Професорка српског језика из Новог Сада, Ена Недић спалила је у знак протеста своју факултетску диплому. Испред Дома Народне скупштине, она је поручила да је њена диплома обесмишљена, јер млади и школовани људи немају перпсективу у Србији.

“Ја сам Ена Недић, лиценцирани професор српског језика. Ово је смиболичан гест, тиме ја сахрањујем веру у овакву државу и позивам све нормалне, све слободне грађане да се саберемо, неовисно о политичким опцијама и партијама. Желим да се захвалим овој парадоксалној држави на шанси у своје и име свих младих људи који напуштају државу. Изузетно ме је срамота. Стидим се у име свих оних који не осећају стид.”, рекла је она.

Истиче да је овакав вид протеста осмислила сама без икаквих инструкција.

“Јако сам огорчена због свега што се дешава у земљи, због урушеног система вредности”, поручује ова професорка.

Она се дотакла и министара и чланова Владе који су, како каже, на функцијама “из сумњивих разлога”.

“Стидим се што нам министар иностраних послова српски језик говори као да му је страни језик. Министар одбране је срамота за сваког часног српског војника… Срамота ме је јер је председник Владе изгласан због своје сексуалне оријентације, а не по својим квалификацијама. Срамота ме је што министар финансија и даље води финансије ове државе са доказаним фалсификатом. Још много чега ме је срамота”, рекла је Недић и потом запалила своју диплому.

Поред факултетске она је запалила и своју “Вукову диплому” и бројне захвалнице.

“Ја већ треба да имам организован живот, ја сам родитељ, мајка, просветни радник. Нисам Вучићев омладинац. Не треба ми посао у оваквом систему образовања…Нуђене су ми непристојне понуде, што је мени било испод части да прихватим. Сматрам да сам квалификована, поседујем знања којима сам посветила цео свој живот”, поручила је Ена Недић.

Детаљи непристојних понуда професорки Недић

Професорка српског из Новог Сада Ена Недић, која је вечерас запалила своју диплому испред Дома народне скупштине, објавила је и статус на Фејсбуку у којем објашњава кроз шта је све пролазила како би напредовала у каријери. Прича и о сексуалним понудама које је добијала, као и о страначким путевима који воде до посла.

Професорка која је данас узбуркала јавност својим протестом испред парламента, детаљно је описала своја, како каже, професионална и људска разочарања. Њен статус, који је објављен 18. марта, преносимо у целости:

Не, није ме подмитила опозиција и немам лични интерес, само нисмо навикли да имамо слободу мишљења, говора, делања и да није свако иступање из мочваре једноумља теорија завере. Искреност нема цену доступну нашем тржишту. Порука је јасна – немојте гурати себе и своје ближње у чељусти система који ће их немилосрдно самлети и поништити све вредности људскости због којих су вам блиски и вољени.

Нека ниједна жена, мајка, сестра, син, отац, пријатељ, странац не доживе понижења која им нуде они који не знају за достојанство ни стид, а на руководећим функцијама и са високим бенефитима представљају све нас без наше воље. У подножју концизног монолога ове интимне исповести видећете само инсерт поступања и уцена ,,председавајућих” образовањем и скупштином у Војводини према запосленима. Помирите се и преболите, нема идеологије, све је параван лажи и бахатости, што не значи да га не можемо превазићи заједничким снагама.

Ако такве подржите убудуће, како ћете стати сваког јутра пред огледало савести? Ако радите за преваранте, шта сте ви онда у очима оних који вам верују и пред самим собом? Ујединимо се у разуму и дајмо допринос заједничкој борби против донкихотовских ветрењача 21.века. Реците СТОП мобингу и уценама за радна места. Сматрам да би свако ко је доживео незаконитости у овој ,,напредној” држави, требао да скупи храбрости и иступи са својом причом и доказима, макар и анонимно… у циљу демистификације криминогеног система који ће кад тад пасти као кула од карата.

Знате, скоро сам дошла до врха пирамиде када сам схватила да је то само украшена гробница. Моје искуство у политици је крајње нехумано, стресно и трауматично. Доживела сам фатална професионална, људска и животна разочарања. Уз гаранције за запослење и самосталан излазак на изборе без СНС-а, позвана сам да радим преко једне наврат-нанос новоосноване странке квазимонархиста, веровала сам да има перспективу. Тада, као званично самохрани родитељ, социјални случај и уз то лиценцирани просветни радник са седмим степеном стручне спреме, била сам принуђена да занемарим своје идеале и принципе по други и последњи пут у свом животу.

Председник општинског одбора преда мном је филмски бацио СНС униформу у контејнер Чистоће, претпостављам да је сакрални костим после извукао и проследио некој марионети. Одмах након кобног избора пријављена сам у јавном сектору, у Позоришту младих у Новом Саду, чији је директор тада била Емилија Мрдаковић. Било ми је строго забрањено појављивање на послу ком сам се толико надала, насупрот томе, морала сам да радим у Инфо-служби странке 6 дана недељно без фиксног радног времена – доступност цео дан. Мој посао је обухватао праћење медија, писање саопштења за јавност на републичком нивоу, изјава страначким функционерима и неписменим представницима у Народној скупштини који нису умели ни да ишчитају предлоге закона, вођење конференција, едукације запослених преко странке, промоције лажи по целој Србији, сваки дан сам практично била приморана да путујем о трошку јавног предузећа ,,Чистоћа” у Пирот, Пријепоље, Рашку, Дивчибаре, Вршац, Мачву, Дрину….

Запослени су масовно уцењивани пословима, шеровањем, ботовањем, гласовима, петицијама, чланаринама, кредитима, местима у предшколским установама, геронтолошком центру, школама, јавном комуналном предузећу, водоводу, топлани…

Спаљивање диплома професорке Недић испред скупштине Фото – Филип Краичанић/Нова ТВ

Преко удружења грађана која су се водила на запослене, странка је прала симпатичне износе преко фиктивних пројеката на јавним конкурсима, а народ који је за њих гласао широм земље, искрено је веровао у њихов ,,национални” програм и идеје. Четворо нас је дало отказе, последња и најпожртвованија колегиница је отишла најтежим путем.

Дакле, пре изласка на терен, радила сам у страначким канцеларијама заменице Скупштине Града Новог Сада, Бранке Бежанов, у просторијама у Радничкој 6. и члана Градског већа за образовање, Владимира Јелића. У међувремену сам, након скоро две године пакла, на интернету наишла на аудио снимке на којима се на десетак места открива да су финансијери странке Андреј Вучић и Никола Селаковић, да сваки сигуран глас монархиста иде у њихову касу и на основу тога се повлаче средства за кампању у којој се изиграва опозиција.

Седам хиљада евра за оснивање кол центра и гратис пропаганда правдали су се трошковима маркетинга јавних предузећа. За напредовање у каријери које нисам ни желела, нуђене су ми сексуалне услуге, трпела сам свакодневно мобинг од стране надређених на најгнусније начине којих не бих да се присећам, али има их по архивама правника и мојих сећања. Мој једини мотив боравка тамо су покушаји да прехраним дете и дођем до своје струке која је смисао мог постојања.

Kако сам велики идеалиста, ове притиске нисам издржала и када сам одбила да радим кампању подршке Александру Вучићу, са којим ПОKС излази у коалицији у Новом Саду (иако ми се приликом приступања гарантовало супротно), моментално ми је уручено решење о отказу. Потписао га је управник Позоришта младих, М. Несторовић. За правду се нисам борила јер сам већ довољно пропустила у сопственом и животу свог детета.

Поштујем изворну идеју политичке организације друштва и њене позитивне стране које су се изгубиле у транскрипту због оваквих персона, одувек сам желела да допринесем побољшању ситуације на локалу и шире и само један осмех детета био би ми довољна сатисфакција за то, нажалост…нисам успела. У прилогу су експлицитне поруке Владимира Јелића и његових сарадника које су ме изузетно узнемиравале, али сам их трпела због посла и на штету сопственог здравља. На крају, при напуштању странке ми је понуђено да будем представник за медије у кампањи, што сам категорички одбила јер ме је срамота да представљам такву касту, волим свој народ и земљу…

Понуђено ми је да благовремено идем у скупштину као одборник, што сам такође одбила. Свесна сам да ће ово изазвати многе контроверзне коментаре и реакције, правосудне игранке, спиновања, али знам шта је истина. Сви знамо. Зашто ћутимо? Једини начин да с(в)е заштитимо је да објавимо оно за чега нема места у нашем правосудном систему, а то је истина.Моја једина кампања је бојкот.

Насловна фотографија – Филип Краичанић/Нова.рс


Извор: Нова

Оставите коментар

Оставите коментар на Спаљивање дипломе испред Скупштине и позадина

* Обавезна поља