Sram te bilo, Ivice

Povodom tvoje izjave da odluka Višeg suda u Beogradu o rehabilitaciji Draže Mihajlovića ne predstavlja korak ka pomirenju već produbljuje podele – postavljam ti pitanje na koje nikada nećeš odgovoriti.

Kako se usuđuješ?

Da li je iracionalna mržnja prema Draži M., lišena i elementarnog znanja istorijskih činjenica jedini životni princip kome si ostao dosledan?

Svog političkog roditelja Slobodana Miloševića si se odrekao.

NATO paktu si genocid oprostio.

Terorističke ruke Tačija si stegao.

Kosovo si predao.

Uradio si sve suprotno od onoga što si kao mlad čovek obećavao.

Zarad političke moći, svoju si ličnu prošlost prineo i zapalio.

Kao premijer i ministar inostranih poslova zarad bezalternativnog puta u EU odrekao si se srpskog stanovišta o poslednjih 25 godina.

Ubeđivao si nas da zarad naše budućnosti moramo oprostiti onima koji su nas juče ubijali, trovali i satanizovali.

Sve to što si uradio bilo je etički nemoralno i nečasno.

Ali, tvoja poslednja izjava u vezi sa Dražom izlazi iz kategorije etike i ulazi u domen dijagnoze.

Kako misliš da dalje miriš Srbe sa drugima kada ne možeš i ne želiš da pomiriš Srbe sa Srbima?

Zašto toliko mrziš Dražu a toliko puziš pred Zapadom?

Ako ga je Himler proglasio za najopasnijeg protivnika, ako je Hitler dao direktnu naredbu za njegovo uništenje, ako su ga vaši voljeni Amerikanci i naš uvaženi De Gol odlikovali najvećim priznanjima – zbog čega tvrdiš da njegova rehabilitacija produbljuje podele?

Zašto barem na ovom istorijskom nivou ne pokažeš da si u stanju da lično prevaziđeš svoje emocije kao što neprestano tražiš od građana Srbije?

Sram te bilo, Ivice.

Izvor: Dveri