Srbija i UNESKO – novi diplomatski poraz

Premijer Srbije Aleksandar Vučić ocenio je, u pismu poslatom svim članicama Uneska, da je zahtev Kosova da postane članica te organizacije neutemeljen sa stanovišta međunarodnog prava. Zbog toga, ali i s političkog i moralnog aspekta, za Srbiju je takav zahtev apsolutno neprihvatljiv.

Vučić je podsetio na pravno obavezujuću Rezoluciju Saveta bezbednosti (SB) UN 1244 i na druge dokumente koji navode na zaključak da je pitanje KiM i dalje na dnevnom redu SB. To potvrđuju redovne sednice ovog tela na tu temu, kao i činjenica da na KiM i dalje deluje privremena administracija UN, na čelu sa specijalnim predstavnikom generalnog sekretara UN, prenele su agencije dajući šire izvode iz pisma premijera Vučića.

„Budući da se Kosovo ne može smatrati državom kao subjektom međunarodnog prava, evidentno je da nisu ispunjeni elementarni uslovi za razmatranje bilo kog pitanja u vezi s prijemom Kosova u punopravno članstvo Uneska. To je de fakto priznala i sama Priština, pokušavajući da izdejstvuje dostavljanje zahteva Unesku posredstvom Unmika, što je od te Misije UN odbijeno, s obzirom na njeno dosledno poštovanje rezolucije SB UN 1244”, podsetio je Vučić.

Prema njegovim rečima, Unesko kao specijalizovana agencija UN ima obavezu da se pridržava međunarodnog prava, posebno rezolucija SB UN, tako da bi razmatranje zahteva za prijem Kosova predstavljalo grubo kršenje pravnih pravila nastalih pod okriljem UN i bilo bi u suprotnosti sa članom 25. Povelje UN. U tom članu navodi se da su „članovi UN saglasni da prihvate i izvršavaju odluke SB u saglasnosti s ovom Poveljom”, prenela je Beta, navodeći sadržaj Vučićevog pisma.

„Time bi se stvorio opasan presedan”, konstatuje premijer Srbije i ukazuje da je Vlada na čijem je čelu u punoj meri posvećena dijalogu Beograda i Prištine koji se vodi pod pokroviteljstvom EU. U tom dijalogu sporazumi su neretko postizani samo zahvaljujući dobroj volji srpske strane, iako su ti politički potezi nailazili na veoma negativne reakcije javnosti u Srbiji, ukazao je Vučić.

„Ipak, o zaštiti spomenika kulture i imovini Srpske pravoslavne crkve na KiM se, do sada, u Briselu nije razgovaralo. U tom smislu, jednostrani pokušaji, poput zahteva za članstvo tzv. Kosova u Unesku vraćaju nas u prošlost i narušavaju atmosferu podsticajnu za dijalog koji se nalazi u vrlo delikatnoj fazi. Time bi se faktički onemogućilo da se i o ovom pitanju postigne obostrano prihvatljivo rešenje za ovo, za našu stranu, jedno od najosetljivijih pitanja”, upozorio je Vučić.

On je ocenio da Priština nema ni moralno pravo da traži članstvo u Unesku, jer je svojim činjenjem u prethodnom periodu nedvosmisleno demonstrirala da nema ni sposobnost ni volju da ispuni obaveze koje proizlaze iz članstva u toj organizaciji.

„Sa ciljevima Uneska nesumnjivo su nespojivi namerno, sistematsko, vandalsko uništavanje kulturnih i istorijskih spomenika svojih sugrađana, koji datiraju još iz 11. veka. Od završetka sukoba 1999. i raspoređivanja međunarodnih snaga, u miru, ukupno 141 srpski pravoslavni hrišćanski objekat potpuno je uništen ili značajno oštećen, a sam Unesko je četiri bisera svetske baštine – manastir Dečane, Pećku patrijaršiju, Gračanicu i Crkvu Bogorodice Ljeviške – stavio na Listu svetske baštine u opasnosti. Na mnogim uništenim objektima još se mogu videti parole tzv. Oslobodilačke vojske Kosova i pretnje Srbima, a u novije vreme i grafiti u slavu organizacije Islamske države, čiji su metodi rušenja kulturnih i verskih objekata, nažalost, odavno na delu na prostoru Kosova i Metohije”, naveo je Vučić i podsetio da se iz Prištine ne čuju reči osude takvih „sramnih zločina nedostojnih 21. veka”, niti da ima spremnosti da se počinioci pronađu i kazne.

„Uništavanje srpskog hrišćanskog i kulturnog nasleđa nikada nije podrobno istraženo, niti je iko za ove zločine izveden pred lice pravde. Utoliko, ili naročito zbog toga, licemerno zvuči objašnjenje svih koji kažu da će prijemom Kosova u Unesko srpska kulturna baština biti bolje zaštićena, jer niko ni iz jedne od srpskih crkava ili manastira nije tražio ni takvu zaštitu, ni takvu podršku. Naprotiv”, dodao je Vučić.

Premijer Vučić ukazao je da se delovanje Srpske pravoslavna crkve u pokrajini odvija u izuzetno teškim uslovima, a pored organizovanog, etnički i verski motivisanog nasilja i uništavanja srpskog pravoslavnog nasleđa, brojni su i primeri drastičnog ugrožavanja ljudskih i verskih prava, slobode kretanja i rada pravoslavnog sveštenstva i pravoslavnog stanovništva na Kosovu i Metohiji.

„U uslovima kontinuiranih pokušaja da se uništi i ukrade identitet i kulturna baština srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, članstvo Kosova u Unesku predstavljalo bi nagradu i davanje uloge lažnog zaštitnika srpskog i hrišćanskog kulturnog nasleđa onim političkim strukturama u Prištini koje u periodu od 1999. do danas nisu učinile ništa da spreče uništavanje hrišćanskog duhovnog i kulturnog identiteta jednog evropskog naroda i nasilno brisanje tragova vekova njegovog postojanja na prostoru Kosova i Metohije”, ocenio je Vučić.

On je zaključio da je Srbija mala zemlja, teritorijalno i po broju stanovnika, i da nema političku moć kojom može da se suprotstavi onima koji sponzorišu ulazak Kosova u Unesko, ali da je njena obaveza da celokupno čovečanstvo upozna s protivpravnim i nemoralnim merama koje se protiv nje preduzimaju.

Tanasković: Nismo sasvim bez šanse

Srbija nema razloga za veliki optimizam, ali nismo sasvim bez šanse da se izbegne stavljanje na dnevni red zasedanja Izvršnog saveta Uneska zahteva Kosova za članstvo u toj međunarodnoj organizaciji, izjavio je juče ambasador Srbije pri Unesku Darko Tanasković, pred današnje zasedanje Izvršnog saveta ove organizacije u Parizu, preneo je Tanjug, uz podsećanje da bi na preliminarnoj agendi na dnevnom redu mogao da se nađe i zahtev za članstvo koji je u ime Kosova podnela Albanija.

Prema Tanaskovićevim rečima, juče je u Parizu obavljeno mnogo bilateralnih i multilateralnih konsultacija, čime je potvrđeno da postoji „grozničava aktivnost predstavnika Kosova u ubeđivanju članica tog saveta u svoju stvar”.

„Nemamo razloga za veliki optimizam, ali nismo sasvim bez šanse, jer je pomalo ’čudan’ sistem glasanja u Unesku, pošto se u konačnom skoru glasanja ne uzimaju u obzir glasovi uzdržanih zemlja, kojih će verovatno biti mnogo”, objasnio je Tanasković za Radio Beograd.

Od 58 zemalja članica Izvršnog saveta Uneska, 32 su priznale Kosovo, te se očekuje da i glasaju za prijem, ali Tanasković ukazuje da raste broj država kojima je „nelagodno da se opredele između za i protiv”. Ako među njima bude i država koje su priznale nezavisnost Kosova, otvara se prostor za pronalaženje nekog „trećeg puta” kojim bi se ova situacija mogla razrešiti.

Dačić: Istina na našoj strani, ali ne i brojke u UNESKO

BEOGRAD – Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je danas da je Srbija u nepovoljnoj situaciji kada je reč o zahtevu KiM za prijem u UNESKO, jer je većina članica Izvršnog saveta te organizacije priznala njenu nezavisnost, ali je poručio da će Srbija uraditi sve što može i da je stav da do glasanja ne bi trebalo ni da dođe.

On je, gostujući u Vestima B92, naglasio da postoje zemlje članice UNESKO, koje nisu priznale KiM, a trpe ogroman pritisak da budu uzdržane ili da ne učestvuju u glasanji, kao i zemlje koje su priznale KiM, ali će biti uzdržane, jer smatraju da je preuranjen zahtev za članstvo KiM u UNESKO.

„U Izvršnom savetu UNESKO, od 58 članica, 32 su priznale KiM i to nas dovodi u nepovoljnu situaciju na samoj sednici. Pokušaćemo da uradimo sve što možemo, brokje nisu na našoj strani, kad je reč o Izvršnom savetu, bez obzira što su pravda i istina na našoj strani, što ponekad nije dovoljno”, rekao je Dačić.

On je ponovio da je stav Srbije da do galsanja ne bi trebalo ni da dođe, već da bi dijalog u Briselu trebalo da bude prioritet.

Kada je reč o sastanku u Briselu, najavljenom za utorak, 13. oktobar, Dačić je rekao da ne zna da li je premijer Aleksandar Vučić odlučio da li će otputovati u Brisel.

„To je njegova odluka, mi svakog dana komuniciramo i dogovaramo se oko svih pitanja”, rekao je Dačić.

Govoreći o Poglavlju 35, ministar je rekao da za Srbiju nece biti prihvatljivo ništa što je iznad statusne neutralnosti.

„Ništa što je iznad statusne neutralnosti mi nećemo prihvatiti. To znači da ne možemo da prihvatimo da KiM sklapa međudržavne sporazume, da postoji granica…„, rekao je Dačić.

Dačić smatra i da nacrt Poglavlja 35 o kojem se spekuliše u javnosti neće opstati i da o njemu tek treba da se izjasne i druge članice EU.

Upitan kako je siguran da taj nacrt neće opstati, ministar je podsetio da pet članica EU nisu priznale nezavisnost KiM, a koje su posebno osetiljeve na takva pitanja, poput Španije, i koje moraju da vode računa kako se KiM predstavlja.

„To je za nas veoma značajna pozicija što EU nema jedinstven stav”, rekao je Dačić.

Izvor: Tanjug