Slučaj Štrahe i savremena Evropa

Uspon populista ili nacionalista ili desničara (kako ih nazivaju njihovi protivnici), u EU i NATO državama – a posebno u srednjoj i jugoistočnoj Evropi – upalio je alarm za uzbunu kod evroatlantske, progresivne i imperijalističke levice na Zapadu, pa se sada najavljuje stvaranje opšteevropskog liberalno-levičarskog antifašističkog fronta (za borbu protiv populista ili nacionalista ili desničara, koje sve češće, bez obzira na razlike među njima, nazivaju fašistima; pre toga, uspeh levičara upalio je alarm među desničarima i alterglobalistima).

Svaki potez koji naprave, zbog lošeg imidža koji desnica ima, posebno kod mladih i kod žena (a oni čine više od polovine biračkog tela), mejnstrim mediji i analitičari (pod kontrolom globalizatora), sumnjičavo prate i kritikuju. Zatim, svaku odluku naroda koja se izglasa na referendumima ili izborima, ti centri moći promene. Građani Velike Britanije na referendumu glasali su za izlazak iz EU, ali njihovi predstavnici ne žele da sprovedu tu odluku u delo, naprotiv, oni sve čine da zadrže Veliku Britaniju u EU. Ovo što sada gledamo je obrada javnog mnjenja i priprema za promenu odluke. Isto tako, građani Makedonije na referendumu glasali su protiv promene naziva države, ali su poslanici, u skupštini, promenili naziv države. Isto važi i za Srbiju (npr. setimo se čestitke iz EU pre završetka izbora u Srbiji). Crna Gora je primljena u NATO, iako je polovina građana Crne Gore protiv toga. Cipras je opstao na vlasti u Grčkoj, iako je većina naroda i većina poslanika u skupštini protiv sporazuma sa BJR ili Severnom Makedonijom. Setimo se glasanja zbog Evropskog ustava ili Lisabonskog sporazuma, koji su odbačeni na referendumima u Francuskoj, Holandiji i Irskoj.

Desničari iz srednje i jugoistočne Evrope hodaju na žici, ili, po tankom ledu, i zbog toga što nemaju iskrenu podršku desničara iz najvećih država poput Nemačke, Velike Britanije, Francuske i SAD, jer su to protestantske države, sa jakim antihrišćanskim snagama (i oni sami su veliki nacionalisti i svako gleda svoje interese), dok je i katolička i pravoslavna desnica, iz ovog dela Evrope, rusofilska (osim poljske desnice) i štiti interese svog naroda (npr. kada odbija nasilno menjanje identiteta).

Javno mnjenje je tako obrađeno, da je stvorena slika da je sve što dolazi sa desnice mračno i nazadno, a da je sve što rade levičari i liberali, dobro i progresivno. Tu sliku, kod većine ljudi, u većini medija, nije lako promeniti. Desničari moraju da budu mudri i da ulože više napora da ubede ljude da nije istina ono što mediji o njima govore. U svemu što rade desničari, traži se ono što je negativno, i to se ističe u prvi plan, a onda se svi desničari na isti način demonizuju i etiketiraju (svi su isti, svi su fašisti). Evo jednog primera (povodom slučaja Štrahe): „Ono što je izgovorio u noći između 24. i 25. jula 2017, uz viski, suši i cigare, može da uđe u anale političkog beščašća, koje nije usamljeno već predstavlja ideološko-kriminogeno opšte mesto mnogih populista i desničara, koji su zauzeli jake pozicije u Evropi. To se posebno odnosi na političke elite u tzv. Višegradskoj grupi, ali i na Balkanu, posebno u Srbiji…“ (Saša Ilić: Tako je govorio Štrahe, Peščanik.net, 20.05.2019).

Ono što je uradio Štrahe, rade i drugi političari – ne samo populisti sa desnice, nego i levičari i liberali. Ako to tako radi visoki funkcioner Austrije, zašto neko misli da toga nema i u ostalim razvijenim EU i NATO državama? Svuda ima političara koji na taj način ugovaraju poslove, svuda postoje kriminal i korupcija, interesi moćnika, itd. U ovom delu sveta, konkretno u Srbiji i kod ove vlade, da rade kao savetnici dolazili su i levičari poput Blera i Stros-Kana, Vučića je toplo primio Klinton, itd.

Tajne službe i tajne organizacije snimile su Štrahea pre dve godine. Snimak je pušten u medije dve nedelje pre evropskih izbora, u trenutku kada se konzervativci iz ovog dela sveta udružuju i organizuju. Takvih snimaka, ili sličnog kompromitujućeg materijala, sigurno ima još, na njima su političari iz različitih država, i sa desnice, i sa levice. To što je radio Štrahe, radili su ili rade političari poput Blera, investitori poput Sorosa, a da ne pominjemo one otkrivene i procesirane slučajeve. To je samo vrh ledenog brega, jer većina nikada ne dođe do javnosti i pravde (slično stanje je i u međunarodnim organizacijama, od UN do MOK i FIFA). Setimo se Klintona i Stros-Kana, svi gledamo pijanog Junkera kako vodi EU. Ali, niko ne ističe da je takvo ponašanje „opšte mesto“ mnogih levičara i liberala. Štrahe nije gori od Blera i Junkera. Njegov problem je što nije mnogo bolji od njih. Isto važi za Gruevskog, nije Zaev bolji od njega. Konzervativac, u ovim uslovima, mora da bude skoro savršen (niko ne može da bude savršen), u svakom smislu, da bi pobedio tajne službe i medije pod kontrolom antihrišćanskih centara moći. Konzervativac mora da bude pošten i mudar i da radi više nego levičari, poput Obame. Obama je proveo oba mandata u ratnom stanju i dobio Nobelovu nagradu za mir.

Slučaj Štrahe pokazuje odnos snaga u ovom trenutku. Isto kao i dešavanja sa bregzitom, „afera Rusija“ u SAD i najava agresije na Venecuelu. Isti oni koji žele da razbiju savez između konzervativaca u srednjoj i jugoistočnoj Evropi i njihove veze sa Rusijom, žele i da zadrže Veliku Britaniju u EU, da sklone Trampa, ili da ga nateraju da vodi agresivnu politiku prema Rusiji i Venecueli, itd. Još uvek traje maltretiranje i njihove, domaće i svetske javnosti, zbog navodnog mešanja Rusije u izbore u SAD-u. Taj slučaj (iz SAD) podseća na farsu sa „državnim udarom“ u Crnoj Gori. U to ne veruju čak ni oni koji vode takvu propagandu. A iza takve propagande stoje isti centri moći koji planiraju (i svi njihovi sateliti koji podržavaju) vojnu agresiju na Venecuelu (npr. vojnu agresiju na SR Jugoslaviju predvodili su levičari ili neoliberali Klinton, Bler, Širak, Solana i Šreder). Zbog vojnih „intervencija“ u Aziji i Africi, imamo krizu sa izbeglicama. Pa su posle fašisti jedino desničari koji ne žele da prihvate milione izbeglica u svojoj državi. Pošto je Štrahe takav, onda su takvi i Putin, Orban, Salvini… Ako je neko među njima zaista pošten, onda će se voditi prljava medijska kampanja, lagaće se koliko je nepošten, izmišljaće se afere, nazivaće se fašistom… Ali, takva kampanja ne može da donese rezultate dugoročno, ako je taj konzervativac zaista pošten, dobro radi i ima podršku svog naroda.

Slučaj Štrahe pokazuje koliko su daleko od pobede konzervativci iz ovog dela Evrope. Taj slučaj pokazuje i koliko je važno odvajanje umerenih desničara i iskrenih vernika od populista i ekstremnih desničara, poštenih od nepoštenih političara i razlikovanje dobra i zla (1. Kor. 5; 9-13). Antihrišćanski centri moći čekaju svaku grešku i koriste svaku manu konzervativaca, da ih ucenjuju da promene svest ili da ih sklone iz javnosti.

Izvor: Stanje stvari