na Kosovu i Metohiji, nije se dešavalo krivicom srpskog naroda”, podvukao je Vulin.

On je dodao i da je činjenica da je međunarodna zajednica, aktivnim učešćem u procesima i istrazi, potvrdila da na Kosovu i Metohiji ne postoji politička volja da se to reši, kao i da nije bilo pritiska međunarodne zajednice, ne bi ni došlo do odluke da se formira tribunal. „Pre uplitanja međunarodne zajednice u problem ratnih zločina na Kosovu i Metohiji imali smo slučaj Ramuša Haradinaja u okviru kojeg je što ubijeno, što nestalo, što promenilo mišljenje više od 30 svedoka i veoma je važno što će se sam postupak dobrim delom odvijati van Kosova i Metohije, prvenstveno zbog bezbednosti svedoka”, zaključio je Vulin.

Izvor: Tanjug