Србија је била на мети Аустроугарске још од 1908.

БЕОГРАД – Јасна идеја о превентивном рату против Србије постајала је у Аустроугарској још од Анексионе кризе 1908. године, каже за „Политику” др Данило Шаренац, научни сарадник у Институту за савремену историју, објашњавајући да на овај закључак не упућује само писмо које је гувернер у БиХ Оскар Поћорек послао министру финансија Леону Белинском 28. маја 1913. године. Ово писмо, из кога се виде припреме двојне монархије за рат, директор Архива Србије др Мирослав Перишић представио је недавно у Андрићграду.

Тиме је изазвао реакције немачких и аустријских историчара и медија, који су, између осталог, оценили да Србија покушава да се „растерети приписане кривице”. Шаренац, међутим, подсећа да се у угарској радикалној штампи још 1896. може наћи претња да се Београд бомбардује са реке.

– Дакле, то је било у доба династије Обреновића, која је важила за пријатеља Беча. Касније имамо кризу за време Царинског рата, 1906–1911, у виду економског притиска. Затим, озбиљну могућност сукоба постојала је и током балканских ратова, када је Беч захтевао да се српска војска повуче са приморја, око Скадра и јужно од њега. Било је и пушкарања на граници, између цариника и граничних трупа, 1913. и 1914. године, уз бројне шпијунске афере – указује др Шаренац.

Како истиче, у Бечу је, посебно од 1908, била веома активна ратна струја, окупљена око начелника Генералштаба Конрада Хецендорфа, која је захтевала да се сви проблеми са Србима реше превентивним ратом.

– Они су се плашили независне Србије, јер су у томе видели фактор окупљања јужних Словена. Такође, Аустроугарска је била велика империјална сила, са непрестаним тежњама да се шири. Тако је могућност рата била присутна у сваком тренутку, и без пуцња Гаврила Принципа. Али, без атентата било би теже наћи изговор – указује Данило Шаренац.

Др Јован Пејин, архивски саветник у пензији, цео радни век је провео у Архиву Србије, где је био начелник Другог одељења, а затим и директор. Како Пејин истиче за наш лист, немачки и аустријски историчари немају ниједан документ, којим би могли да оповргну оно што је Поћорек рекао у свом писму, али имају сијасет докумената који то потврђују.

– Значи, оптужују друге, а сами говоре очигледне неистине. Јер, сви догађаји до августа 1914. их демантују. Постоји ово писмо, које тачно исказује шта Поћорек намерава да уради са Србима. Од 1912, више од 20 пута аустроугарски Генералштаб је тражио да се нападне Србија. Франца Фердинанда проглашавају за славенофила, зато му је жена била Чехиња, али то није тачно. Када је Србија однела победу у балканском рату, он је већ био спреман за рат. Зато је и дошао у Сарајево, да би присуствовао маневрима у источној Босни, дуж реке Дрине, на полазним положајима према Србији и Црној Гори – наводи бивши директор државног архива.

Како истиче др Пејин, постоје документа, не само српска, већ и савезника из Антанте, која потврђују да је Аустрија хтела рат против Србије по сваку цену.

– Јер, војни стручњаци Аустрије добро знају да се војска не прави за годину дана, већ да је потребно бар десет година. А Србија је управо била ослободила своје јужне делове од Турака, и од њих је требало направити војнике који могу да издрже ратне напоре. Аустрија је то добро знала, и желела је, пре него што Србија оснажи војску, да нападне, док је наша земља још увек била исцрпљена ратовима 1912. и 1913. године – објашњава Јован Пејин мотивацију војног врха у Бечу.

Извор: Политика