Odlučujući koraci Srbije ka NATO

Srbija koju Moskva smatra glavnim saveznikom na Balkanu napravila je krupan korak prema NATO, ocenjuje današnji moskovski dnevnik „Komersant“.

List navodi da se premijer Srbije Aleksandar Vučić založio za savezničke odnose sa Alijansom, a da je parlament Srbije ratifikovao Sporazum koji NATO daje slobodu kretanja po srpskoj teritoriji i diplomatski imunitet.

„Time Beograd, ne odbacujući formalno politiku neutralnosti, aktivno širi saradnju s NATO“, ocenjuje dnevnik.

„Komersant“ piše da se Sporazumom saradnja Beograda i NATO-a podiže na viši nivo i da je srpska opozicija, „koja sebe naziva proruskom, ratifikaciju dočekala na nož“.

Malo verovatno da će Nikolić uložiti veto

Neimenovani izvori „Komersanta“, bliski vladajućim krugovima u Srbiji, navode da je malo verovatno da će predsednik Srbije Tomislav Nikolić uložiti veto na Sporazum i odlučiti se na konfrontaciju sa premijerom, bez obzira što zastupa jače proruske pozicije.

Zakon o saradnji sa NATO izazvao je oštre polemike, a sve oči uprte su u predsednika Srbije, koji treba da stavi svoj potpis.

Dnevnik citira i srpskog analitičara Dragomira Anđelkovića koji smatra da posle ratifikacije sporazuma sa NATO-om, Srbija treba da pruži iste uslove i za Rusiju – u okviru humanitarnog centra u Nišu.

List podseća da je sporazum o uslovima boravka saradnika u centru u Nišu trebalo da bude potpisan još za vreme posete ruskog predsednika Beogradu u jesen 2014. godine, ali da se to nije dogodilo.

„U poslednjem trenutku srpska strana je insistirala da se to pitanje skine sa dnevnog reda“, piše list i dodaje, pozivajući se na izvore bliske Vladi Srbije, da je potpisivanje dokumenta podrazumevalo povećanje privilegija centra i davanje posebnog statusa personalu.

Iritirajuća tačka u odnosima Beograda i Zapada

Taj status bi mogao da se protumači kao diplomatski i on bi bio nova iritirajuća tačka u odnosima Beograda sa Zapadom, dodao je taj izvor.

„Komersant“ ocenjuje da je „perspektiva širenja centra u Nišu i davanje posebnog stausa personalu postala još maglovitija“ nakon što se prošlog proleća Srbija priključila Mehanizmu civilne zaštite EU.

List ocenjuje da zbližavanju pozicija Beograda i Moskve „nije doprinela“ ni januarska poseta potpredsednika ruske vlade Dmitrija Rogozina.

„Izjava moskovskog gosta o posledicama integracije Srbije u EU, što je Vučić zacrtao kao strateški cilj zemlje, iritiralo je Beograd, a posebno susret sa liderom radikala i izrazitim oponentom vlasti Vojislavom Šešeljem“, piše list.

Dnevnik dodaje da „čak ni prorusko orijentisani Tomislav Nikolić nije skrivao uvređenost“ i da je izjavio da kao predsednik nikada nije kontaktirao rusku opoziciju.

Komersant piše da ratifikacija novog sporazuma sa NATO-om „nije ostala neprimećena“ u Moskvi i da je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova agenciji Beta izjavila da Moskva „oučava da Srbija razvija odnose sa NATO-om“, kao i da računa da će „Beograd nastaviti politiku neutralnosti“.

Kajl Skot – Drago mi je što je Srbija sve bliže NATO-u

Novi američki ambasador u Srbiji Kajl Skot izjavio je danas da je apsolutno uveren da je Srbija odlučna da nastavi proevrpski kurs i da će SAD učiniti sve da je podrže na tom putu.

U intervjuu agenciji Beta Skot je izrazio zadovoljstvo unapređenjem saradnje Srbije i NATO i ocenio da predstojeći predsednički izbori u SAD neće promeniti politiku Vašingtona premi Evropi i Balkanu.

„Apsolutno sam uveren da je Srbija donela stratešku odluku da sledi evropski put što toplo pozdravljamo i spremni smo da pomognemo, da učinimo sve što možemo da podržimo Srbiju“, rekao je Skot.

Na pitanje kakvu dinamiku očekuje u napredovanju Srbije ka EU tokom svog mandata, on je dodao da Srbija ima svu podršku SAD ali da „brzina tog procesa na kraju u mnogome zavisi od EU“.

„Sve što ja mogu jeste da ohrabrim Srbiju da se trudi što više može, tako da s dolaskom sledeće Evropske komisije bude na vratima“, rekao je Skot.

Ambasador SAD je ocenio da postoji realna mogućnost da se u naredne tri ili četiri godine ostvari značajan napredak.

„SAD će svakako biti na strani Srbije u tom procesu. Reforme su dobre za Srbiju čak i ako ne uđe u EU ali verujem da će vam one zapravo pomoći da vas gurnu preko praga“, dodao je.

Na pitanje da li očekuje pomeranja u poziciji Srbije prema NATO-u narednim godinama Skot je rekao: „Drago mi je što vidim da je zapravo saradnja sa NATO sve bliža… i verujem da će ta saradnja pomoći Srbiji da ojača sopstvene vojne sposobnosti, da postane stub stabilnosti u regionu ali i da ima efikasniju ulogu u međunarodnim mirovnim operacijama u svetu“, rekao je.

Upitan kako bi se novembarski predsednički izbori u SAD mogli odraziti na politiku te zemlje prema Balkanu i Srbiji Skot je kazao da očekuje interesantnu i uzbudljivu kampanju ali i dodao da izbori u SAD zavise pre svega od unutrašnjih pitanja

„Američka spoljna politika, bez obzira da li je administracija demokratska ili republikanska, generalno se ne menja mnogo kada je reč o Evropi i ulozi i mestu Balkana u njoj.“, rekao je Skot.

Skot je ocenio da je slučaj braće Bitići, američkih državljana albanskog porekla koji su ubijeni za vreme sukoba na Kosovu, „svakako bolno pitanje“ koje će nastaviti da opterećuje odnose Srbije i SAD sve dok ne bude rešeno.

„Mnogo puta smo od srpskih zvaničnika dobili uveravanja da će nastaviti ; istragu. Nije logično verovati da niko ništa nije video i da niko ništa ne zna. Porodica Bitići zaslužuje da taj slučaj bude okončan i sve dok ne bude rešen, nastaviće da opterećuje naše odnose“, rekao je Skot.

Govreći o Kosovu, ambasador je podsetio da SAD i Srbija imaju različite stavove po pitanju priznavanja nezavisnosti, naglasivši da je sada ključno fokusirati se na normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.

Kao jedan od prioriteta tokom svog mandata u Beogradu, Skot je naveo podršku i saradnju sa civilnim sektorom i medijima.

Ambasador SAD je pozdravio podršku koju vlada Srbije daje teritorijalnom integritetu i suverenitetu BiH, što je ključno za stabilnost čitavog regiona.

„Jasno je da situacija kakva je sada nije ni stabilna ni čvrsta koliko bismo voleli i potreban nam je napredak ka tome“, dodao je.

Govoreći o migrantskoj krizi, Skot je pohvalio Srbiju za humani odnos u suočavanju sa izbegličkim talasom ; rekavši da je ponašanje Srbije primećeno u svetu.

Skot je rekao da konačno, dugoročno rešenje zavisi od rešenja političkog konflikta na Bliskom istoku.

Na pitanje da li je EU zatajila u suočavanju sa izbegličkom krizom kazao je da ima utisak da je „EU iznenađena obimom krize i da se još bori da izađe za koherentnom politikom koja odgovara svim članicama EU i tranzitnim zemljama na izbegličkoj ruti“.

Dreczn kao lobista NATO-a

BEOGRAD – Poslanik Srpske napredne stranke (SNS) Milovan Drecun izjavio je danas da je NATO nezaobilazan činilac kolektivne bezbednosti u Evropi i da bi eventualno ostajanje Srbije izvan te saradnje ugrozilo njenu bezbednost.

Poslanica Demokratske stranke (DS) Gordana Čomić navela je da je sporazum Vlade Srbije i NATO-a za podršku i nabavku o saradnji u oblasti logističke podrške rutinske prirode, standardan, neminovan i nije prvi sporazum.

„On podrazumeva preciziranje međusobnih obaveza pri prolasku ili bilo kakvom poslu kada je u pitanju Srbija. Nema tu nikakvog kršenja neutralnosti“, dodala je Čomić.

Samostalni poslanik Levice Srbije Borislav Stefanović ocenio je da predsednik Srbije Tomislav Nikolić ne bi trebalo da potpiše sporazum.

„Srbija ne treba da bude članica NATO niti je trebalo podržati sporazum, koji prelazi okvire normalne saradnje“, rekao je Stefanović.

On je naveo da je SOFA sporazum bio sasvim dovoljan, a da se sada uvodi ekstenzivan imunitet za pripadnike NATO koji ne može da se objasni“, rekao je Stefanović.

Poslanik je ocenio i da samo nedostaje da sadašnja vlada donese odluku da postane članica NATO, protiv čega se Levica Srbije bori. Samostalni poslanik Pokreta za preokret Janko Veselinović kazao je da sporazum izlazi iz okvira vojne neutralnosti Srbije i da predsednik Srbije Tomislav Nikolić ima punu mogućnost da pokaže svoj autoritet i da taj sporazum ne potpiše.

On je naveo da je stav tog pokreta bio da se ne glasa za sporazum.

„Osnovni razlog za to je bila činjenica da je Mađarska podigla žičanu ogradu prema Srbiji i tako definisala da je Srbija drugi svet. Nije Mađarska to učinila na svoju ruku već pod instrukcijom NATO“, rekao je Veselinović.

On je ocenio da taj sporazum daje brojna ovlašćenja NATO, vojnicima i prelazak i trgovinu i mnoge druge povlastice koje ne garantuju vojnu neutralnost Srbije.