Državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Ivica Tončev i generalni sekretar ovog ministarstva Veljko Odalović vratili su se iz Pariza, gde su saslušali aktere spora u Kulturnom centru, direktora Radoslava Pavlovića i dvojicu zaposlenih kao i ambasadora Rajka Ristića i sačinili izveštaj koji se, kako „Politika” saznaje, juče našao na stolu Ivice Dačića. Pošto je ministar spoljnih poslova na službenom putu, odluka o sudbini ambasadora i direktora KIC-a u Parizu će biti doneta u toku sledeće sedmice.
Kako sada stvari stoje, verovatno će se obojica uskoro vratiti u Beograd. Naime, Ristiću je ambasadorski mandat istekao još pre godinu dana, pošto je imenovan na to mesto u aprilu 2013. godine. Pavloviću koji se, pak, na mestu direktora KIC-a nalazi od septembra prošle godine, navodno je zamereno što je zatvorio vrata Kulturnog centra posle sukoba sa zaposlenima, Mikijem Ćirovskim, koordinatorom za kulturne aktivnosti, i Nikolom Letićem.
Međutim, u pismu koje je Pavlović 12. aprila uputio nadređenima u Ministarstvu spoljnih poslova, a u koje je „Politika” imala uvid, navodi se da je „kako bi se izbegle nove tenzije sa nekontrolisanim posledicama smanjio obim rada KIC-a”, ali da će najavljeni programi biti održani. U dopisu se navodi i da, kao što je to radila četiri godine njegova prethodnica Slavica Petrović, i on izbegava „provokacije, mobing i sabotiranje od strane Ćirovskog i Letića” i da je „posle još jedne provokacije, van sebe, odgurnuo sto i srušio kompjuter koji koristi Ćirovski”. Podseća i da je molio da se ovome ne produži ugovor, ali da njegova molba nije uvažena. A pošto je tako, moli da se donese odluka „da li imam podršku i poverenje MSP ili da budem povučen sa mesta direktora”. Takođe, moli da se Ćirovski i Letić obaveste da ne dolaze u KIC dok ne bude doneta „definitivna i jasna odluka”.
Da je diplomatskoj mreži Srbije potrebna reorganizacija, kako kadrovska, tako i organizaciona, jasno je odavno. Ideja ministra Dačića, kako je to objasnio u razgovoru za „Politiku”, jeste da se otvore ambasade u nekim važnim afričkim zemljama, a da se razmisli o smanjivanju predstavništava u Evropi. „Da li je nama u interesu da imamo ambasadu u svakoj evropskoj zemlji, a da imamo svega nekoliko ambasada u Africi? Ambasada u Južnoafričkoj Republici pokriva 10 zemalja”, objasnio je Dačić.
Pre tri dana u Beogradu je boravila zamenica ministra spoljnih poslova Kolumbije Pati Londonjo Haramiljo. Njen sagovornik Ivica Tončev je u ime Srbije izrazio zahvalnost Kolumbiji zbog uzdržanog stava u vezi sa kandidaturom koju su prištinske vlasti podnele u Unesku, novembra 2015. godine. Gošća iz Kolumbije je najavila da će, u cilju daljeg unapređenja odnosa dve zemlje, poslove saradnje sa Srbijom od sada preuzeti ambasada ove države u Budimpešti. Ni Beograd nema svoje diplomatsko predstavništvo u Bogoti, već Kolumbiju na nerezidencijalnoj osnovi pokriva ambasada Srbije u Vašingtonu.
Srbija danas ima 101 diplomatsko predstavništvo (ambasade i konzulati), a kako kaže naš sagovornik iz diplomatskih krugova, zemlja veličine kao što je Srbija trebalo bi da ih ima bar 120-130. Bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić je svojevremeno rekao da „uprkos krizi i smanjenju troškova u srpskoj diplomatiji, postoji potreba da se razmotri otvaranje ambasade u Islamabadu”. Pakistan ima ambasadu u Beogradu, ali Srbija i dalje nema svog diplomatu u ovoj zemlji već ovu državu pokrivaju srpske ambasade u Pekingu i Teheranu.
Beograd bi, kako ocenjuje naš sagovornik, trebalo da ima bar diplomatsku kancelariju u Čileu, jer je reč o važnoj i uglednoj državi koja ne priznaje nezavisnost Kosova. Pri tome je veliki saveznik Amerike. Trenutno interese Srbije u Čileu zastupa naša ambasada u Argentini. Peru i Mongolija su takođe zemlje gde bi Srbija morala da ima svoja diplomatska predstavništva. Ambasada Srbije u Džakarti, recimo, pokriva poslove u Kambodži, gde takođe nemamo predstavnika, iako je u ovoj zemlji pre nekoliko godina obezbeđena čak i zgrada za ambasadu. Ambasador, međutim, nikada nije imenovan. To je slučaj i sa Laosom, zemljom jugoistočne Azije, koja ima rast bruto društvenog proizvoda od 17,5 odsto godišnje. Laos je zemlja koja je glasala za Srbiju u Unesku. Neophodne poslove u Laosu obavlja ambasada Srbije u Mjanmaru. Nemamo ambasade ni u Namibiji, Mongoliji, Zimbabveu, Venecueli…
