Србија и рад на црно

БЕОГРАД – Више од половине радно способних грађана имало је искуство са радом „на црно” – показују резултати најновијег истраживања агенције „Фактор плус”. Истраживање које је спроведено на узорку од 1.000 пунолетних особа широм Србије показало је да петина радника тако допуњује своје редовне приходе, а сваки десети радник принуђен је да ради у сивој зони да би прехранио породицу. Анализирајући социо-образовни профил запослених у сивој економији, директор агенције „Фактор плус” Владимир Пејић истиче да без радне књижице најчешће раде младе особе нижег образовног статуса – углавном у бутицима и кафићима. Међутим, нису само домаћи послодавци ти који запосленима не плаћају доприносе за социјално, здравствено и пензионо осигурање. Стране компаније често проналазе рупе у законима, па преко омладинске задруге ангажују младе особе које годинама раде на црно и немају никакву сигурност у погледу (будућности) посла.

– Решавање овог проблема није у надлежности само једног сектора, али сматрам да мора постојати рестриктивнија казнена политика. У Великој Британији, примера ради, сваки (инострани) радник који пријави свог послодавца, јер ради на црно добија новчану стимулацију од државе. Наши радници који пријаве свог послодавца најчешће остају без посла – закључује Владимир Пејић.

Бојана Ружић, координаторка кампање „Црно на бело – заједно смо гласнији”, коју спроводи пет организација цивилног друштва, окупљених у пројекту „Достојанствен рад за свакога”, истиче да између 300.000 и милион грађана у Србији данас ради на црно и додаје да овој црној статистици у великој мери кумује висока стопа незапослености у нашој земљи и чињеница да око 790.000 особа нема посао. Она додаје да више од 60.000 радника у прошлој години месецима није добило плату и наглашава да се пробни рад често злоупотребљава као средство бесплатног рада.

– Радни спор у коме радник може остварити своје право у просеку траје четири године и кошта неколико хиљада евра. Према подацима Управе за безбедност и здравље, на раду у Србији сваке године у просеку смртно страда око 40 запослених, око 1.000 доживи тешку повреду на раду, преко 20.000 добије лакшу повреду на раду, а радници на црно чешће завршавају у овој статистици. Они неупоредиво чешће раде прековремено, викендом и празницима и њима се често ускраћује право на годишњи одмор и боловање. Пошто немају доприносе за здравствено и пензионо осигурање, ови људи ће у једном моменту пасти на терет државе и то је разлог због којег она мора да решава овај проблем – каже наша саговорница. Она додаје да су најчешће жртве рада на црно неквалификовани радници, особе са средњом стручном спремом, старији радници, али и млади до 35 годинa.

Директор Инспектората за рад у Министарству рада, запошљавања и социјалне политике Драгољуб Пеурача каже да су инспектори рада, од јануара до августа ове године, извршили 20.300 инспекцијских надзора у области рада и радних односа, којима је обухваћено око 350.000 запослених и том приликом установили да преко 4.000 особа ради на црно.

– Након инспекцијског надзора, чак 3.500 послодаваца засновало је радни однос са радницима који су радили на црно и тако им омогућили да остваре своја права у области пензионог, здравственог и социјалног осигурања и области безбедности на раду. Осим тога, донето је 3.050 решења због уочених недостатака, као што су прековремени рад, неисплаћивање зарада и накнада и путних трошкова. Такође је поднето близу 1.400 захтева за покретање прекршајног поступка према послодавцима који су ангажовали раднике на црно, а поднето је и 12 кривичних пријава против послодаваца. Међутим, иако инспекција рада ажурно врши подношење прекршајних захтева – преко половине тих захтева застари или су изречене казне испод законског минимума – истиче Драгољуб Пеурача и додаје да је захваљујући овим прекршајним пријавама буџет Србије богатији за 350 милиона динара. Он закључује да је највише радника на црно ангажовано у грађевини, индустрији, угоститељству и пољопривреди – најчешће је реч о неквалификованим радницима млађим од 40 година.

Директор Уније послодаваца Србије Драгољуб Рајић истиче да је легално пословање једноставно неисплативо за бројне послодавце, јер су порези на рад и плате радника – превисоки.

– На 100 динара зараде држава узме 64,5 динара и многи предузетници немају рачуницу да пријаве раднике, јер морају да плаћају таксе и накнаде. Преко 700.000 особа ради у јавном сектору и тај огромни административни апарат добрим делом се финансира и преко пореза на зараде запослених у приватном сектору. Порези на рад морају да се смање, јер постоје десетине градова у Србији у којима се 90 одсто промета обавља у сивој зони – закључује Драгољуб Рајић.

————————————————-

Смањење намета на рад најбоља „субвенција”

У Министарству привреде истичу да је сузбијање сивог тржишта рада и нелегалног пословања један од њихових главних задатака у циљу побољшања привредног амбијента у Србији и смањења дефицита. „Кључна системска мера за то је смањење намета на рад и увођење прогресивног опорезивања дохотка. Оваквом променом пореског система на зараде, велики број фирми које данас запошљавају раднике „на црно” изгубило би економски интерес да нелегално послује. Сматрамо да је растерећење трошкова на зараде најбоља „субвенција” за привреду, највећа подршка за привредни раст, нова радна места и нове пореске приходе, закључују у Министарству привреде.

Извор: Политика