Србија на маршути кинеског пута у Европу

Када кинески премијер Ли Кећијанг данас стигне у Београд како би наредних дана присуствовао Самиту Кине и земаља централне и источне Европе (ЦЕЕЦ) биће то први пут после готово тридесет година да шеф кинеске владе дође у Србију. Теме ће, како се најављује, бити доминантно економске јер Пекинг овај регион види као платформу за изградњу шире сарадње са целом Европом. Отварање моста „Михајло Пупин“ као и разговор о капиталним пројектима као што је изградња железничке пруге Београд-Будимпешта неки су од главних разлога доласка у Београд, открива за „Политику“ кинески премијер Ли Кећијанг.

Први сусрет лидера Кине и земаља централне и источне Европе (ЦЕЕЦ) одржан је 2012. у Варшави, а представници 17 земаља су се поново срели 2013. у Букурешту. Шта су била достигнућа ова два самита? Како су они помогли промоцији сарадње и развоја и утицали на побољшање квалитета живота људи? Какве ће иницијативе Кина изети на трећем самиту који се ове године одржава у Београду?

За сарадњу Кине и ЦЕЕЦ годишњи састанак шефова влада представља највећи покретачки мотор, најпоузданију подршку и гаранцију. Што би се у Кини рекло: „Јака локомотива брзо покреће воз“. Од Варшаве до Букурешта, оба самита су помогла подизању нива сарадње између Кине и земаља региона. „Дванаест кинеских мера за промоцију пријатељске сарадње у земљама централне и источне Европе“ што је усвојено у Варшави, као и „Букурештанске смернице за сарадњу“ обухватају 50 иницијатива за кооперацију у области финасија, трговине, повезивања, обновљивох извора енергије… Специјална кредитна линија од 10 милијарди америчких долара и Фонд за сарадњу у области инвестиција Кине и ЦЕЕЦ обезбедили су финасијску подршку за компаније из региона. Главни пројекти попут изгрдање термоелктране Станари у Босни и Херцеговини, моста „Михајло Пупин“ у Београду, аутопута Бар-Бољаре и железничке пруге Будимпешта-Београд засигурно ће поспешити локални развој и донети корист локалном становништву.

Очекујемо да трговина између Кине и земаља овог дела Европе ове године по први пут буде већа од 60 милијарди долара. Производи из земаља ЦЕЕЦ све више налазе пут до просечног кинеског домаћинства. Прелиминарна статистика показује да готово 1.000 компанија из региона послује у Кини.

Сарадња Кине и ЦЕЕЦ-а је имала добар почетак у Варашави, а у Букурешту је подигнута на још већи ниво. Трећи самит ће 16. децембра бити одржан у Београду и желим да Србији у име кинеске владе честитам на томе.  Сигуран сам да ће „Београдске смернице за сарадњу“, које ће бити објављене на самиту, изнети нове предлоге за ближу сарадњу и дубље међусобно разумевање, као и да ће постати унапређена агенда скупа са „Букурештанским смерницама за сарадњу“. Кина ће на састанку изнети следеће иницијативе: изградња експресне линије копно-море која спаја Кину и Европу, а ослања се на пругу Будимпешта-Београд и грчку луку Пиреј да би се оснажила регионална побезаност; потом започињање формулисања средњорочне агенде за сарадњу Кина-ЦЕЕЦ чиме би се мапирале одреднице за будућу сарадњу; изношење сета финасијских предлога који би олакшали даљу сарадњу; одређивање 2015. као године за туристичку кооперацију и промоцију на релацији Кина-ЦЕЕЦ као и размену стручњака. Заиста се радујем сусрету са 16 регионалних лидера у Београду.

Које су предности за земље централне и источне Европе у сарадњи са Кином? Како оне могу да повећају извоз у Кину да уравнотеже трговину у оба смера?

Кина и ЦЕЕЦ су на сличном нивоу развоја и наше економије су веома комплементарне. ЦЕЕЦ има индустрију, науку, технологију, образовање и људске ресурсе. У исто време региону су неопходне додатне финасије да би унапредио инфраструктуру. Кина са друге стране има добар индустријски систем, јефтин сектор производње и солидне девизне резерве што би могло да задовољи захтеве земаља ЦЕЕЦ за инфраструктуром, трговином и инвестицијама. Владе свих наших земаља се суочавају са задатком да развоја економије и поправљања живота људи.

Кина се брже отвара према Западу а сарадња са ЦЕЕЦ представља посвећивање више пажње Истоку. Због тога се наше политике у великој мери ослањају једна на другу. Међу нашим народима постоји традиционално пријатељство, узајамно поштовање и поверење и сви желимо да кроз сарадњу обезбедимо заједничку корист. У последње три године кроз развој инфраструктуре као приоритет, затим сарадњу на великим пројектима и подршку различитим облицима улагања и финасирања Кина и ЦЕЕЦ су направили свеобухватни напредак у нашој практичној сарадњи, улагању, повезивању, науци, технологији, енергији и размени стручњака. Тоако је промовисан наш развој, а наши народи су добили реалну корист.  Полседњих година смо видели убрзани пораст трговине између Кине и ЦЕЕЦ. Тачније, извоз из земаља ЦЕЕЦ у Кину расте много брже него увоз из Кине. Од јануара до новембра ове године раст извоза из земаља ЦЕЕЦ у Кину је за пет одсто био већи од увоза из Кине и двосмерна трговина постаје уравнотеженија. Кина не тежи намерно трговинском суфициту. Врата нашег тржишта су увек широм отворена и Кина је спремна за већу сарадњу као начин да се смањи трговински дебаланс. Прошле године Кина је била домаћин Сајма ЦЕЕЦ и организовала промоције овог региона током Кинеског међународног сајма инвестиција и трговине, Кинеског међународног сајма малих и средњих предузећа и на другим познатим излагањима. Тако је потпомогнут извоз квалитетних производа из земаља ЦЕЕЦ у Кину, а задовољени су и захтеви кинеских потрошача.

Сарадња на пољу контроле квалитета између Кине и ЦЕЕЦ је побољшана. Потписали смо уговоре о сарадњи са бројним земљама укључујућо Мађарску и Летонију ове године. У току моје посете Кина и Србија ће потписати споразум о карантину и здравственим захтевима за извоз српске говедине и овчетине у Кину. Наставићемо да охрабрујемо конкурентне и реномиране кинеске компаније да инвестирају у ЦЕЕЦ кроз различите облике сарадње. Такође се надамо да ће земље ЦЕЕЦ обездедити кинеским компанијама обезбедити праведније и транспарентније пословно окружење, а кинеским бизнисменима лакше добијање виза и радних дозвола. Сигуран сам да докле год радимо заједно на истом циљу, бижемо у стању да обезбедимо даљи напредак у практичној сарадњи Кине и ЦЕЕЦ и да ћемо се кретати ка свестраној, широкој и вишеслојној структури наше сарадње.

Како би сардња Кине и ЦЕЕЦ могла бити усклађена са напорима да се изгради партнерство Кине и Европске уније за мир, развој и реформу, као и са кинеском иницијативом „појас и пут“?

Кина снажно подржава процес европских интеграција и радује се да види уједињену и успешну Европу. Кина такође поштује политичку вољу земаља ЦЕЕЦ да се придруже ЕУ. Наша земља конкретник акцијама подржава земље ЦЕЕЦ у убрзавању њиховог развоја и промовише општи развој ЕУ. Кина и ЕУ, највећа земља у развоју и највећа групација развијених земаља у данашњем свету имају заједничке интересе и продубљују своју узајамну сарадњу. Имамо пуно поверење у будућност кинеско-европксих односа.

Однос Кине и ЦЕЕЦ представља важан део односа Кине и Европе и остварен је велики напредак у протекле три године, и постао је важан део и покретач за развој кинеско-европских веза.

Прошлог августа 15 кинексих провинција, аутономних региона и локалних самоуправа чије економије скупа чине две трећине националне кинеске економије, учествовале су на Другом самиту лидера Кине и ЦЕЕЦ. Три провинције Хебеј, Џеђанг и Фуђен су са владама земаља региона постигле споразуме вредне две милијарде долара окрећући тако нову страницу у кинеско-европским односима на локалном нивоу.

Повезивање је заштитини знак сарадње Кина-ЦЕЕЦ. Мост „Михајло Пупин“ је први велики инфраструктурни пројекат кинеских компанија у Европи. Наш предлог за изградњу експресне линије Кина-Европа копном и морем који се заснива на железници Београд-Будимпешта и грчкој луци Пиреј директно ће имати утицај на територију од 340.000 квадратних километра и популацију од 32 милиона људи. Ова линија ће у великој мери унапредити транспортну мрежу земаља кроз које пролази, промовисати њихов економски раст и животе људи, као и поспешити кинеску сарадњу са овим земљама. Тако ће се направити модел кинеско-европске сарадње.

Наша иницијатива „Појас и пут“ представља сарадњу за мир од које сви имају користи. Сарадња Кине и ЦЕЕЦ вреднује једнакост и заједничку корист. Она слави дух отворености, укључености и узајамног учења. Регион ЦЕЕЦ као мост преко Евроазије има значајне географске предности. Кина је спремна да сарађује се ЦЕЕЦ у планирању и унапређењу рада међународних кинеско-европских теретних возова, да ради на конструкцији експресне линије копно-море и оснаживању регионалне повезаности у централној и источној Европи, као бисмо заједно створили брзу и ефикасну азијско-европску транспортну и логистичку мрежу, на корист људи дуж ове руте.

На какве изазове би сарадња Кине и ЦЕЕЦ могла да наиђе у будућности и како би требало да се носимо са њима? Имајући у виду различите националне услове унутар ЦЕЕЦ шта би могло да се уради да се осигура одрживост ове сарадње и обезбеди да сви од ње имају користи?

Захваљујући заједничким напорима свих страна сарадња Кине и ЦЕЕЦ је израсла у важну платформу за односе Кине и Европе у кратком размаку од три године. Механизам који је показао и кластер ефекат, препознат од стране међународне заједнице док наши народи од њега имају велика очекивања.

Највећи изазов овој сарадњи могао би да буде евентуални раскорак између очекивања земаља и реалних исхода сарадње. Упркос међусобним разликама земље централне и источне Европе имају заједнички однос према Кини. Све имају велику жељу да сарађују у областима инфраструктуре, укључујући аутопутеве, железнице, луке, електране, туризам, пољопривреду и културу. Све прижељкују да привуку више инвестиција и прошире извоз.

Кина има огромну територију и велико тржиште, чак и сезона може да се разликује у различитим регионима. Различити локалитети у Кини имају своје специфичности и потребе. Све су то могућности за нашу заједничку сарадњу. Морамо да приметимо да земље могу да се усредсреде на различите облике сарадње између Кине и ЦЕЕЦ и могу да одаберу да спроводе пројекте на свој начин и својим посебним темпом. Недостатак кооперације могао би да умањи општи ефекат и квалитет сарадње.

Стога се фокусирамо на развој нових подручја развоја узимајући у обзир различит степен развијености и практичне потребе ЦЕЕЦ. Циљ је потпуно искористити географске предности и појединачне снаге 16 земаља. Главни субјекти у одређеним областима, с обзиром на њихове могућности приступа информацијама и комуникацијама, могу да поспеше сарадњу како би ндошло до боље алокације ресурса и већих резултата кооперасције. Можемо да успоставимо модел сарадње заснован на електронском пословању и унапреди целокупна сарадња Кина-ЦЕЕЦ тако да сви буду укључени, да имају корист од сарадње и постигну заједнички развој. Ова идеја је наишла на широку подршку ЦЕЕЦ. Да би се у потпуности искористила креативност и ентузијазам свих страна нећемо тражити униформни однос у раду ове асоцијације. Уместо тога земље се охрабрују да извлаче корист на сонову својих специфичних квалитета. Такав приступ се исплатио.

Прошле године је успостављена сарадња у области туризма, пољопривреде, локалних самоуправа и високог образовања. У току овог самита биће одржана инаугурација Пословног савета Кине и ЦЕЕЦ, и биће установљене платформе инфраструктуру, енергетику и институте у предстојећем периоду. Организација за промоцију туризма и пословања Кине и ЦЕЕЦ постала је главнин играч за 2015. годину за туристичку сарадњу и промоцију Кине и ЦЕЕЦ. Удружење управника провинција и региона игра већу улогу у сарадњи на локалу. Потпуно сам уверен да ће уз заједничке напоре свих страна, удружење дати снажан подстицај нашој сарадњи на различитим пољима. У то имам потпуно поверење.

Мост „Михајло Пупин“ је први велики инфраструктурни пројекат Кине у региону. Након његовог завршетка у којим још областима Србија може да очекује кинеске инвестиције?

Србија је кинески пријатељ и у добру и у злу у Европи. Дипломатске везе Кине и бивше Југославије успостављене су педесетих година прошлог века и од тада је пријатељство укорењено у срцима кинеског и српског народа. У раним данима свог реформисања и отварања Кина је добила много корисних савета од бивше Југославије што јој је помогло да у складу са својим државним условима изгради социјализам са кинеским карактеристикама.

Данас су Кина и Србија савршени партнери на обострану корист. У протеклих пет година откако је успостављено стратешко партнерство Кине и Србије наша билатерарна сарадња је прешла у брзу траку. Срећан сам што имам прилику да присуствујем церемонији поводом завршетка радова на мосту „Михајло Пупин“ за премијером Александром Вучићем. Верујем да ће овај мост који представља кинеско-српско пријтељство помоћи економском и друштвеном развоју Србије. Осим тога други пројекти наше сарадње као штоп су Фаза 1 Термоелектране Костолац и пут Е763 су увелико у току и представљају изванредне подухвате за региону Балкана и чак целу централну и источну Европу. На трећем самиту шефова влада Кине и земаља цетралне и источне Европе у Београду разговараћу са премијером Александром Вучићем и мађарским премијером Виктором Орбаном у вези са пројектом изградње железнице Београд-Будимпешта.

На основу ове пруге Кина планира да ради са релевантним земљама како би се изградила брза линија копно-море која спаја Кину и Европу. Када буде завршена, ова експресна линија ће у великој мери ојачати логистички капацитет земаља кроз које пролази и поспешити регионални економски раст и донети корист земљама на тој маршрути.

До тада, Србија ужива значајну геопграфску предност и служи као важан мост за повезивање Кине и Европе. Односи Кине и Србије су попут ултра брзог воза који граби напред напуњен тежњама наша два народа за још бољим животом. Имам све могуће разлоге да верујем да ће овај воз заједничких снова ићи још постојаније, брже и даље. Заједничке развојне стратегије су путокази који усмеравају смер нашег кретања, док је тежња за обостраном користи покретачка локомотива. Наше традиционално пријатељство могло би да изгради снажну конструкцију која би учврстила ове темеље. Изградили смо кинески мост, а у будућности ћемо направити кинески пут и кинеску електрану чиме ће се сигурати неисцрпна покретачка снага за развој кинеско-српских односа.

Извор: Политика